Zašto Ja Volim Knjigovodstvo?

Neupućeni misle da je knjigovodstvo suvoparan i dosadan posao. Za nekog ko ima tu nesreću da bude mali knjigovođa velike firme i ceo život radi samo jedan referat – knjigovodstvo jeste dosadan posao. Beskrajan niz istih dokumenata, gde se samo brojke razlikuju. Međutim,  biti u ulozi velikog knjigovođe male firme, gde knjigovođa radi sve poslove iz oblasti knjigovodstva – to je vrlo dinamičan i raznolik posao.

Knjigovodstvo predstavlja istorijat poslovnog života svake kompanije, bilo da je u pitanju preduzetnička radnja ili multinacionalna kompanija. Princip je isti: istorijsko evidentiranje poslovnih promena i kraj godine: 31. decembar kao presek stanja, utvrđivanje rezultata poslovanja, da bi smo analizirali poslovanje u prethodnoj godini i pravili planove za sledeću godinu.

I evo jedne situacije obuke polaznice u kancelariji firme u kojoj radi. Ona vodi kompletno poslovanje i za par godina će biti pravi šef računovodstva koji samostalno predaje završne račune. A dotle sam joj ja podrška, jer bez obzira na to što je završila Školu knjigovodstva, tu sam da dodatno rešimo tekuće nedoumice. Nema ih mnogo, ali uvek je dobro kad imamo na koga da se oslonimo.

Škola je podeljena u dva modula – jednostavniji i kompleksniji. Možda neko nema afiniteta da jednog dana postane šef računovodstva, jednostavno želi da bude običan knjigovođa, da se bavi operativnim poslovima i to je to. Neko drugi želi da savlada sve tajne zanata od samog početka pa do završnog računa i zato sam ostavila mogućnost po izboru.

U Modulu 2, onom za koji sam rekla da je kompleksniji, na kraju radimo završni račun sa popunjavanjem obrazaca Bilans stanja i Bilans uspeha i to će biti završni ispit. Na kraju škole svi koji polože završni ispit dobijaju sertifikat. Meni lično sertifikati ne znače ništa – to je samo obično parče kvalitetnog papira, ako iza njega ne stoji znanje koje je upotrebljivo. S druge strane, lepo je imati sertifikat kao potvrdu tog istog znanja. Moji polaznici su čak rekli: lepo je imati uspomenu na Školu 

Radimo on line, preko aplikacije Zoom, dva puta nedeljno u trajanju od dva školska časa. Sva predavanja se snimaju tako da ih možeš pogledati i kasnije. Uvek može da se dogodi da neko bude sprečen i ne može da pogleda predavanje, a možda neko želi da ga pogleda još jednom jer nešto je sinulo – kako beše ono...

Naravno, predavanja mogu da gledaju samo polaznici date grupe.

Ovo je bio moj mali uvod, kratko predstavljanje onoga što možeš očekivati. A za malo više informacija o tome kakav je moj način rada i predavanja, možeš pogledati serijal predavanja koji se zove Mala škola knjigovodstva, gde sam sažeto i ukratko pričala o svemu onome o čemu u školi pričam nadugačko i naširoko.

Jednom prilikom sam rekla da je knjigovodstvo kao muzika: svi imamo iste note, svako svira na svoj način. I kada jednog dana stekneš praksu, shvatićeš kako to svako radi na svoj način i svako je u pravu. S tim što će tebi biti potpuno jasno zašto je taj neko istu poslovnu promenu proknjižio/proknjižila na sasvim drugi način.

Dakle, sva dokumentacija koju ćemo knjižiti izgleda potpuno verodostojno, čak sam se potrudila i da napravim Izvode banke koji izgledaju slično kao bilo koji izvod bilo koje banke.

