Trgovina predstavlja prodaju robe u nepromenjenom stanju.
Imam utisak da je trgovina delatnost koja se najčešće pokreće kao posao, jer od svih firmi u kojima sam radila ili koje su mi bili klijenti, trgovina je najzastupljenija.
Polazim od pretpostavke da ne znaš ništa o knjigovodstvu i o poslovanju uopšte, pa stoga detaljno objašnjavam vrste firmi koje možemo osnovati, ukratko o sistemu PDV - taman toliko da razumeš šta je to i kako funkcioniše, a onda prelazim na konkretna objašnjenja šta je veleprodaja, kako funkcioniše i koju dokumentaciju imamo u veleprodaji.
Zatim prelazim na maloprodaju, koja je složenija nego veleprodaja i u kojoj ćeš naučiti dosta toga o preračunu PDV koji je sadržan u krajnjoj ceni.
Veliki broj predavanja ima u prilogu dokumentaciju za vežbanje, istu onu koju imamo u Školi knjigovodstva uživo, tako da ćeš vežbanjem naučiti knjiženja i razumeti šta to program za računovodstvo radi u pozadini.
U praksi sve ovo što radimo programi knjiže automatski u finansijsko knjigovodstvo, ali meni je cilj da razumeš šta to program radi u pozadini.
Kada registrujemo delatnost možemo osnovati preduzeće ili se registrovati kao preduzetnik. To je opšte poznato.
Ono što je manje poznato je koje vrste preduzeća postoje i koja je razlika između preduzeća i preduzetnika. Treba znati sve to, da bi smo znali koju zakonsku regulativu primenjujemo pri završnom računu, ali za početak ovo predavanje možeš gledati čisto informativno - da se upoznaš da osnovama poslovanja. Tek kod objašnjenja za završni račun ovo sve ima dublji smisao, ipak nije zgoreg da pogledaš i naučiš nešto novo
Sve što pričam u celoj Školi knjigovodstva zasnovano je na poreskim pravilima koja važe u 2023. godini. Tu prvenstveno mislim na stope poreza i doprinosa, jer to je nešto što je podložno promenama. Sve ostalo su principi knjigovodstva koji su nepromenljivi, tako da nije mnogo bitno koja poreska stopa je trenutno važeća, ako znaš suštinu lako ćeš promeniti visinu poreske stope prilikom nekog obračuna.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
U ovoj školi knjigovodstva obrađujemo jednu imaginarnu firmu koja je u sistemu PDV. Firma je imaginarna, ali su primeri potpuno realni, jer sam i artikle i cene tražila po internetu i unosila kao podatke o kupovini i prodaji.
Pošto je naša firma mikro pravno lice, koje je u sistemu PDV, u ovom predavanju ćeš se upoznati sa osnovama sistema PDV - taman onoliko koliko ti je neophodno za početak. Sistem PDV je izuzetno kompleksan i o tome postoji posebno poglavlje, pa čak i u njemu je obuhvaćeno samo ono što ti je potrebno u praksi.
Prema propisima koji važe u 2023. godini, kada su ovi snimci napravljeni, opšta stopa PDV je 20%, posebna stopa je 10%. Može da se dogodi u nekom budućem periodu da se stope poreza promene, ali princip rada ostaje isti.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
U knjigovodstvu ne postoji početak. Početak može da bude bilo koja poslovna promena. Mnoge škole knjigovodstva počinju sa objašnjavanjem bilansa i bilansne ravnoteže, međutim moje mišljenje je da je to prekomplikovano za nekoga ko se nikada nije sretao sa knjigovodstvom i knjigovodstvenim terminima. Zato sam krenula od onoga što je svima poznato: trgovina. Kupiš, dodaš svoju zaradu i prodaš.
Prva veleprodaja, kao oblik kupovine radi dalje prodaje, poznata nam je kao Put svile. Sve o veleprodaji, počevši od Puta svile i zašto se zove baš veleprodaja ili prodaja na veliko, pričala sam u ovom snimku.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Kalkulacija, faktura, nivelacija, otpis... Sva dokumentacija koja se javlja u poslovanju jedne veleprodaje objašnjenja je do detalja. Kada kupimo robu prvo treba da uradimo kalkulaciju. Kada prodajemo robu radimo fakturu. Roba koja je neupotrebljiva za prodaju se otpisuje.
Detaljno sam objasnila svaku sitnicu, tako da ćeš u ovom snimku imati potpuni uvid koji dokument čemu služi, kako izgleda i koje situacije mogu da se jave u praksi kada su u pitanju poslovne promene u veleprodaji.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Kontni plan je dogovoreni jezik brojeva kojim se knjigovođe sporazumevaju.
Svaki dokument i svaka poslovna promena knjiži se u finansijsko knjigovodstvo na određena konta. Kontni plan je savršeno logično postavljen, a koja je to logika objašnjavam u ovom snimku.
Tek ovde pričam o bilansima i bilansnoj ravnoteži, jer iako nisam započela priču sa bilansima ipak su oni neophodni za dalji rad, odnosno objašnjenje knjiženja. Tako da je bilansna ravnoteža na početku, a ipak nije. Taman je tu gde treba da razumeš dalje korake i kako se vrši knjiženje.
U prilogu snimka imaš ceo Pravilnik o kontnom okviru, koji ukratko objašnjava šta se knjiži na kom kontu. Takođe imaš Kontni plan samo sa brojevima i nazivima konta. Možeš da ga odštampaš ali i ne moraš, jer konta koja se često koriste se obično i zapamte.
I važna napomena: niko ne zna ceo kontni plan i niko ne koristi ceo kontni plan. Svi koristimo samo konta koja su nam potrebna za poslovne promene koje imamo u svom knjigovodstvu.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Ko prima duguje - ko daje potražuje.
