Otkaz se ne može dati tek tako: „Od sutra više ne radiš“ Da bi se radniku otkazao ugovor o radu prethodno je neophodno ispoštovati proceduru.

"Članom 179. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje. Stavom 2. istog člana je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze. Povrede su nabrojane u tačkama od red. br. 1. do 5. stavom 3. je predviđeno da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu. Oblici nepoštovanja radne discipline su nabrojani od tačke 1. do tačke 8.

Članom 180. istog zakona, uređen je postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere, pa je stavom 1. propisano da je pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. zakona, poslodavac dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Saglasno članu 181. zakona zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član, u roku iz člana 180. ovog zakona.

Članom 185. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem u pisanom obliku i da obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje se mora dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Prema stavu 5. ovog člana, zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da postupak davanja otkaza zaposlenom od strane poslodavca ima dve faze. U prvoj fazi se zaposlenom dostavlja upozorenje zakonom propisane forme i sadržine, odnosno u pisanom obliku i sa navedenim razlogom (razlozima) za davanje otkaza, činjenicama i dokazima iz kojih proizlazi da su razlozi ispunjeni. U upozorenju se određuje rok u kome se zaposleni može izjasniti. Tuženi se u datom roku može izjasniti, ali i ne mora. Protekom roka za izjašnjenje ili prijemom izjašnjenja zaposlenog, uz eventualno dostavljeno i mišljenje sindikata, prva faza je okončana. Njoj može, ali ne mora uslediti druga faza u kojoj poslodavac donosi rešenje o otkazu ugovora o radu.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ima prirodu odluke o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i mora biti doneto u skladu sa članom 192. Zakona o radu. Međutim, upozorenje poslodavca ne predstavlja odluku na koju bi se ova odredba primenjivala.

Upozorenje nije odluka, jer se njime ne odlučuje o pravu, obavezi, odgovornosti zaposlenog. Upozorenje je radnja koja mora biti preduzeta u postupku pre prestanka radnog odnosa kojom se zaposleni upozorava da postoje razlozi za otkaz, predočava mu se koji su razlozi za otkaz, na kojim se činjenicama razlozi zasnivaju, kojim se dokazima potvrđuju i u kom roku se zaposlenom omogućava izjašnjenje, čime mu se obezbeđuje pravo na odbranu.

Od zakonitog dostavljanja upozorenja zavisi zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa donošenjem rešenja o otkazu koje predstavlja odluku koju u smislu člana 192. zakona mogu doneti isključivo direktor ili zaposleni koga je pisanim ovlašćenjem ovlastio za donošenje odluke takve sadržine.

Upozorenje mora biti sačinjeno u pisanoj formi. Po svojoj prirodi je isprava. Ispravu zaposlenom dostavlja poslodavac identifikujući se potpisom na ispravi. Ispravu - upozorenje, međutim, mogu potpisati ne samo lica iz člana 192. zakona, već i lice koje je ovlašćeno da u ime i za račun poslodavca preduzima radnje. Ovlašćenje može biti posebno ili opšte, a dokaz o postojanju ovlašćenja u svakom slučaju predstavlja izvod iz registra Agencije za privredne subjekte.

U konkretnom slučaju upozorenje je potpisao zamenik direktora upisan kao ovlašćeno lice za zastupanje pravnog prethodnika tuženog u registar Agencije za privredne subjekte. Sledi da je upozorenje potpisalo lice ovlašćeno da u ime i za račun pravnog prethodnika tuženog preduzima radnje. Rešenje o otkazu je doneo direktor koji je u smislu člana 192. Zakona o radu ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima. Zato je pogrešan zaključak drugostepenog suda o nezakonitosti procedure zbog toga što upozorenje nije potpisalo lice ovlašćeno da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima. Zasnovano je na pogrešnom tumačenju odredbe materijalnog prava o tome koji akt predstavlja odluku o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog. Sačinjavanje upozorenja propisane forme i sadržine, te njegova dostava zaposlenom jeste obavezna faza postupka davanja otkaza zaposlenom od strane poslodavca, ali nije odluka. Kao što je navedeno, davanje i dostava upozorenja, ne mora nužno rezultirati donošenjem odluke, rešenja o otkazu ugovora o radu."

(Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 2834/2022 od 2.2.2023. godine)