Škola knjigovodstva kroz praktične primere prati jednu imaginarnu firmu i njeno poslovanje tokom jedne poslovne godine. Primeri su potpuno realni jer me nije mrzelo da po internetu tražim cene za artikle koje prodajemo, odnosno koristimo kao materijal za proizvodnju. To znači da se dokumentacija za školu uopšte ne razlikuje od situacija koje bi smo imali da ta firma zaista posluje na tržištu. To je napravljeno u stilu Teoreme beskonačnih majmuna, koja otprilike kaže ovako: „Beskonačni broj majmuna, sa beskonačnim brojem pisaćih mašina, u beskonačnom vremenu, u jednom trenutku će otkucati Enciklopediju Britaniku!“

U ovoj školi nećeš učiti po standardnom modelu „to se tako radi i na tebi je da zapamtiš pravilo“. Neću početi predavanja pričom o bilansnoj ravnoteži i davati primere knjiženja promena u aktivi i pasivi. Neću početi od klase nula i objašnjavati kako da proknjižiš promenu vrednosti akcija na tržištu. Tako bih ja odradila svoj broj časova, ali da li bi tebi to značilo nešto u praksi?

Biće teorijskih priča, naravno, ali ono što budem pričala – kao teoriju – zapravo će biti ili uvod u ono što ćemo praktično raditi ili objašnjenje onoga što smo prethodno praktično proknjižili. Ne može bez teorije, ali ono što je mnogo važnije je praksa, a ovde ćeš imati mnogo praktičnih vežbanja i biće ti jasno to što knjižiš – zašto se baš tako knjiži i da li može i drugačije, a ako može zašto može.

Hajde da se vratimo na ono što svi znaju - knjigovodstvo kao pojam. Možda ima nečeg što nije toliko poznato.

Knjigovodstvo se prvi put javlja u starom Egiptu u doba faraona i postojaće dokle god ljudski rod bude poslovao na bilo koji način.

Zato mogu da kažem: Biće smak sveta, a posle toga će knjigovođe da rade završni račun.

Ako čitaš ovaj tekst, koji je namerno postavljan na kraju, to znači da imaš potencijala da budeš vrhunski knjigovođa. Knjigovodstvo zahteva istrajnost i posvećenost, a čitanje cele stranice, koja je namerno napravljena ovako dugačka, sa mnogo podataka, je upravo test za čitaoca: koliko je zainteresovan i istrajan da stigne do kraja.

Knjigovodstvo je prava profesija za tebe, pridruži se timu uspešnih 

Knjigovodstvo je jedna posebna vrsta istorijskih zapisa. Knjigovođe specifičnim jezikom, tačnije jezikom brojeva, zapisuju svaki događaj koji je vezan za poslovanje firme, hronološki poređano po danima. I ko razume taj jezik veoma lako može da vidi kakav je životni proces jedne firme, pa i mnogo više od toga.

Kada sam htela da promenim firmu za koju radim, potražila sam na internetu oglase za posao šefa računovodstva. I videla sam jednu zanimljivu firmu. No pre nego što sam poslala svoj CV otišla sam na sajt Agencije za privredne registre da pogledam kako rade. Obećanje dobre plate je jedno, a mogućnosti firme su drugo, pa sam htela da se informišem.

Na sajtu APR (Agencije za privredne registre) postoji poseban odeljak koji se zove Finansijski izveštaji. Finansijski izveštaji su javno objavljeni podaci i svako može da ih pogleda. I tamo sam videla sledeće:

Knjigovodstvo predstavlja istorijat jedne firme a knjigovođe se sporazumevaju uz pomoć dogovorenog jezika brojeva. Naravno, nisu knjigovođe sele pa se dogovorile, tako nešto je nemoguće, već je država donela određeni zakonski akt koji se zove Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike.

Knjigovođe taj Pravilnik jednostavno nazivaju Kontni plan i svi znaju o čemu se radi, jer je Kontni plan spisak propisanih konta, a u Pravilniku je definisano šta se knjiži na koji konto.

Kontni plan je savršeno logično napravljen i kada ti objasnim suštinu nećeš imati problema da zapamtiš šta se na kom kontu knjiži. Sve će ti biti logično i neće imati potrebe da učiš konta napamet (bez razumevanja).

Knjigovodstveno gledano, trgovina je jednostavnija za razumevanje, zato ću početi upravo odatle, a to je trgovina na veliko i nabavka veštačkog đubriva.

Trgovinu poznajemo u dva segmenta:

Veleprodaja i Maloprodaja.

