Zašto Ja Volim Knjigovodstvo?

Neupućeni misle da je knjigovodstvo suvoparan i dosadan posao. Za nekog ko ima tu nesreću da bude mali knjigovođa velike firme i ceo život radi samo jedan referat – knjigovodstvo jeste dosadan posao. Beskrajan niz istih dokumenata, gde se samo brojke razlikuju. Međutim,  biti u ulozi velikog knjigovođe male firme, gde knjigovođa radi sve poslove iz oblasti knjigovodstva – to je vrlo dinamičan i raznolik posao.

Knjigovodstvo predstavlja istorijat poslovnog života svake kompanije, bilo da je u pitanju preduzetnička radnja ili multinacionalna kompanija. Princip je isti: istorijsko evidentiranje poslovnih promena i kraj godine: 31. decembar kao presek stanja, utvrđivanje rezultata poslovanja, da bi smo analizirali poslovanje u prethodnoj godini i pravili planove za sledeću godinu.

I evo jedne situacije u kancelariji firme u kojoj radi Tijana Nikolić. Ona je šef računovodstva i vodi kompletno poslovanje, samostalno predaje završne račune. Tijana je bila prvo moja učenica, zatim sam joj par godina bila supervizor, a sada je kompletan šef računovodstva.

Tijana je predavač u Školi knjigovodstva i nas dve ćemo na smenu menjati grupe.

Knjigovodstvo predstavlja istorijat jedne firme a knjigovođe se sporazumevaju uz pomoć dogovorenog jezika brojeva. Naravno, nisu knjigovođe sele pa se dogovorile, tako nešto je nemoguće, već je država donela određeni zakonski akt koji se zove Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike.

Knjigovođe taj Pravilnik jednostavno nazivaju Kontni plan i svi znaju o čemu se radi, jer je Kontni plan spisak propisanih konta, a u Pravilniku je definisano šta se knjiži na koji konto.

Kontni plan je savršeno logično napravljen i kada ti objasnim suštinu nećeš imati problema da zapamtiš šta se na kom kontu knjiži. Sve će ti biti logično i neće imati potrebe da učiš konta napamet (bez razumevanja).

Imamo sreću da smo dobili savršene alate za posao – a to su računar i knjigovodstveni program. Ja koristim doslovce savršeni program – Infosys i koristim ga sa zadovoljstvom preko dvadeset godina! Koristim ga i za knjigovodstvo i za obračun zarada i kadrovska rešenja. Koristim ga za sve što mi treba.

Ono o čemu ću te učiti su osnove knjigovodstva i poslovanja firme uopšte, bez obzira na to kojom se delatnošću bavi. Pokazaću ti kako se koristi program, ali ćeš svaku promenu proknjižiti "na olovku". Ne baš preko indiga, kartica i dnevnika, ali ćeš imati puno samostalnog vežbanja jer to je najbolji način da shvatiš i zapamtiš  

Zašto taj staromodan način rada? Zato što te učim da budeš knjigovođa koji razume to što radi, a ne da budeš operater koji unosi podatke u program, a pojma nema šta se dešava u pozadini i šta to program radi automatski. Naravno, u praksi ćeš koristiti program, ali ne i u mojoj obuci.

Ne možeš ni da zamisliš koliko je bilo naporno knjižiti ručno uz pomoć indiga, jer sve se radilo kopirno. Što bi smo rekli današnjim jezikom, za sve je morao da postoji bekap. Moji počeci u knjigovodstvu bili su upravo takvi, znači zakačila sam način kako su radile „drevne“ knjigovođe  Moj mentor pok. Sava Jevtić je imao običaj da kaže: „Noću sveća gori. Ili je neko umro ili knjigovođa radi“.

Ako te zanima kako se radilo nekada, možeš pogledati stranicu Muzej knjigovodstva na ovom sajtu. Ima dosta materijala, ali konstantno sam u potrazi za starom dokumentacijom tako da stalno dodajem ponešto. Svrati još koji put 

Obrađujemo jednu imaginarnu firmu, od početka do kraja godine sa "originalnom" dokumentacijom, bolje rečeno sa dokumentacijom iz programa na kome se radi u praksi. Svaki polaznik koji prisustvuje predavanjima uživo dobija radni materijal sa dokumentacijom: kalkulacije, fakture, izvodi banke... poenta je da razumeš kako to računari knjiže automatski, jer svaki dokument koji radiš se knjiži ručno. U praksi ćeš, naravno, prepustiti programu za računovodstvo da knjiži automatski, jer je ručno knjiženje zaista gubljenje vremena. Ali kad u Školi svaki dokument proknjižiš ručno biće ti apsolutno jasna priroda konta i šta to program radi u pozadini.

