Kancelarija

Znate li šta je Abakus?

To je ono što je sada dečja igračka, a zovemo ga Računaljka.

Međutim, Abakus je dugo bio osnovna računska mašina, sve do izuma mehaničkih računskih mašina koje su bile mnogo naprednije u računskim operacijama.

Iz današnjeg ugla gledano, prosto je nezamislivo obavljati računske operacije na ovakvoj spravi. Ali da ja ne bih izmišljala "toplu vodu" evo šta kaže internet:

"Reč Abakus označava okvir za brojanje.To je alat koji se koristio  vekovima pre pojave pisanog arapskog sistema brojeva u drevnom Bliskom Istoku,Kini,Rusiji i Evropi.

Smatra se da su prve civilizacije koje su koristile abakus bile Mesopotamija i Kina.

Prva vrsta abakusa je bila kamena ploča koja je bila posuta peskom ili prašinom .Obeležavanje se  vršilo prstom,a brojevi su dodavani kamenčićima.

Reč abakus je u upotrebi od 1387 godine."

https://smartacus.rs/sta-je-abakus/

Stare, mehaničke pisaće mašine zahtevale su izvesnu snagu da bi se kucalo, tako da je izum električnih pisaćih  mašina bio veliko olakšanje za daktilografe. 

Doduše, trebalo je malo vremena da se daktilograf navikne da ne mora snažno da udara po tasterima, jer snažan udarac je uzrokovao da se odjednom otkuca nekoliko istih slova. Ali za to nije trebalo mnogo vremena - olakšanje u radu je bilo nemerljivo.

Takođe, na električnoj pisaćoj mašini je bilo moguće mnogo brže kucanje nego na mehaničkoj, što je značilo da se posao završavao mnogo bzže.

Dakltilografi su bili raspoređeni po klasama, postojala je prva i druga klasa dakilografa, u odnosu na brzinu kucanja:

• IA klasa ima 350 i više otkucaja u minuti,
• IB klasa ima od 300 – 349 otkucaja u minuti
• II klasa ima od 250 – 299 otkucaja u minuti
• III klasa ima od 160 – 249 otkucaja u minuti.

Ako merimo vreme upotrebe mehaničkih i električnih pisaćih mašina onda su električne pisaće mašine relativno kratko bile u upotrebi jer su ih vrlo brzo zamenile tastature, odnosno računari.

Sjajan izum za ono vreme. 

Geštetner je mašina kojom je mogao da se napravi veliki broj kopija jednog teksta, otkucanog na pisaćoj mašini. Neka vrsta kancelarijske štamparske mašine.

Geštetner su koristile one firme kojima je trebao veliki broj kopija istog teksta, jer na pisaćoj mašini se moglo otkucati najviše pet kopija, s tim što je poslednja kopija bila vrlo bleda i skoro nečitljiva.

Tekst je kucan na matricama, a više o matricama će biti u posebnom tekstu.

Bila je to glomazna i teška sprava, koja je u sebi imala rezervoar za boju, najčešće crnu, mada se mogla sipati i štamparska tečnost druge boje. Okretanjem ručke, boja je preko valjka, a kroz proreze na matricama, ostavljala otisak na papiru.

U početku su Geštetneri bili manuelni, a  kasnije su radili na struju, tako da je štampanje bilo mnogo brže.

Svaki daktilograf je posedovao ovu veštinu. Osnovni položaj ruku je bio na sredini tastature i položaj prstiju, gledano s leva na desno, gde je mali prst leve ruke bio prvi s leva bio je sledeći:

Leva ruka: A - S - D - F

Desna ruka: J - K - L - Č

Na ovoj fotografiji je osoba koja očigledno ne zna slepo kucanje, jer su prsti postavljeni na pogrešan red 

Nezaobilazni deo komunikacije - fiksni telefon.

Veza se uspostavljala prvo podizanjem slušalice a onda biranjem broja.

Brojeve smo imali zapisane ili smo ih pamtili.

Pisaća mašina je u mnogome olakšala pisanu komunikaciju jer nije bilo muke tumačenjem lošeg rukopisa.