Veleprodaja nabavlja robu najčešće od proizvođača, mada može da je nabavi i od druge veleprodaje, a zatim je prodaje kupcima koji će tu robu prodavati najčešće u maloprodaji. Robu prodaje isključivo pravnim licima. Ovo je ključni podatak vezan za veleprodaju: Robu prodaje isključivo pravnim licima

Trgovina predstavlja jedan specifičan vid usluge, jer trgovac nam čini uslugu tako što sve artikle u prodaji nabavlja na različitim mestima a nama je omogućeno da na jednom mestu imamo široki asortiman robe.

Veleprodaja nabavlja robu najčešće od proizvođača, mada može da je nabavi i od druge veleprodaje, a zatim je prodaje kupcima koji će tu robu prodavati najčešće u maloprodaji. Robu prodaje isključivo pravnim licima. Ovo je ključni podatak vezan za veleprodaju.

Ono što je osnovno za trgovinu je marža, koja predstavlja trgovačku zaradu i to je prihod firme iz kojeg se plaćaju tekući troškovi poslovanja: zakup prostora, zarade zaposlenih, troškovi goriva, vode, struje, telefona i svi ostali troškovi koji su u funkciji obavljanja delatnosti.

Maloprodaja predstavlja prodaju robe u nepromenjenom stanju krajnjem kupcu, koji je najčešće fizičko lice.

Maloprodaja se razlikuje od veleprodaje prvenstveno po načinu formiranja prodajne cene. Cene u veleprodaji se formiraju kao prodajne cene bez zaračunatog poreza i kada neko kaže da je u pitanju VP cena, što znači veleprodajna cena, to znači da je cena bez iskazanog PDV i da ćemo prilikom plaćanja fakture platiti vrednost robe uvećanu za iznos PDV koji će nam prodavac zaračunati i iskazati na svojoj fakturi.

Maloprodajna cena je cena koja u sebi sadrži PDV.

Trgovina predstavlja prodaju robe u nepromenjenom stanju i zapravo predstavlja uslugu dostavljanja robe kupcu. Proizvodnja predstavlja proces prerade materijala, na način da se iz gotovog proizvoda ne mogu izvući njegovi sastavni delovi, a da pri tome proizvod ostane funkcionalan.

Kad napravimo tortu iz nje više ne možemo izvući ni čokoladu, ni brašno, ni bilo koji drugi sastojak, dok istovremeno imamo gotov proizvod – tortu koja u sebi sadrži sve te sastojke a ipak je nov proizvod, sam za sebe.

Namerno sam uzela primer pravljenja torte, jer je torta (kao gotov proizvod) pojam koji je blizak svima.

Iz ugla knjigovodstva gledano, usluge su najjednostavnije, dok je u praksi sasvim druga situacija jer je za pružanje usluga potrebno usko i specifično znanje o nekoj oblasti, a za neke oblasti je čak propisana licenca, tako da je potrebno raspitati se o svim detaljima ako neko poželi da registruje delatnost koja se bavi pružanjem usluga.

Uobičajeno je da se za izvršenje određenih usluga sklopi ugovor u kome se precizira usluga koja se obavlja, cena i način plaćanja, ali nije obavezno. Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovor je dogovor između dve ugovorene strane i važeći je čak i ako  nije u pisanom obliku. Takođe, faktura koju je kupac potpisao predstavlja slaganje sa izvršenom uslugom i kao takva predstavlja ugovor.

Uvozno izvozni poslovi su za nijansu kompleksniji za rad u knjigovodstvu u odnosu na promet sa domaćim poslovnim partnerima, tako da ovo predavanje predstavlja jedan stepenik više u poznavanju knjigovodstvenih tokova.

Dat je primer trgovine, nabavka i prodaja robe, dok je za nabavku materijala princip isti, osim što se zadužuje magacin materijala umesto magacina robe.

Svi ste čuli za uobičajen pojam – prihodi i rashodi, čija razlika predstavlja rezultat poslovanja, koji može biti dobit ili gubitak, u zavisnosti od toga šta je veće.

Prihodi predstavljaju prilive od prodaje proizvoda, robe ili usluga. To su poslovni prihodi. Prihodi od kamata ili kursnih razlika predstavljaju finansijske prihode, dok prihodi od zateznih kamata i prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja predstavljaju neposlovne i vanredne prihode.

