Ministarstvo finansija je na svojoj internet stranici objavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Kao i svaki Nacrt zakona i ovaj je dat na javnu raspravu. Sve eventualne sugestije i primedbe na objavljene nacrte mogu se dostaviti najkasnije do 14.11.2022. godine, do 15:30 časova, Sektoru za fiskalni sistem na sledeću mejl adresu: fiskalni.sektor@mfin.gov.rs

Očekivane izmene su u delu fiksnih neoporezivih iznosa poreskih olakšica, kao što je neoporezivi iznos zarade od 19.300,00 dinara za 2022. godinu, kao i olakšice za zapošljavanje novonastanjenih odnosno kvalifikovanih lica. Neoporezivi iznosi će biti blagovremeno objavljeni, kao i svake godine, tako da ovo ne predstavlja nikakvu novinu.

Fizička lica koja obavljaju delatnost (pa i frilenseri)

Novina se sastoji u novom načinu oporezivanja frilensera, mada se frilenseri nigde ne spominju konkretno, ali možemo da pretpostavimo da se ova izmena donosi upravo zbog njihove inicijative. Ali, pošto se ne spominju frilenseri kao posebna kategorija, ova izmena se odnosi na sva fizička lica koja se bave stvaralaštvom i koja su autori (član 56. Zakona) i to za:

  • slikarska dela,
  • grafička dela,
  • industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa,
  • sitnu plastiku,
  • radove vizuelnih komunikacija,
  • radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada,
  • oblikovanje prostora,
  • radove na području hortikulture,
  • vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture,
  • oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa,
  • umetnička rešenja za scenografiju,
  • naučna, stručna, književna i publicistička dela,
  • prevođenje, odnosno prevodi,
  • muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti,
  • za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje),
  • snimanje filmova i
  • idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu

U članu 56.  dodaju se dva nova stava koja glase:

  1. „Normirani troškovi u dinarskom iznosu… po osnovu prihoda koji fizičko lice ostvari u kvatralu, priznaju se u visini od 96.000 dinara.“
  2. „Normirani troškovi u dinarskom iznosu… po osnovu prihoda koji fizičko lice ostvari u kvatralu, priznaju se u visini od 57.900 dinara.“

Ovo zapravo znači da fizičko lice može da bira jedan od ova dva modela oporezivanja i ako se opredeli za prvi model tada će normirani troškovi, od 96.000 dinara u fiksnom iznosu, umanjivati prihod i na ostatak će se platiti porez po stopi od 20%.

Drugi model omogućava da se od bruto prihoda oduzmu normirani troškovi od 57.900 plus 34% normiranih troškova i na ostatak se plaća porez po stopi od 10%.

U zavisnosti od kvartalnih prihoda, fizička lica će se sama opredeljivati za jedan od dva ponuđena modela.

Dopunjena je definicija lične zarade

Poljoprivrednici mogu da isplaćuju ličnu zaradu, što zapravo znači da porez na prihod mogu da plaćaju na iznos lične zarade, koju sami odaberu, umesto da je plaćaju na ostvarenu dobit u poslovnoj godini.

Kada je reč o i doprinosima za socijalno osiguranje na ličnu zaradu i dalje se primenjuje pravilo najniže propisane osnovice za plaćanje doprinosa, koja u 2022. godini iznosi 30.880 i koja se menja svake godine.

Ovo rešenje je već postojalo u Zakonu o porezu na dohodak građana, jedino što je dopunjena definicija šta se smatra zaradom, tako što je dodat i poljoprivrednik kao lice koje može da se opredeli za isplatu lične zarade.

Novi iznos poreske olakšice na zarade

Objavljen je novi iznos poreske olakšice, odnosno iznosa koji umanjuje bruto zaradu zaposlenog prilikom obračuna zarade i umesto dosadašnjih 19.300 taj iznos će biti 21.712.

Jedno "ili" menja suštinu

Ovo nije novina, novonastanjenim obveznicima se smatraju lica koja imaju posebno stručno obrazovanje, za čijim radom postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada. Zakonsko rešenje je bilo da:

  • U prethodne dve godine ovo lice nije pretežno boravilo u Srbiji i
  • Da u momentu zaključenja ugovora o radu ima manje od 40 godina života.

