Prosto knjigovodstvo

Trgovačka knjiga je nešto "najsvetije" kada je trgovina u pitanju, naročito kada je u pitanju trgovina na malo. Trgovačka knjiga obavezno stoji u prodavnici i u nju se upisuju svi ulazi robe, na bazi kalkulacija i sva razduženja, na bazi uplata pazara, uplata po fakturama i otpisi robe.

Svaka strana trgovačke knjige mora biti numerisana. Takođe, svaka strana se sabira: posebno strana ulaz, posebno strana izlaz i tako dobijeni zbirovi označavaju se sa prenos i kako to sama reč kaže, prenose se na sledeću stranu sa oznakom: donos. Na vrhu sledeće strane upiše se donos i prepiše se zbir prethodne strane. Prilikom sabiranja strane sabira se i prenos sa prethodne strane i promet na strani.

Trgovačka knjiga je najčešće ukoričena knjiga, mada to nije zakonom propisano - da mora biti ukoričena, ali kao takva se kupuje kod prodavaca kancelarijskog materijala.

Druga strana Obrasca PK-1, odnosno Knjige prihoda i rashoda, rezervisana je za troškove i rashode. U odnosu na dvojno knjigovodstvo, ovde su troškovi i rashodi podeljeni na: troškovi nabavljene robe, troškovi zarada, ostali materijalni i nematerijalni troškovi i finansijski i ostali rashodi.

Obrazac PK-1 ili Knjiga prihoda i rashoda za prosto knjigovodstvo se vodi u obliku ukoričene knjige. 

Komisiona prodaja predstavlja prodaju robe u svoje ime a za tuđ račun. To zapravo znači da prodavnica prodaje tuđu robu, ali pod svojim nazivom firme. U obrazac KR-1 se unosi naziv komisionara, vrsta i količina robe, cena koju je komisionar tražio, sopstvena provizija i PDV ako ga ima.

Obrazac za prijem komisione robe KR-1 vodi se za svakog komisionara posebno i u slobodnim listovima.

Svi preduzetnici koji se bave ostalim prozvodnim delatnostima, a da to nije zlatarstvo i draguljarstvo, evidenciju o proizvedenim i prodatim gotovim proizvodima vode na obrascu GP - Gotovi proizvodi.

Možda primećuješ da se svaki obrazac skraćeno zove onako kakva mu je suština. Isto pravilo važi za sve druge propisane obrasce.

U obrascu GP su navedeni svi podaci koji su potrebni za jasno i nedvosmisleno utvrđivanje zaliha, počev od prodizvodnje do prodaje. Jedino ne postoji kolona za naplatu, ali se podrazumeva da je preduzetnik mali zanatlija koji ne daje na odloženo plaćanje, pa ta kolona nije ni uneta u GP obrazac.

Na osnovu podataka unetih u Knjigu prihoda i rashoda, odnosno Obrazac PK-1 popunjava se Bilans uspeha - Obrazac BU.

Kao i u PK-1 Knjiga prihoda i rashoda, podaci se unose zbirno po oblastima. Doslovce se prepišu podaci iz PK-1 i utvrđuje se rezultat poslovanja, dobit ili gubitak.

Od 01.01.2019. preduzetnicima je naloženo da pređu na dvojno knjigovodstvo, tako da se sada popunjavaju komplatni obrasci:

• Bilans Uspeha
• Bilans Stanja
• Statistički Aneks

Prosto knjigovodstvo bilo je rezervisano samo za preduzetnike, a delatnost kojom su se preduzetnici najčešće bavili bila je trgovina. Zato ovaj pregled i počinjemo sa Kalkulacijom robe. Kalkulacija robe služi da se evidentira ulaz robe i obračuna njena prodajna cena. Kalkulacija robe se upisuje u PK-1 Knjigu prihoda i rashoda i u Obrazac KEP - Trgovačka knjiga.

Trgovac nije smeo, a ne sme ni danas, da izloži robu na prodajnim policama pre nego što obračuna svoje prodajne cene i pre nego što Kalkulaciju robe upiše u Trgovačku knjigu.

