Finansijsko knjgovodstvo

Glavna knjiga predstavlja ukoričenu knjigu svih finansijskih kartica na kojima je knjiženo tokom godine. Na vrhu kartice se upisivao naziv konta, a u gornjem desnom uglu upisivao se broj konta. Kartice su bile složene rastućim redom i na vrhu kartice kojom je počinjala određena Klasa mogao se dodatno staviti "graničnik" koji je najčešće bio od metala. Na žalost, fotografiju graničnika nisam uspela da pronađem, tako da morate da zamislite kako je to izgledalo. Ili da pogledate kako je izgledala sama kartoteka: drvena kutija u kojoj su bile složene finansijske kartice po redosledu.

Finansijske kartice koje imaju pri vrhu plavu ili crvenu boju bile su takve da bi se odvojile analitičke kartice kupaca i dobavljača od kartica glavne knjige. Jedna boja je služila samo za knjiženje kupaca, druga samo za dobavljače - ovo je bilo prepuštno samoj organizaciji knjigovodstva.

Finansijske kartice koje imaju pri vrhu plavu ili crvenu boju bile su takve da bi se odvojile analitičke kartice kupaca i dobavljača od kartica glavne knjige. Jedna boja je služila samo za knjiženje kupaca, druga samo za dobavljače - ovo je bilo prepuštno samoj organizaciji knjigovodstva.

Kartoteku ne treba posebno objašnjavati, fotografija je dovoljna da se zamisli knjigovođa koji vraća karticu na mesto i traži novu. Obično smo koristili lenjir da bi smo označili mesto odakle je kartica izvađena, jer bilo je izuzetno opasno ostaviti karticu na poglešno mesto! Jedna kartoteka može da sadrži od sto kartica pa na više i samo traženje kartice, koja je ubačena na pogrešno mesto, predstavljalo je gubljenje vremena.

Na osnovu Naloga za knjiženje poslovne promene su se knjižile u finansijske kartice kopirno, preko indiga, u Finansijski dnevnik. Finansijski dnevnik je sadržavao hronologiju knjiženja. Obavezno polje je bilo datum sa Naloga za knjiženje, što je bio datum knjiženja. 

Indigo je bio nezaobilazni deo knjigovodstva. Pošto se boja sa indiga lako skidala, jer joj je to bila osnovna funkcija, vrlo često je sve na stolu i sam sto bio obojen plavičasto. Zbog toga su knjigovođe imale posebne navlake za rukave, od ručnog zgloba do lakta, da bi zaštitili odeću od otisaka indiga. Prsti su često bili mastiljavi.

Ne prostoji knjigovodstvo u kome se ne napravi greška. Barem greška permutovanja cifre. 

A u knjigovodstvu ne sme da bude grešaka, zato svaka greška mora da se ispravi. 

Danas je to veoma lako: nađi stavku na kojoj je greška, modifikuj uneti podatak, sačuvaj.

Kako su se nekada ispravljale greške u knjigovodstvu?

Dok smo imali papirne knjigovodstvene kartice, koje su se popunjavale mastiljavom olovkom (da podatak ne bi mogao da se obriše bez tragova da je postojao) greške su se ispravljale na strogo propisan način:

1. greška se precrta sa dve paralelne linije, da bi se videlo šta je prethodno bilo napisano
2. ispod ili iznad se napiše ispravna cifra
3. prepravljanje iznosa nije bilo dozvoljeno.

Sećam se svog profesora knjigovodstva u srednjoj školi. Ako bi smo prepravili cifru smatrao je da taj stav za knjiženje nije tačan!

Danas sam imala jedno poresko savetovanje i obračunavali smo varijante poreskih davanja. Jednu cifru sam prepravila, a onda sam prosto instiktivno počela da ispravljam greške na propisan način: precrtala bih grešku sa dve crte i napisala ispravan iznos. Setila sam se svog profesora knjigovodstva, nasmejala se, ispričala im anegdotu iz škole i to kako je način ispravljanja grešaka postao moj automatizam kada je knjigovodstvo u pitanju 

Već sam pomenula da je zbog indiga sve bilo plavičasto, naročito radni sto. A tadašnji, nepisani dress code je bio da muškarci na poslu obavezno nose bele, ispeglane košulje i kravatu. Da bi rukavi ostali čisti, knjigovođe su nosile štitnike za rukave, najčešće crne boje. 

Posao glavnog računovođe ili šefa računovodstva uglavnom su obavljali muškarci. Žene su radile pomoćne knjigovodstvene poslove, kao što je knjiženje dokumentacije, sabiranje kartica, javljanje na telefon. 

Sada je situacija potpuno drugačija, tako da sada ima mnogo više žena koje su u knjigovodstvu nego muškaraca. Ovo je moje lično zapažanje gledajući posetioce seminara za knjigovođe.

Knjigovođa kontista je popunjavao Nalog za knjiženje, na osnovu koga su se knjigovodstvene promene knjižile na finansijske kartice. Biti Knjigovođa kontista je bio viši stepen i zahtevao je znanje. Sva dokumentacija, na osnovu koje je napravljen Nalog za knjiženje, bila je zaheftana iza Naloga za knjiženje, kao prilog. Ovaj metod se nije menjao do današnjeg dana.