Opšte je poznato da smo mi vrlo pametan narod i opšte je poznato da ne volimo da plaćamo porez. Stoga neki smatraju da su pametniji od poreskog sistema i da mogu da posluju na tržištu pod formom „osnovali smo udruženje građana“ jer se ne plaća porez na dobit do visine od 400.000,00 dinara. I dešavalo se u praksi da se osnuje udruženje građana, iako se to „udruženje“ zapravo bavi privrednom delatnošću.

A Mišljenje kaže sledeće:

"Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu (promet dobara ili usluga) davaocu novčanih sredstava ili drugom licu, ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Prema tome, na novčana sredstva koja Udruženje građana "B..." dobija od privrednog društva "D...", PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da ova novčana sredstva ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga. Međutim, kada iz dobijenih novčanih sredstava Udruženje građana "B..." nabavlja u Republici Srbiji dobro - kombi sa hladnjačom od obveznika PDV, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, s obzirom na to da u ovom slučaju ne postoji osnov za ostvarivanje poreskog oslobođenja.“

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-121/2022-04 od 8.8.2022. godine)

Ako se pogleda samo odgovor Ministarstva pitanje deluje krajnje suludo, međutim kada se pročita celo pitanje i Mišljenje, tada je pitanje sasvim logično. Međutim ovo me je asociralo na sva moguća dovijanja da se porez manje plati, pa otuda i ovaj tekst.

Kada mi je jedna inspektorka rekla da kontroliše udruženje građana, bila sam ne malo iznenađena. Šta tu ima da se kontroliše? Pa udruženja su tu da bi se članovi družili i volonterski ostvarivali neki cilj. I sama sam član jednog udruženja građana, znam kako funkcionišemo i da nam je osnovni cilj da se organizovano družimo i povremeno organizujemo neku akciju. Moram da priznam da sam i pored toliko iskustva u praksi ipak bila naivna u svom razmišljanju!

Šta je udruženje građana?

Udruženje građana je dobrovoljna, nevladina i neprofitna organizacija koja je zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih lica, koje se osniva radi ostvarivanje određenog zajedničkog cilja ili opšteg cilja i interesa koji nisu zabranjeni Ustavom i zakonima. Cilj udruženje je uvek neprofitabilnog karaktera, jer ukoliko bi profit bio cilj ovakvog udruživanja, onda to nije udruženje već privredno društvo.

Ostvarivanje prihoda udruženja

Udruženje građana se uglavnom finansira od članarine ili od donacija.

Udruženje građana može da ostvaruje prihode od svoje delatnosti, ali samo pod uslovom da ti prihodi služe ostvarivanju ciljeva radi kojih je udruženje i osnovano. Udruženje može da obavlja privrednu ili neprivrednu delatnost kojom stiče dobit, ali samo pod sledećim uslovima:

  • Da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima;
  • Da je obavljanje delatnosti predviđeno statutom udruženja;
  • Da je delatnost manjeg obima, što znači da se obavlja u obimu koji je potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Ova delatnost mora biti upisana u APR i udruženje može da počne da obavlja delatnost tek pošto je ova delatnost upisana u registar APR. Udruženje ne može da obavlja delatnost koju nije predvidelo svojim statutom, ali čak i kada je delatnost predviđena statutom, a nije upisana u APR udruženje ne može da obavlja tu delatnost. Ovo je velika razlika u odnosu na privredna društva, gde je ova situacija dozvoljena – da preduzeće može da obavlja i druge delatnosti, pored osnovne delatnosti koja je upisana kao šifra delatnosti.

Raspodela dobiti udruženja

Dakle, obavljanje delatnosti udruženja i sticanje profita je dozvoljeno samo za one prihode koji služe ostvarivanju ciljeva zbog kojih je udruženje osnovano. Na primer udruženje žena koje se bavi ručnim radovima može da prodaje svoje rukotvorine i da iz tih prihoda pokriva troškove zakupa prostora, telefona i slično.