Komisionar ostaje vlasnik robe, bez obzira na to što je robu dao u prodaju i u svakom slučaju može da zatraži svoju robu nazad, ako je pronašao kupca i/ili za bolju cenu. Evidencija vraćene ili prodate robe vodi se na Obrascu KR-1.

Obrazac KR-1 vodi se za svakog komisionara posebno i u slobodnim listovima.

Jednom rečju; zlatari. Za ovu delatnost propisana je posebna evidencija, jer je i sam proces izrade poseban.

U ovoj evidenciji se do detalja vode podaci o kupovini plemenitih metala i dragog kamenja, procenat rastura koji je neminovan, koliko je proizvedeno u komadima ili gramima, koliko je prodato u komadima ili gramima. Takođe, koliko popravki je zamena izvršeno i koliko popravki je urađeno. 

Na kraju se iskazuje stanje zaliha, tako da obav obrazac obuhvata kompletne podatke koji su potrebni zlatarima i draguljarima.

Druga najčešća delatnost kojom se preduzetnici bave je ugostiteljstvo. Ugostiteljstvo nema kalkulaciju robe kojom definiše svoju prodajnu cenu, već ima cenovnik. Ugostitelj popunjava Knjigu šanka svako veče tako što na kraju svakog radnog dana vrši popis zaliha pića i upisuje ih u Knjigu šanka. To stanje se prepisuje kao početno stanje narednog dana u novu Knjigu šanka. 

Ugostiteljstvo spada u uslužne delatnosti, ali za razliku od ostalih uslužnih delatnosti ima svoju posebnu evidenciju kroz Knjigu šanka.

Knjiga šanka se najčešće vodi u slobodnim listovima.

Preduzetnici koji se bave popravkom ili doradom u obavezi su da popunjavaju Obrazac PI. Ova evidencija više služi samom preduzetniku nego organima kontrole, jer u ovaj obrazac upisuje se ime i prezime kupca, sa adresom, šta treba da se uradi, koja cena je dogovorena i kada je rečeno da će biti gotovo. Preduzetnik koji se bavi popravkama i doradama ima neki okvirni cenovnik, ali nivoi oštećenja ili dorade mogu biti na različitim nivoima, tako da centovnik ne može da bude nešto čega se može dosledno pridržavati, jer sve zavisi od uloženog rada i potrošenog materijala.

Zato je ovaj obrazac veoma praktičan za sve preduzetnike koji se bave uslugama popravke ili dorade.

Svi ovi napred prikazani obrasci upisuju se, u finansijskom iznosu, u Obrazac PK-1. Obrazac PK-1 predstavlja knjigu prihoda i rashoda prostog knjigovodstva. Finansijski iznosi se unose prema dokumentima ili prema obrascima koje smo prethodno videli. Način popunjavanja ove knjige je isti za sve, a podaci se unose u zavisnosti od delatnosti kojom se preduzetnik bavi.

Na prvoj strani Obrasca PK-1 upisuju se prihodi.

Svi prethodno navedeni obrasci koristili su se za preduzetnike koji plaćaju porez prema stvarno ostvarenom prihodu. Ali nekim delatnostima je omogućeno da budu paušalno oporezovani, što zapravo znači da bez obzira na prihode i rashode, takvi poreski obveznici porez plaćaju isto cele godine. Jedini uslov je da im godišnji promet ne pređe šest miliona dinara.

Jednostavnije rečeno: paušalno oporezovani obveznici (paušalci) ne vode nikakvo knjigovodstvo osim upisivanja svojih prihoda u knjigu KPO. Na kraju godine ne utvrđuju dobit, već plaćaju porez prema rešenju koje dobijaju od Poreske uprave.

Ova knjiga ne spada u Muzej knjigovodstva (možda će joj jednog dana tu biti mesto) ali sve prethodne slike bile su vezane za poslovanje preduzetnika, tako da je KPO knjiga jednostavno morala da se nađe ovde, iako je još uvek u upotrebi, za razliku od ostalih obrazaca koji nisu.

Nabavka i amortizacija (trošenje) osnovnih sredstava vode se kroz Obrazac PK-2. Ovde se upisuje nabavka osnovnih sredstava i alata, obračunava se amortizacija na kraju godine i iznos amortizacije upisuje se u Knjigu PK-1.