Završni račun 2002. godine

Postupak za izradu završnog računa radili smo dva puta godišnje:

• 30.juna. i predavali do 31.jula tekuće godine
• 31.decembra predavali do 28. februara naredne godine

Moglo bi se slobodno reći da sam spadala u "srećnu generaciju" jer su pre toga periodični obračuni predavani na svaka tri meseca. Mene je sačekalo da se predaju samo dva puta godišnje.

Ja sam još jednom spadala u "srećnu generaciju" jer sam knjigovodstvo vodila na računaru, dok su stare knjigovođe dokumentaciju knjižile ručno, sabirale na računskoj mašini. Ja sam imala uštedu vremena jer mi je računar sve sabirao i trebalo je samo da prepišem brojke u obrazac za završni račun.

Predavanje završnog računa i periodičnog obračuna bio je svečani čin, barem za mene. Obrasce smo kupovali u knjižari, bili su u koricama i tako smo ih i čuvali.

Da je to bio svečan čin za mene je to što sam ih uvek potpisivala penkalom, dok sam za sve ostalo koristila običnu hemijsku olovku.

Završni i polugodišnji račun smo popunjavali u tri primerka i predavali ga na šalteru SDK, koji je uzimao jedan primerak za sebe zbog obrade podataka, a dva overena nam je vraćao. Taj drugi overeni obrazac prilagali smo uz poresku prijavu za porez na dobit, koju smo predavali Poreskoj upravi.

Obratite pažnju da ne postoji PIB, već samo matični broj, kao i da je šifra delatnosti petocifren broj, dok su sada šifre delatnosti četvorocfreni brojevi.

Kao i sada, Bilans stanja pokazuje stanje preduzeća, pokazuje imovinu, potraživanja, kapital i obaveze.

Iz Bilansa stanja se može sagledati potencijal preduzeća, njegova buduća likvidnost i mnogo toga još. Za iskusnog ekonomistu Bilans stanja predstavlja "zdravstveno stanje" preduzeća.

Pokazuje uspešnost jedne firme u toku posmatranog perioda.

Primer koji je skeniran je za polugodišnji račun, za završni račun su potpuno isti obrasci, samo što su podaci iskazani za celu godinu.

Aneks je obrazac koji detaljnije pokazuje određene pozicije iz Bilansa uspeha i Bilansa stanja.

Obrasce smo prvo popunjavali rukom na jednom obrascu, uz mnogo nerviranja zbog neslaganja unakrsnog sabiranja, mnogo brisanja ili "krečenja" korektorom. 

Ja sam više volela grafitnu olovku, mada ponekad ni brisanje podataka nije pomagalo da se podaci slože sa rezultatom koji je dobijen knjiženjem.

Jedne godine sam koristila hemijske olovke različite boje za različite podzbirove. Koristila sam plavu, crvenu, crnu i zelenu hemijsku olovku, da bih razaznala šta je šta i da bih mogla da uporedim podzbirove sa iznosima koji su knjiženi preko klase 7.

Ovako je izgledala radna verzija popunjenih obrazaca:

Poresku prijavu i poreski bilans predavali smo posle svakog završnog računa, odnosno periodičnog obračuna. Bili su u papirnom obliku i uz Poresku prijavu i Poreski bilans predavali smo i jedan primerak završnog računa, odnosno periodičnog obračuna, koji je na sebi sadržavao prijemni pečat SDK.

Zbog toga smo obrasce za završni račun/polugodišnji obračun, morali da prepisujemo u tri primerka: jedan za SDK, jedan za Poresku upravu i jedan je ostajao nama u arhivi.

Završne račune smo pisali rukom, tačnije ručno smo popunjavali odštampane obrasce.

Radnu verziju smo najčešće popunjavali grafitnom olovkom, da bi smo mogli da obrišemo pogrešno upisanu cifru, a zatim uredno prepisivali u obrasce koje smo predavali Službi društvenog knjigovodstva u dva primerka. Jedan su zadržavali za sebe, drugi su overavali i vraćali nazad.

Završne račune smo i tada čuvali trajno.

Zahvaljujem se kolegi Predragu Momčiloviću koji mi je omogućio da obrasce njegovog preduzeća postavim u Muzej knjigovodstva.