Obrađujemo trgovinu, proizvodnju, usluge, spoljnu trgovinu, troškove, zarade, osnovna sredstva, obračun PDV...

I na kraju radimo završni račun sa popunjavanjem obrazaca Bilans stanja i Bilans uspeha i to će biti test provere znanja. 

Škola radi sa ograničenim brojem polaznika u jednoj grupi, jer želim da se kvalitetno posvetim svakom polazniku. Ovo je standardni princip svih obuka.

Radimo na dva načina: možeš da se prijaviš i prisustvuješ predavanjima on line, preko aplikacije Zoom, dva puta nedeljno u trajanju od dva školska časa. Sva predavanja se snimaju tako da ih možeš pogledati i kasnije. Uvek može da se dogodi da neko bude sprečen i ne može da pogleda predavanje, a možda neko želi da ga pogleda još jednom jer nešto je sinulo – kako beše ono...

Naravno, predavanja mogu da gledaju samo polaznici date grupe.

I drugi način je da se pretplatiš na već snimljena predavanja gde možeš da odabereš onu oblast koja te interesuje. Ova predavanja možeš da gledaš bilo kada u trajanju od mesec dana. Ako ti nešto nije jasno iz snimljenih predavanja - pogledaj lekciju ponovo. Ako ti ponovo nije jasno onda zapamti da je takvo pravilo u knjigovodstvu.

Razlika između ova dva načina obuke je prvenstveno u tome da ako se prijaviš za predavanja uživo tada možeš da plaćaš na rate, ali je prisustvo časovima obavezno.

Kod snimljenih predavanja imaš svu slobodu da gledaš snimke kada tebi to odgovara, ali tada nećeš moći da postavljaš pitanja. Da ponovim prethodno rečeno: Ako ti nešto nije jasno iz snimljenih predavanja - pogledaj lekciju ponovo. Ako ti ponovo nije jasno onda zapamti da je takvo pravilo u knjigovodstvu.

Ovo je bio moj mali uvod, kratko predstavljanje onoga što možeš očekivati. A za malo više informacija o tome kakav je moj način rada i predavanja, možeš pogledati serijal predavanja koji se zove Mala škola knjigovodstva, gde sam sažeto i ukratko pričala o svemu onome o čemu u školi pričam nadugačko i naširoko.

Cene su naravno u cenovniku, a pre nego što pogledaš cenu i uslove plaćanja, nastavi da čitaš šta ćeš sve naučiti i šta ćeš dobiti za iznos koji se plaća. I to na rate, ako plaćaš kao fizičko lice.

Predavanja su utorkom i četvrtkom od 17:30 do 19:00 i od 20:00 do 21:30, s tim da su termini dostupni svaka dva meseca, odnosno svaka dva meseca nova grupa počinje sa radom.

Ako nastaviš da čitaš možeš se ukratko informisati o svakoj oblasti koju obrađujemo.

Ponavljanje je majka mudrosti, ali može da bude i otac dosade 

I bez obzira što sam to ponovila mnogo puta, ovde sumiram šta sve radimo u Školi knjigovodstva:

Predavanja u Školi knjigovodstva obuhvataju:

• Robno/finansijsko knjigovodstvo i finansijska knjiženja
• Proizvodnja i finansijska knjiženja
• Izvodi banke i finansijska knjiženja
• Devizno poslovanje i finansijska knjiženja
• Troškovi i blagajna
• Zarade i druga primanja fizičkih lica
• Objašnjenje PDV  
• Osnovna sredstva
• Završni račun

Pri tome:

• Družićemo se oko 70 časova, bolje rečeno oko 35 puta jer svaki susret je dvočas
• u trajanju do četiri meseca - manje više, ali to je to trajanje
• Predavanja su preko aplikacije Zoom, on line časovi dva puta nedeljno
• Škola se može plaćati na rate
• Dobijaš radni materijal u štampanoj formi
• Dinamika Škole zavisi od predznanja grupe polaznika jer se predavanja prilagođavaju polazniku koji najmanje zna 

Knjigovodstveno gledano, trgovina je jednostavnija za razumevanje, zato ću početi upravo odatle, a to je trgovina na veliko i nabavka veštačkog đubriva.

