Svi zakoni su pisani u istoj formi:
- Uvodni deo pojašnjava o čemu govori zakon koji sledi
- Definisanje i objašnjenje pojmova koji će se koristiti
- Podela po poglavljima, radi lakšeg snalaženja
- Članovi, tačke i stavovi objašnjavaju šta je pravilno postupanje
- Kaznene mere nam preciziraju čega moramo striktno da se pridržavamo
- Datum stupanja na snagu
I ovo je u redu. Zakoni su jednoobrazni po svojoj formi radi lakšeg snalaženja u njima.
Jednoobraznost je poželjna, međutim...
Tumačenja zakona se uvek pozivaju na određeni član, stav i tačku koji govore o problematici koja se tumači. I ovo je u redu. Svako vidi gde može da pogleda šta piše u samom zakonu. Tumačenje zakona je neophodno jer zakon obuhvata sve moguće situacije, ali ih ponekad ne konkretizuje, već je potrebno pronaći šta o konkretnoj problematici kaže zakon koji se tom problematikom bavi.
Ova jednoobraznost je poželjna radi lakšeg snalaženja.
Međutim... svi sajtovi koji se bave tumačenjem zakona liče jedni na druge. Svi imaju istu formu, svi koriste neutralne boje i blage nijanse, svi imaju slične fotografije mladih, srećnih, poslovnih ljudi.
Mladost i zrelost znanja? Hm... to se nikako ne uklapa.
Zrelost znanja zahteva iskustvo, a iskustvo zahteva godine i godine rada. Osoba od dvadeset pet godina ima želju za znanjem, ali praktično znanje uglavnom nema. Ima gomilu teorije u glavi sa kojom ne zna šta da radi. A ono što joj daju da radi svodi se na šablone. Šabloni su itekako potrebni radi ekonomskih analiza, ali da li iko od mladih razume suštinu tih šablona, grafikona i brojeva?
A kako je u marketingu?
Ista slika je i u marketingu.
Neko je otkrio model koji privlači pažnju i svi su počeli da ga koriste. I model, koji je u početku bio originalan i zanimljiv, vremenom se pretvorio u šablon.
„Ubaci crvenu boju da privučeš pažnju“
I onda smo bombardovani crvenilom na sve strane – što drečavije to bolje.
Objave na Instagramu liče jedne na druge. Isti princip, isti fazon... ništa što privlači pažnju na prvi pogled, osim ako pratiš konkretan profil pa te interesuju nove objave.
"Slikaj se kao poslovni profil"
A onda svi imaju isti položaj ruku i isti blaženi izraz lica.
„Call to action je neophodan“
A onda svaki Instagram profil (koji drži do sebe) ima sledeći izgled objave: fotografija + tapni dva puta na srce + ostatak teksta koji se trudi da bude poučan.
Svaki YouTube kanal na početku i na kraju obavezno kaže: "... ako želite da podržite rad kanala lajkujte video, zapratite kanal i pritisnite zvonce da bi vam stizala obaveštenje o novim sadržajima"
Pa da li mislite da smo toliko blesavi da ne znamo kako se podržava kanal ili profil?
Mene kao konzumenta sadržaja ne zanima algoritam i to koliko često će se prikazivati objava određenog kanala ili profila.
Lajkujem zato što mi se dopada. Pratim kanal da bih lakše mogla da ga nađem, jer ima teme koje su meni zanimljive.
Marketing je polje neograničene kreativnosti, ali kad sajtovi i kanali počnu da liče jedni na druge gde je tu kreativnost?
Mogu li škole da budu kreativne?
Isto važi i za škole knjigovodstva. I zvanične i nezvanične.
Svima je cilj da ispričaju materiju svojim polaznicima, pri tome se ne trudeći mnogo da polaznici to i shvate. Niti se trude da ozbiljnu materiju objasne razumljivim rečima, primerima iz prakse.
Nekoliko polaznika škole mi je reklo da su već završili neku školu knjigovodstva, ali nisu naučili ništa. „Kažu: pitajte šta vam nije jasno. Šta da pitam kad mi ništa nije jasno?“
Ja sam knjigovodstvo učila kroz praksu.
„To se tako radi i nema potrebe da tražiš suštinu“. Tako su mene učili.
Ali ja se nisam mirila sa takvom situacijom.
Naročito kada uvidim grešku u knjiženju pa krenem tragom da pronađem gde je nastala da bih je ispravila. I onda kao u lavirintu idem od konta do konta, jer u knjigovodstvu je sve povezano.
Da sam koristila samo šablone a nisam koristila razumevanje – grešku bih pronašla ali ne bih razumela zašto sam je napravila pa bi postojala ozbiljna opasnost da je napravim opet.
Knjigovodstvo, koje ja predajem, postavljeno je na logičnim osnovama.
Da li ste čuli za Put svile?
E to je bila prva veleprodaja. I zato ćemo početi od veleprodaje, jer to je nešto što je svima blisko i poznato kao pojam, a onda ćemo lagano ulaziti u dublje, kompleksnije i složenije situacije.
Zato je slogan Škole: Ja Volim Knjigovodstvo jer ga razumem.
I svako ko je završio Školu knjigovodstva "Ja volim knjigovodstvo" to može sa sigurnošću da potvrdi.
2 KOMENTARA
Gaga 09:33 01.10.2023
Sertifikovani sam racunovodja i ovlasteni revizor i penzioner Republike Srpske BiH, i dvojni drzavljanin R Srpske i Srbije. Da li znate mogu li raditi u Srbiji sa ovim sertifikatima i nistifikuju li se i kako. Hvala unapred. Lp Gaga
10:06 01.10.2023 Ja Volim Knjigovodstvo kaže:
To pitanje postavite Komori ovlašćenih revizora, pošto oni izdaju sertifikate i odobravaju postojeće.
Ацко 20:41 22.02.2022
Књиговодство је исто што је и математика. Треба га разумети.
21:33 22.02.2022 Ja Volim Knjigovodstvo kaže:
A razumevanje donosi i ljubav prema matematici (knjigovodstvu) :)