Ovako ostvarena dobit na kraju godine ne oporezuje se do visine od 400.000,00 dinara pod uslovom da se ne deli članovima, osnivačima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Ukoliko udruženje u završnom računu iskaže dobit od 400.001,00 dinar ili više, tada plaća porez po stopi od 15% na ceo iznos.

Udruženje ne može da se pretvori u privredno društvo, ali nije zabranjeno da članovi udruženja osnuju nezavisno privredno društvo i da onda novoosnovano privredno društvo ostvaruje profit prema pravilima poslovanja privrednih društava.

Dokumentacija udruženja

Udruženje građana mora da ima statut kojim se definišu ciljevi udruženja. U obavezi je da jednom godišnje održi skupštinu, a skupština bira i razrešava članove predsedništva udruženja, koji se bave tekućim obavezama i akcijama udruženja.

Svaka doneta odluka od strane predsedništva mora biti u pisanoj formi, overena pečatom i potpisom predsednika ili zamenika predsednika, ukoliko je ovaj sprečen iz opravdanih razloga.

Udruženje je u obavezi da koristi pečat, za razliku od privrednih društava i preduzetnika koji mogu da se opredele da neće koristiti pečat.

Zapošljavanje u udruženju

Udruženje može da zaposli jedno ili više lica, u zavisnosti od potreba i organizacije samog udruženja. U tom slučaju se sa zaposlenim licem potpisuje ugovor o radu i zarada se isplaćuje prema opštim pravilima.

Ukoliko udruženje zaposli neko lice ne može da koristi poreske olakšice, jer Zakon o porezu na dohodak građana definiše da poreske olakšice može da koristi pravno ili fizičko lice, a udruženje građana nije ni jedno ni drugo.

Za svoje osnivače, a naročito za članove predsedništva, udruženje nije u obavezi da plaća doprinose za socijalno osiguranje, bez obzira na to što ulažu rad za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Isplata dnevnica članovima

Udruženje može svojim članovima da isplaćuje dnevnice i putne troškove ukoliko je tako nešto uređeno statutom. S tim što službeni put može da se obavi samo radi obavljanja poslova koji su u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja.

Za svaku aktivnost, pa i za službeni put, udruženje je u obavezi da donese odluku na sastanku predsedništva i ta odluka mora biti u pisanoj fo

rmi, overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica. Ukoliko se dnevnice isplaćuju do neoporezivog iznosa, tada ne postoji obaveza plaćanja poreza na dnevnice. Za isplatu dnevnica iznad neoporezivog iznosa, porez se plaća prema opštim pravilima oporezivanja dnevnica.

Novčana naknada za nezaposlenost

Angažovanje u udruženju ne smatra se radnim angažovanjem, čak i kada je u pitanju osnivač udruženja ili član koji je u predsedništvu udruženja. Jer iako obavlja konkretan rad i učestvuje u donošenju odluka, ne smatra se da je radno angažovan i nema smetnji da, ukoliko ostvari pravo na novčanu naknadu po prestanku radnog odnosa kod drugog poslodavca, ostvaruje ovu novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapoščljavanje.

Ukoliko licu koje je zaposleno u udruženju prestane radni odnos, ovo lice ima pravo na novčanu naknadu, jer je u udruženju bilo angažovano po osnovu ugovora o radu.

Isplata drugih prihoda fizičkih lica od strane udruženja

Udruženje ne može da isplaćuje druge prihode fizičkim licima, jer je suština udruženja volonterski rad radi ostvarivanja ciljeva udruženja, a naročito nije dozvoljeno zaključivanje ugovora o o delu sa članom udruženja, jer Zakonom o radu nije dozvoljen ugovor o delu radi obavljanja poslova iz okvira delatnosti poslodavca, u ovom slučaju udruženja.

Ukoliko se dogodi vanredna situacija da udruženje ne može da ostvari svoj cilj volonterskim radom nekog od članova, već je prinuđeno da angažuje lice koje nije član udruženja i sa kojim će zaključiti autorski ugovor, tada se porez i doprinosi plaćaju prema opštim pravilima, podnošenjem poreske prijave PP PD.