Ovo je zapravo značilo da bi se neko lice smatralo novonastanjenim obveznikom, bilo je potrebno da budu ispunjena oba uslova.

U Nacrtu zakona je ovde dodato „ili“, što znači da je dovoljno da bude ispunjen samo jedan od ova dva uslova da bi se mogla primeniti poreska olakšica od 70% bruto zarade za ova lica, uz poštovanje nominalno propisanog iznosa neto zarade za ovo lice.

Produžava se rok za povraćaj dela plaćenog poreza

Poreske olakšice su uvedene za novozaposlena lica, koja su bila najmanje šest meseci na birou, odnosno tri meseca za pripravnike i poreska uprava vrši povraćaj dela plaćenog poreza, u zavisnosti od broja lica koja su zaposlena uz korišćenje poreske olakšice. Rok za korišćenje olakšica je bio do kraja 2022. godine, sada je produžen do kraja 2023. godine.

Proširen je obim isplate lične zarade

Opredeljenje za isplatu lične zarade omogućeno je i licima koja se ne registruju u APR već se registruju u posebnom registru, ali svakako dobijaju PIB.

Novina je da se i ta lica mogu opredeliti za isplatu lične zarade i potrebno je da u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodela PIB, podnesu obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade.

Ovo obaveštenje podnosi se u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Pomeren je rok za zahtev za paušalno oporezivanje

Prema dosadašnjem zakonskom rešenju zahtev za paušalno oporezivanje mogao se podneti Poreskoj upravi do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu ili u roku od 15 dana od dana brisanja iz evidencije PDV.

Sada su ti rokovi promenjeni, tako da se zahtev za paušalno oporezivanje, u slučaju izlaska iz sistema PDV, može dostaviti Poreskoj upravi najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Dodat je novi stav u članu 42. koji omogućava licima koja se ne registruju u APR da mogu da podnesu zahtev za paušalno oporezivanje u roku od pet dana od dana registracije u poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB, a najkasije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Poreska uprava formira prijave za godišnji porez

Svi koji su obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana podnosili su poresku prijavu najkasnije do 15. maja tekuće godine za prethodnu godinu. Godišnji porez se plaćao kada stigne rešenje Poreske uprave.

Uvedena je novina da će poreski organ formirati poresku prijavu, na osnovu službenih evidencija i da će je postaviti na portal Poreske uprave najkasnije do 1. aprila. Poreski obveznici su u obavezi da takvu prijavu pregledaju i da izvrše eventualne izmene i dopune u delu u kome iskazani podaci nisu odgovarajući i tačni.

Nakon pregleda formirane poreske prijave za godišnji porez i eventualnih korekcija, poreski obveznik elektronski potpisuje tako formiranu poresku prijavu.

Šta ako se ne podnese poreska prijava?

Još jedna novina je da ukoliko poreski obveznik ne podnese poresku prijavu za godišnji porez, Poreska uprava će to učiniti po službenoj dužnosti.

Ova izmena se odnosi i na naredne članove Zakona o porezu na dohodak građana, gde je bilo definisano ko podnosi poresku prijavu za godišnji porez, tako što je reč „godišnji porez“ izbrisana.

Takođe je utvrđeno da Poreska uprava neće izdavati rešenja za godišnji porez na dohodak građana.

Koji je rok za plaćanje godišnjeg poreza?

Do sada je rok za plaćanje godišnjeg poreza bio 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Brisanjem odredbe da fizičko lice porez plaća po primitku rešenja ostaje nedoumica kada treba da se plati godišnji porez?

Pretpostavljam da će već u samoj poreskoj prijavi biti naznačen rok do kada treba da se plati ovaj porez, kao i da ćemo preuzimati BOP sa Portala poreske uprave i u ovoj situaciji, kao što to već radimo i za druge poreske obaveze.

Da bi smo znali da li je moja pretpostavka tačna, potrebno je da sačekamo 15. maj naredne godine i da vidimo kada treba platiti godišnji porez.

Izvor: Ministarstvo finansija