Mentor je neko ko nas uči poslu, koji nas prati tokom čitavog poslovnog života i kažu da je veza između  mentora i mentija neraskidiva i traje doživotno. Ja bih dodala: traje večno.

Nisam bila jedina koju je pratio u poslovnom radu, ima nas nekoliko desetina i svi smo se osamostalili i postali stručnjaci u svom poslu. I svi se sa radošću sećamo svog zajedničkog mentora.

Fotografisano 1995. na jednoj proslavi godišnjice firme u kojoj sam radila, a gde me je on preporučio za šefa računovodstva.

Moj mentor je bio Sava J., na žalost više nije među nama, ali često se setim njegovih saveta i volela bih da mogu ponovo da ga vidim i postavim još neko pitanje. Jer on je zaista bio genije i obožavao je zakonske začkoljice.

Pričao nam je kako je krao znanje od svog šefa, koji nije želeo da ovaj mnogo napreduje u poslu. Tada se radilo ručno, knjižilo se na kartonske kartice, kopirno preko indiga, u dnevnik knjiženja.

Tabele smo pravili na karo papiru, tako što smo lenjirom i olovkom pravili kolone i redove, koje smo zatim popunjavali.

„Šef je napravio neki obračun“ – pričao je Sava, „napravio ga je kopirno preko novog indiga a onda je otišao kod direktora da mu pokaže obračun i da ga direktor potpiše. A ja uzmem onaj indigo i sa njega prepišem cifre, pa kad on ne vidi sagledam šta je radio da bih razumeo obračun, jer nije hteo da me nauči svemu što zna.“

Na našu sreću, Sava je želeo da prenese znanje svima koji su zainteresovani i tačno onoliko koliko smo bili zainteresovani. „Ako hoćeš da znaš moraš da pitaš.“

Sećam se kada je 1995. godine promenjen Kontni plan, prvi put je uvedena klasa 9 i pogonsko knjigovodstvo. Svi smo bili sluđeni tom potpunom novinom, ali ne i Sava.

Naravno

Napravio je šemu knjiženja: od jajeta se rodilo pile, pile je postalo kokoška nosilja, koja je ponovo snela jaje. Sve je to proknjižio preko klase 9 a zatim otišao u prostorije stručnog časopisa da im pokaže i pita da li je to dobro proknjižio!

Pratio je sve promene poreskih propisa, svakom svom klijentu je dostavljao otkucano uputstvo kakve su promene izvršene i šta treba raditi. I znao je da kaže: „E, moja Zvezdana, sve promene u ovoj državi lome se preko leđa knjigovođa.“

U vreme izrade završnih računa znao je da kaže: „Noću sveća gori. Il’ je neko umro, Il’ knjigovođa radi.“

Ja sam ozbiljno počela da se bavim računovodstvom od 1992. godine, istovremeno sam se susrela računarom, program je već tada imao automatska knjiženja, a Sava je govorio: „Vi s tim kompjuterima ne znate ništa! Znate samo koje dugme treba da pritisnete!"

I bio je u pravu.

Sledim Savin put.

U Školi knjigovodstva ja svojim polaznicima pokazujem kako da ručno proknjiže svaki dokument, da bi shvatili suštinu konta, a naravno da će u praksi prepustiti programima da knjiže umesto njih. Ali kada rade završni račun biće im potpuno jasno šta koji konto predstavlja i zaključni list će pokazati život jedne firme, kao što tekući račun predstavlja krvotok poslovanja.

I ponekad spomenem, ono što je često govorio: „Vi s tim kompjuterima ne znate ništa! Znate samo koje dugme treba da pritisnete!"