Ukoliko firma obavlja delatnost na terenu, gde upućuje svoje zaposlene na višednevni rok, u obavezi je da tim radnicima obezbedi smeštaj i ishranu. Ovi troškovi su priznati uz uslov posedovanja odgovarajuće dokumentacije. Radnici koji rade na terenu i imaju plaćen smeštaj i ishranu nemaju prava na dnevnicu, jer postoji razlika između službenog puta i rada na terenu.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-96/2020-04 od 16.10.2020. godine)
„…Prema odredbi člana 118. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Imajući u vidu navedeno, naknada troškova ishrane zaposlenom (koji u okviru poslovne delatnosti poslodavca poslove svog radnog mesta obavlja na terenu) za rad i boravak na terenu, u slučaju kada poslodavac nije zaposlenom obezbedio ishranu za vreme rada i boravka na terenu, ne podleže plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
Kako se opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu uređuje, pored ostalog, i pravo na naknadu troškova ishrane za vreme rada i boravka na terenu, s tim u vezi evidencija koju poslodavac vodi (npr. ime i prezime zaposlenog koji radi na terenu, vreme i mesto rada na terenu, pregled i obračun broja dana provedenih na radu na terenu, utvrđeni iznos dnevne naknade za ishranu, i sl.) može se smatrati adekvatnom dokumentacijom o visini stvarnih troškova ishrane zaposlenih tokom rada i boravka na terenu."
Pored ovih evidencija, nabojanih u Mišljenju, dobro je imati i ostale račune za ishranu i smeštaj. Podsećam da fiskalni račun za firmu mora da ima unet PIB firme, pa podsetite svoje zaposlene da je neophodno da vam donose ispravne fiskalne račune jer u protivnom nećete moći da opravdate trošak.
Ako ne postoji mogućnost smeštaja radnika kod lica registrovanog za pružanje usluga smeštaja putnicima i turistima, moguće je smestiti svoje zaposlene koji rade na terenu kod fizičkog lica, koje će za tu uslugu i primljen novac napisati priznanicu u kojoj će navesti svoje podatke.
Izvod iz Mišljenja br. 413-00-01300/2005-04 od 25.4.2005. godine:
|
„… U slučaju kada je zaposleni na službenom putovanju koristio uslugu smeštaja (prenoćište) kod fizičkog lica iz razloga što nije bilo mogućnosti smeštaja kod lica registrovanog za pružanje usluga smeštaja putnicima i turistima, uz saglasnost poslodavca, priznanica koju izda to fizičko lice, može se smatrati verodostojnim dokumentom za pravdanje troškova smeštaja na službenom putovanju, ako sadrži sve relevantne podatke od značaja za identifikovanje fizičkog lica – pružaoca usluge smeštaja i kontrolu (ime i prezime, adresa i JMBG izdavaoca priznanice, cena smeštaja, datum, potpis izdavaoca i sl.).“ |