Upotreba fiskalnog uređaja od strane udruženja

Udruženja građana finansiraju svoju aktivnost od članarina ili od namenskih donacija. Članarina se naplaćuje najčešće u gotovini i od fizičkih lica, međutim udruženje nije u obavezi da koristi fiskalni uređaj, jer članarina nema karakter naknade za promet dobara. Isto pravilo važi za primljene donacije.

Udruženje je u obavezi da članarinu, koju  primi u gotovom novcu uplati  na svoj tekući račun kod poslovne banke, najkasnije u roku od sedam dana od dana primitka.

Ukoliko udruženje pruža usluge ili prodaje dobra svojim članovima, u okviru navedene šifre delatnosti, a usluge se naplaćuju putem članarine, tada se smatra da članarina predstavlja naknadu za pružanje usluga ili prodaju dobara i udruženje je u obavezi da ovaj promet evidentira preko fiskalnog uređaja.

Isto pravilo važi ukoliko udruženje prodaje dobra, koja su nastala aktivnošću udruženja. Na primer, udruženje je odštampalo monografiju koju prodaje članovima i ostalim zainteresovanim licima. Ovaj promet se obavezno evidentira preko fiskalnog uređaja. Ili: udruženje za očuvanje starih zanata prodaje svoje proizvode drugim fizičkim licima, takođe je u obavezi da koristi fiskalni uređaj.

Samo se članarina, koja se prikuplja radi namirenja troškova postojanja udruženja, ne evidentira preko fiskalnog uređaja.

Plaćanje poreza na poklon koji primi udruženje

U praksi se relativno često dešava da udruženje primi donaciju u novcu, koja predstavlja poklon jer se ne zahteva nikakva protivčinidba. Ukoliko udruženje primi poklon od istog lica do 100.000,00 dinara u jednoj kalendarskoj godini, od istog lica, tada je u obavezi da podnese poresku prijavu i plati porez na poklon.

Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o poklonu ili od dana kada je poklon primljen, ukoliko ne postoji ugovor.

Iz ove obaveze su izuzete samo zadužbine i fondacije, pod uslovom da primljeni poklon koristi isključivo za namene za koje je to udruženje – zadužbina ili fondacija, osnovano.

Organizovanje putovanja od strane udruženja

Zakon o turizmu dozvoljava udruženjima da za svoje članove organizuje putovanje, bez svrhe sticanja dobiti i u skladu sa svojim statutom.

Da bi udruženje moglo da ostvari takvo putovanje potrebno je da prvo utvrdi godišnji plan putovanja i dostavi ga turističkoj inspekciji u roku od sedam dana od dana usvajanja plana putovanja. Udruženje može da organizuje samo ona putovanja koja su predviđena planom putovanja i kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni statutom.

U slučaju promene plana putovanja, takođe je u obavezi da o toj promeni obavesti turističku inspekciju.

Svako pojedinačno putovanje prijavljuje se turističkoj inspekciji najkasnije pet dana pre otpočinjanja putovanja uz dostavljanje programa tog konkretnog putovanja, sa spiskom putnika, dokazom o članstvu i slično. Za detalje šta je potrebno dostaviti turističkoj inspekciji najbolje je obratiti se samoj turističkoj inspekciji u gradu u kome je udruženje osnovano.

Udruženje je, za organizovanje putovanja, u obavezi da ima evidenciju ugovora o putovanju i podatke o trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga prevoza ili smeštaja. Pored toga, potrebno je da u svojoj evidenciji ima podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje se koristi, mesto, datum i vreme početka putovanja, opis odredišta i periode boravka sa datumima, kao i prodajnu cenu putovanja sa uslugama koje su obuhvaćene tim putovanjem.

Ukoliko se radi o višednevnom putovanju potrebno je dostaviti još i podatke o smeštajnom objektu kao i sadržajima koje taj objekat ima.

Putovanje koje nije predviđeno planom putovanja ili nisu evidentirani podaci o putovanju, odnosno nije prijavljeno turističkoj inspekciji, smatraće se klasičnim turističkim putovanjem za koje je potrebna licenca organizatora turističkog putovanja. Shodno tome će se primeniti i odgovarajuće zakonske kazne.

 

Izvor: Paragraf Lex