Trgovinu poznajemo u dva segmenta:

Veleprodaja i Maloprodaja.

Veleprodaja nabavlja robu najčešće od proizvođača, mada može da je nabavi i od druge veleprodaje, a zatim je prodaje kupcima koji će tu robu prodavati najčešće u maloprodaji. Robu prodaje isključivo pravnim licima. Ovo je ključni podatak vezan za veleprodaju: Robu prodaje isključivo pravnim licima

U daljem izlaganju o oblastima koje radimo, na tasteru "Pogledaj" možeš otići na YouTube i pogledati moja predavanja na svaku od ovih tema.

Trgovina predstavlja jedan specifičan vid usluge, jer trgovac nam čini uslugu tako što sve artikle u prodaji nabavlja na različitim mestima a nama je omogućeno da na jednom mestu imamo široki asortiman robe.

Veleprodaja nabavlja robu najčešće od proizvođača, mada može da je nabavi i od druge veleprodaje, a zatim je prodaje kupcima koji će tu robu prodavati najčešće u maloprodaji. Robu prodaje isključivo pravnim licima. Ovo je ključni podatak vezan za veleprodaju.

Ono što je osnovno za trgovinu je marža, koja predstavlja trgovačku zaradu i to je prihod firme iz kojeg se plaćaju tekući troškovi poslovanja: zakup prostora, zarade zaposlenih, troškovi goriva, vode, struje, telefona i svi ostali troškovi koji su u funkciji obavljanja delatnosti.

Maloprodaja predstavlja prodaju robe u nepromenjenom stanju krajnjem kupcu, koji je najčešće fizičko lice.

Maloprodaja se razlikuje od veleprodaje prvenstveno po načinu formiranja prodajne cene. Cene u veleprodaji se formiraju kao prodajne cene bez zaračunatog poreza i kada neko kaže da je u pitanju VP cena, što znači veleprodajna cena, to znači da je cena bez iskazanog PDV i da ćemo prilikom plaćanja fakture platiti vrednost robe uvećanu za iznos PDV koji će nam prodavac zaračunati i iskazati na svojoj fakturi.

Maloprodajna cena je cena koja u sebi sadrži PDV.

Trgovina predstavlja prodaju robe u nepromenjenom stanju i zapravo predstavlja uslugu dostavljanja robe kupcu. Proizvodnja predstavlja proces prerade materijala, na način da se iz gotovog proizvoda ne mogu izvući njegovi sastavni delovi, a da pri tome proizvod ostane funkcionalan.

Kad napravimo tortu iz nje više ne možemo izvući ni čokoladu, ni brašno, ni bilo koji drugi sastojak, dok istovremeno imamo gotov proizvod – tortu koja u sebi sadrži sve te sastojke a ipak je nov proizvod, sam za sebe.

Namerno sam uzela primer pravljenja torte, jer je torta (kao gotov proizvod) pojam koji je blizak svima.

U našoj Školi knjigovodstva, u delu Proizvodnja, bavićemo se knjiženjem proizvodnje brašna, jer tu imamo poluproizvode (samleveno brašno na gomili i otpadak od pšenice) i gotove proizvode kada to isto brašno spakujemo u kese različite težine.

Iz ugla knjigovodstva gledano, usluge su najjednostavnije, dok je u praksi sasvim druga situacija, jer je za pružanje usluga potrebno usko i specifično znanje o nekoj oblasti, a za neke oblasti je čak propisana licenca, tako da je potrebno raspitati se o svim detaljima ako neko poželi da registruje delatnost koja se bavi pružanjem usluga.

Uobičajeno je da se za izvršenje određenih usluga sklopi ugovor u kome se precizira usluga koja se obavlja, cena i način plaćanja, ali nije obavezno. Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovor je dogovor između dve ugovorene strane i važeći je čak i ako  nije u pisanom obliku. Takođe, faktura koju je kupac potpisao predstavlja slaganje sa izvršenom uslugom i kao takva predstavlja ugovor.