Ovo smo videli u prethodnom predavanju. I u ovoj lekciji objašnjavam do detalja koji konto duguje, koji potražuje i zašto. Ako razumeš moju prethodnu priču o kontnom planu onda ćeš lako da pratiš i ovo predavanje.
U prilogu snimka, pored dokumentacije za knjiženje imaš i nalog za knjiženje (NZK) u excelu koji ti može biti pomoć za knjiženje. Nekada smo radili upravo tako: prvo je knjigovođa kontista u nalogu za knjiženje označavao konta na kojima će se knjižiti, a onda je knjigovođa finansijskog knjigovodstva prema nalogu za knjiženje vršio knjiženja u finansijske kartice. Danas se sve knjiži automatski, na osnovu naloga za knjiženje se formiraju finansijske kartice, a često sam program za knjigovodstvo automatski knjiži dokument u finansijsko (i u robno) knjigovodstvo.
U ovoj Školi te učim šta to program radi u pozadini, a najpre da razumeš suštinu konta.
Na kraju imaš Finansijski dnevnik u kome je sva dokumentacija proknjižena hronološkim redosledom. Zakon o računovodstvu i inače propisuje da se sva dokumentacija knjiži hronološki i da svaki dokument za knjiženje mora biti numerički označen.
Uz svaki novi dokument imaš i Nalog za knjiženje (NZK) a pored tog jednog (proknjiženog) dokumenta imaš i nekoliko primera za vežbu. Šema kontiranja je uvek ista, samo se cifre razlikuju. Na kraju imaš finansijski dnevnik u kome možeš da proveriš da li su ti knjiženja tačna. Finansijski dnevnik je hronološki postavljen, tako da ako pratiš datume lako ćeš da pronađeš svoj proknjiženi dokument i da proveriš da li je knjiženje tačno.
Dokumentaciju možeš da skineš na računar i odštampaš, ako ti je tako lakše. Imaš i obrazac naloga za knjiženje u excelu.
I u Školi knjigovodstva uživo ne kontrolišem šta moji polaznici rade i da li je knjiženje tačno. To je iz jednostavnog razloga učenja samokontrole. U praksi te niko ne kontroliše, a onaj koji kontroliše (poreski inspektor) i kažnjava za greške. Zato te od samog početka učim ne samo kako da knjižiš već i samokontroli jer podaci u knjigovodstvu moraju da budu tačni.
P.S. Ja još uvek imam imaginarnog revizora koji "stoji" iza mene i gleda šta ja to radim dok knjižim
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Kupljenu robu treba da platiš, isto to se očekuje kada robu prodaješ.
Kako se vrši platni promet, koji su to instrumenti platnog prometa i koji su mogući oblici plaćanja - objašnjavam u ovom snimku.
Ako nemaš iskustva sa knjigovodstvom, prvo što treba da znaš je šta je Nalog za prenos, čemu služi i kako se popunjava. Dalji tok naloga za prenos je da banka izvrši prenos novca sa našeg računa na račun koji smo naveli u nalogu za prenos. Sa tekućeg računa može da se podigne novac ili da se uplati, sve zavisi od toga koja poslovna promena je u pitanju.
Sutradan dobijamo Izveštaj o izvršenom platnom prometu ili Izvod - kako mi knjigovođe zovemo taj dokument. I na izvodu banke su evidentirana sva plaćanja i sve isplate koje su se desile prethodnog dana.
Pored instrumenata platnog prometa u prilogu možeš videti kako izgleda kompenzacija, asignacija ili cesija. Izvodi banke su u sledećem snimku, u kome objašnjavam kako se knjiže izvodi.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Knjiženje izvoda banke je prvi posao koji treba da se uradi na početku radnog dana. Iz izvoda banke vidimo kome smo platili i ko je nama platio, a to su često podaci koji su potrebni komercijali i direktoru. Zato ovo treba da bude prvi jutarnji posao, može i uz kafu
U prilogu ovog snimka imaš izvode za januar. Nemamo izvod za svaki dan, mi smo mala firma, pa ne vršimo plaćanje svakoga dana, a izvod banke se formira za svaki pojedinačni datum. Ipak mislim da imaš dovoljno izvoda da možeš da shvatiš kako se knjiži izvod.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Maloprodaja se razlikuje od veleprodaje jedino u formiranju prodajne cene. Tokovi robe i tokovi dokumentacije u uglavnom isti, osim što u maloprodaji imamo uplatu pazara, što u veleprodaji nemamo.
Pošto su cene sa obračunatim porezom, u ovom snimku ću ti detaljno objasniti kako možeš da dođeš do iznosa poreza ili iznosa cene bez poreza, primenom preračunatih poreskih stopa.
Takođe sam pričala i o situaciji: šta ako kupac dođe i vrati robu koju je kupio? U praksi se ovo dešava, treba da znaš i kako da proknjižiš ovu poslovnu promenu, ali o detaljima knjiženja pričala sam u sledećem snimku.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.
Trebalo bi da ti je do sada jasno koji konto duguje i zašto, koji konto potražuje i zašto, a sve u cilju bilansne ravnoteže, odnosno ravnoteže naloga za knjiženje.
Svaki dokument o kome sam pričala je proknjižen i primenjeno je isto pravilo: prvi dokument ima urađen nalog za knjiženje, ostali nemaju. Zato kreni sa knjiženjem i kad sve završiš proveri u finansijskom dnevniku da li je knjiženje dobro.
Naravno da ćeš prepisivati šemu knjiženja sa prethodnog dokumenta istog tipa
U knjigovodstvu je prepisivanje dozvoljeno, čak je i poželjno Jedino što nije dozvoljeno su greške.
Potrebno je da budete registrovani, logovani i pretplaćeni za gledanje ovog sadržaja.