Da bi se videlo šta je otkucano, mašina je imala traku, crnu ili crveno crnu i moglo se odrediti koju polovinu trake će pisaća mašina koristiti. Otisak slova je preko trake ostajao na papiru.

Za prelazak u novi red služila je poluga sa desne strane i tom polugom se valjak okretao za određeni broj zubaca, koji je mogao da se podesi, i papir se postavljao na početak.

Ono što je bilo različito u odnosu na današnje tastature je da pisaća mašina nije imala tastere za nulu i jedinicu. Umesto nule kucali smo malo slovo "l" (L) a umesto nule veliko slovo "O".

Bila je sastavni deo poslovanja, a najčešće je na pisaćoj mašini radila sekretarica.

Obzirom da sam svoju (veliku) karijeru započela kao (mali) daktilograf, kucala sam na različitim tipovima mehaničkih mašina. I moje iskustvo je da je pisaća mašina Biser bila ubedljivo najudobnija za kucanje, dok je Unis bila veoma teška za rad. 

S druge strane Unis pisaća mašina je osmišljena kao portabl mašina, jer je bila veoma laka za nošenje, čak upola lakša od Biser pisaće mašine, koja je takođe bila spakovana u koferu i mogla je da se nosi.

Olimpija je bila tipična kancelarijska mašina, teška, tako da je čak i prenošenje sa jednog stola na drugi zahtevalo fizički napor.

Sva pošta slala se pismom, bilo da su fakture, bilo da su dopisi ili nešto slično.

Gledajući iz ugla današnje masovne internet komunikacije, pismo deluje zaista kao nešto iz davnih dana.

Kada ste poslednji put napisali pismo?

Stara, teška, metalna računska mašina. Na sebi je imala poluge sa brojevima i ručku za okretanje da bi mašina izbacila rezultat zadate operacije.Mislim da je moglo samo da se sabira i oduzima, ali ne smem da tvrdim. Bilo ih je raznih oblika i dizajna, ali sve su funkcionisale na isti način.

Bila sam jako mala kada sam u jednoj kancelariji videla ovakvu računsku mašinu. Sećam se da su mi dali da sabiram na njoj i bila sam oduševljena.

Verovatno odatle potiču koreni moje ljubavi prema knjigovodstvu 

Jedan običan dan u kancelariji izgledao je otprilike ovako.

Računovođa razgovara (fiksnim) telefonom, ispred njega je računska mašina i očigledno je sabirao finansijske kartice jer vidimo gomilu trake na stolu.

Meni ovo liči na šefa računovodstva, a knjiga koja je ispred njega liči mi na Glavnu knjigu. Iz ovoga zakljućujem da sravnjuje stanje prethodnih godina. 

Šta ti vidiš na ovoj staroj fotografiji?

Zvalo se i Penkalo i Naliv pero - jer se nalivalo mastilom. U samom penkalu postoji mali rezervoar mastila.

Penkalo je bila praktična olovka za pisanje u kontinuitetu, kao što je pisanje pisama ili za potpisivanje. 

Loša strana korišćenja naliv pera bila je što se mastilo brzo sušilo, a onda je bilo neupotrebljivo. Zato je otkriće hemijskih olovaka bilo rešenje, jer su mogle da stoje a da pri tome ne izgube svoju funkcionalnost. Danas se penkalo veoma retko koristi.

Za rad u računovodstvu penkalo se nije koristilo u svakodnevnim knjiženjima.

Matrica se sastojala iz tri dela:

1. Folija po kojoj se kucalo
2. Indigo
3. Kartonska podloga

Trebalo je kucati baš jako da bi slovo probilo foliju i napravilo prorez, kroz koji na geštetneru prolazi boja. Tom prilikom se nije upotrebljavala traka.

Indigo i kartonska podloga su služili da se vidi šta je otkucano na konkretnoj matrici, jer se sa folije nije moglo čitati.

Karton je pri vrhu bio perforiran i te rupice su služile da se matrica zakači na geštetner. Kroz rupice slova je prolazila boja i ostavljala otisak na papiru.