Uvozno izvozni poslovi su za nijansu kompleksniji za rad u knjigovodstvu u odnosu na promet sa domaćim poslovnim partnerima, tako da ovo predavanje predstavlja jedan stepenik više u poznavanju knjigovodstvenih tokova.

Dat je primer trgovine, nabavka i prodaja robe, dok je za nabavku materijala princip isti, osim što se zadužuje magacin materijala umesto magacina robe.

Spoljnu trgovinu neizostavno prati plaćanje u inostranoj valuti, tako da u ovom delu imamo i robna dokumenta i devizne izvode banke. Naravno sve izgleda kao originalna dokumentacija bilo koje firme ili bilo koje banke.

Svi ste čuli za uobičajen pojam – prihodi i rashodi, čija razlika predstavlja rezultat poslovanja, koji može biti dobit ili gubitak, u zavisnosti od toga šta je veće.

Prihodi predstavljaju prilive od prodaje proizvoda, robe ili usluga. To su poslovni prihodi. Prihodi od kamata ili kursnih razlika predstavljaju finansijske prihode, dok prihodi od zateznih kamata i prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja predstavljaju neposlovne i vanredne prihode.

S druge strane imamo pojmove troškovi i rashodi, što na prvi pogled izgleda kao da su sinonimi, ali nisu.

Godinama sam baratala ovim pojmovima kao ustaljenim definicijama, dok jednog momenta nisam uočila podelu u samom kontnom planu. Sva konta od grupe 50 do grupe 55 počinju sa rečju Trošak, dok konta od grupe 56 do 59 se nazivaju rashodima.

Pitala sam knjigovođe u čemu je razlika – niko nije čak ni primetio da postoji razlika a kamo li da je znao da mi objasni o čemu se radi. Naravno, posegnula sam za Zakonom o računovodstvu i tamo našla da su troškovi svi oni izdaci koji služe očuvanju prihoda.

Zarada se u ugovoru o radu iskazuje u bruto iznosu. To je iznos koji u sebi sadrži porez i doprinose i tek kada se plate propisani porez i doprinos, na tekući račun zaposlenog se uplačuje ostatak, odnosno neto zarada.

Prilikom obračuna zarade počinjemo od bruto iznosa, obračunavamo porez i doprinose i kada od bruto iznosa oduzmemo poreska davanja dobijamo neto iznos koji se uplaćuje na tekući račun zaposlenog ili se isplaćuje preko blagajne.

Postoje dve vrste poreskih davanja iz zarada, a svako je uređeno posebnim zakonom.

Prvo je porez na zarade, a definisan je Zakonom o porezu na dohodak građana. Drugo su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje a definisani su istoimenim zakonom.

Iako se Škola knjigovodstva bavi prvenstveno knjigovodstvom i knjiženjima, jer to je nešto što je fiksno i nepromenljivo, kroz celu Školu pominjem razne propise koji uređuju materiju koju trenutno obrađujemo. Zakoni se menjaju pa ja često pričam kakvi su zakoni bili ranije a kakvi su sada. Na taj način se bolje razumeju procesi izmene u našem zakonodavstvu iako poreski zakoni nisu prioritet u obuci.

Osnovna sredstva predstavljaju osnovu postojanja svake firme, zato se i zovu osnovnim sredstvima. Ona služe, da se radom na njima, proizvede neka vrednost. Ta vrednost predstavlja onu razliku između troškova proizvodnje i prodajne cenu proizvoda, kada je proizvodnja u pitanju.

Takođe, osnovna sredstva služe da pripomognu da se realizuju usluge, kada je u pitanju trgovina, gde sopstvenim vozilom – koje je osnovno sredstvo – dovozimo robu u prodavnicu.

Ukoliko se bavimo intelektualnim uslugama, potreban nam je barem računar za pripremu i realizaciju usluge u oblasti kojom se bavimo. Tada računar predstavlja osnovno sredstvo.

Obzirom da živimo u digitalnoj eri, svaka firma ima računar, štampač i ostalo, i sve to predstavlja osnovna sredstva. Firma takođe može da ima i automobil, čiji je vlasnik firma i taj automobil može da služi ili za prevoz robe, ako je teretni auto u pitanju ili za prevoz zaposlenog do određene relacije, ako je kupljen recimo za potrebe komercijale.