Kako se izboriti sa ubitačnim rokovima?

Volim knjigovodstvo jer je savršeno logičan i dinamičan posao. Ne volim rokove, koji su sastavni deo posla knjigovođe, ali upravo ti rokovi daju dinamiku knjigovodstvu. Znači „volim“ i „ne volim“ su u ovom slučaju neraskidivo povezani, kao dve strane iste medalje. Jedno bez drugog ne može. Kao Jin i Jang. I ovo nije filozofija samo posla koji se zove: knjigovođa. Ovo je filozofija svakog posla. Kako da znam da li volim svoj posao? Kako da prevaziđem to što ne volim?

Svaki posao je kao Tao

Ako uđem potpuno u način razmišljanja knjigovođe, gde se sve iskazuje brojkama koje su žive (procenti su još življi) onda mogu da kažem da 95% volim a 5% ne volim – što je sasvim prihvatljivo. U mom slučaju. Ako je kojim slučajem „ne volim“ u većem procentu, onda posao knjigovođe nije za tebe. I kada radiš bilo koji posao koji ne voliš – taj posao te polako uništava. Razmisli o tome...

Vratiću se ponovo simbolu Jin i Jang, koji zajedno čine Tao. Tao je jedinstvo suprotnosti koje sačinjava harmoniju postojanja. Kako da usaglasim suprotnosti? Kako da prevaziđem to što ne volim da bih uživala u celovitosti?

Vrlo jednostavno. U svojoj svesti skratim rok, a onda isplaniram vreme koje mi je potrebno da bih završila posao do tog svog roka. I nisam u frci, jer uvek imam to dodatno vreme, ako ipak ne stignem da završim posao do svog postavljenog roka. Nisam pod stresom. Opuštenije radim.

Moj rok je uvek samo jedan dan kraći od zakonom predviđenog roka. To mi je dovoljno. Ako tebi to nije dovoljno, da ti pruži osećaj sigurnosti da ćeš završiti posao, stavi sebi duži rok i drugačije isplaniraj vreme.

... a šta rade svi ostali?

Ogromna većina zaposlenih, koji rade prema nekim rokovima, završava posao baš tog poslednjeg dana. I pod velikim su stresom da li će stići da urade posao u roku. A nepoštovanje rokova uvek donosi sankcije. U knjigovodstvu su sankcije zakonom propisane – to već znamo. U drugim profesijama sankcije su sticanje epiteta neodgovorne i neorganizovane osobe, epiteta koji se teško ispravlja, a posledice su ili nemogućnost napredovanja u poslu ili neosnovanost da se zatraži povećanje plate u nekom budućem periodu. A svi mi radimo za platu. Što veća to bolja 

Dakle, ako je rok 15. u mesecu, moj rok je 14.

Zašto kratim, inače kratke, rokove?

Šta dobijam ovim skraćenjem roka? Prvo opuštena sam dok radim. Drugo – i možda najvažnije – retko ko razmišlja na ovaj način. Svima je rok taj poslednji dan i svi tog poslednjeg dana predaju poreske prijave. A onda se na portalu za podnošenje prijava (Poreska uprava, APR i slično) napravi ogromna gužva i portal radi mnogo sporije. I potrebno je neopisivo mnogo vremena za učitavanje nečega, za šta je inače potrebno par sekundi u najgorem slučaju. Dan pre, portal radi normalno.

Kako sam shvatila da treba to da radim?

Sećam se jedne godine, kada smo završne račune predavali u papirnoj formi, na šalterima Službe društvenog knjigovodstva (SDK). Imala sam četiri završna računa za predaju, tri su bila spremna za predavanje nekoliko dana pre roka ali u jednoj firmi smo čekali da nam stigne jedan račun da bih ga proknjižila i posle toga uradila završni račun. Zbog tog jednog računa otišla sam u SDK poslednjeg dana da predam završne račune. I čekala sam u redu četiri sata! Ranijih godina sam dolazila dan pre da predam završne račune i nisam uopšte čekala, jer na šalteru nije bilo nikog.

Dok smo PDV prijave predavali u papirnoj formi ispred Poreske uprave se formirao dugačak red onih koji čekaju da uđu, da bi unutra čekali svoj red da dođu do šaltera i predaju prijavu u roku.

Jedne godine sam pokušala da predam završni račun na portalu APR u prepodnevnim satima. Trebalo je dvadeset minuta čekanja da sistem zapamti jedan uneti bilans. Dvadeset izgubljenih minuta, u kojima nisam mogla da radim ništa drugo, u napetom iščekivanju, da bih nastavila sa unosom sledećeg obrasca. To sam radila pre poslednjeg roka, naravno, ali u prepodnevnim satima, kada su mnogi pokušavali to isto i naravno napravilo se zagušenje.

To je bio jedan slučaj i dovoljna lekcija. Posle toga sam završne račune učitavala u popodnevnim satima ili vikendom bez problema, u smislu bez čekanja. Portal je normalno funkcionisao.

Ovo je moje iskustvo, moja filozofija kako da lako obavljam posao koji volim čak i u stresnim situacijama. Primeni ga ako misliš da je dobro. Ili reci: nemam vremena da gubim vreme skraćivanjem rokova, ionako to ne zavisi od mene... dokumentacija stiže sa zakašnjenjem... ili razlog je...

Ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor  Bilo i biće