S druge strane imamo pojmove troškovi i rashodi, što na prvi pogled izgleda kao da su sinonimi, ali nisu.

Godinama sam baratala ovim pojmovima kao ustaljenim definicijama, dok jednog momenta nisam uočila podelu u samom kontnom planu. Sva konta od grupe 50 do grupe 55 počinju sa rečju Trošak, dok konta od grupe 56 do 59 se nazivaju rashodima.

Pitala sam knjigovođe u čemu je razlika – niko nije čak ni primetio da postoji razlika a kamo li da je znao da mi objasni o čemu se radi. Naravno, posegnula sam za Zakonom o računovodstvu i tamo našla da su troškovi svi oni izdaci koji služe očuvanju prihoda.

Zarada se u ugovoru o radu iskazuje u bruto iznosu. To je iznos koji u sebi sadrži porez i doprinose i tek kada se plate propisani porez i doprinos, na tekući račun zaposlenog se uplačuje ostatak, odnosno neto zarada.

Prilikom obračuna zarade počinjemo od bruto iznosa, obračunavamo porez i doprinose i kada od bruto iznosa oduzmemo poreska davanja dobijamo neto iznos koji se uplaćuje na tekući račun zaposlenog ili se isplaćuje preko blagajne.

Postoje dve vrste poreskih davanja iz zarada, a svako je uređeno posebnim zakonom.

Prvo je porez na zarade, a definisan je Zakonom o porezu na dohodak građana. Drugo su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje a definisani su istoimenim zakonom.

Osnovna sredstva predstavljaju osnovu postojanja svake firme, zato se i zovu osnovnim sredstvima. Ona služe, da se radom na njima, proizvede neka vrednost. Ta vrednost predstavlja onu razliku između troškova proizvodnje i prodajne cenu proizvoda, kada je proizvodnja u pitanju.

Takođe, osnovna sredstva služe da pripomognu da se realizuju usluge, kada je u pitanju trgovina, gde sopstvenim vozilom – koje je osnovno sredstvo – dovozimo robu u prodavnicu.

Ukoliko se bavimo intelektualnim uslugama, potreban nam je barem računar za pripremu i realizaciju usluge u oblasti kojom se bavimo. Tada računar predstavlja osnovno sredstvo.

Obzirom da živimo u digitalnoj eri, svaka firma ima računar, štampač i ostalo, i sve to predstavlja osnovna sredstva. Firma takođe može da ima i automobil, čiji je vlasnik firma i taj automobil može da služi ili za prevoz robe, ako je teretni auto u pitanju ili za prevoz zaposlenog do određene relacije, ako je kupljen recimo za potrebe komercijale.

Imamo sreću da smo dobili savršene alate za posao – a to su računar i knjigovodstveni program. Ja koristim doslovce savršeni program – Infosys i koristim ga sa zadovoljstvom preko dvadeset godina! Koristim ga i za knjigovodstvo i za obračun zarada i kadrovska rešenja. Koristim ga za sve što mi treba.

Ne možeš ni da zamisliš koliko je bilo naporno knjižiti ručno uz pomoć indiga, jer sve se radilo kopirno. Što bi smo rekli današnjim jezikom, za sve je morao da postoji bekap. Moji počeci u knjigovodstvu bili su upravo takvi, znači zakačila sam način kako su radile „drevne“ knjigovođe :) Moj mentor pok. Sava Jevtić je imao običaj da kaže: „Noću sveća gori. Ili je neko umro ili knjigovođa radi“.

Ako te zanima kako se radilo nekada, možeš pogledati stranicu Muzej knjigovodstva na ovom sajtu. Ima dosta materijala, ali konstantno sam u potrazi za starom dokumentacijom tako da stalno dodajem ponešto. Svrati još koji put 

Dakle, ono o čemu ću te učiti su osnove knjigovodstva i poslovanja firme uopšte, bez obzira na to kojom se delatnošću bavi. Pokazaću ti kako se koristi program, ali ćeš svaku promenu proknjižiti "na olovku". Ne baš preko indiga, kartica i dnevnika, ali ćeš imati puno samostalnog vežbanja jer to je najbolji način da shvatiš i zapamtiš