Kako da smanjim dobit? Ovo je najčešće pitanje računovođi pred kraj godine ili čak početkom naredne, kada se već uveliko rade završni računi. Odgovor je jednostavan: dobit je razlika između prihoda i rashoda. Što su veći rashodi i dobit je manja. Znajući ovo mnogi pribegavaju poreski priznatim rashodima, korišćenjem neoporezivih iznosa, bolje rečeno koriste poresku optimizaciju. I to je sve u skladu sa zakonskim propisima.

Firma može da posluje u formi preduzeća ili preduzetnika, propisi vezani za poslovanje su skoro sasvim isti kao i za preduzeća, ali nisu identični.

Postoje određene razlike u korišćenju neoporezivih iznosa kada su preduzetnici u pitanju.

Preduzetnik može da se opredeli za isplatu lične zarade, a ako to ne uradi onda će osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje biti celokupna dobit ostvarena u jednoj poslovnoj godini. Zato se mnogi preduzetnici opredeljuju upravo za isplatu lične zarade i isplaćuju sebi zaradu zajedno sa zaradama svojih zaposlenih.

Međutim, Zakon o radu ne poznaje preduzetnika, jer preduzetnik ne može da zasnuje radni odnos sam sa sobom, a lična zarada je poreska kategorija, propisana članom 13. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) gde nedvosmisleno kaže: „Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i isplaćena lična zarada preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.”

Preduzetnik, kao i preduzeće, radi završni račun na kraju godine po istim pravilima, ali kada je poreski bilans u pitanju oporezivanje preduzetnika definisano je upravo ZPDG, dok za preduzeća važi Zakon o porezu na dobit pravnih lica i postoje neke razlike u priznavanju rashoda, kada su ova dva Zakona u pitanju. Naročito kada su u pitanju neoporezivi iznosi, predviđeni ZPDG.

Oporezivanje preduzetnika definisano je članom 37a ZPDG:

“Obvezniku koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti u rashode u poreskom bilansu priznaju se:

1) isplaćena lična zarada;

2) troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 5) ovog zakona;

3) obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se obveznik nije opredelio za isplatu lične zarade.

A član 18. stav 1. tač. 2) do 5) glasi:

1) naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara mesečno;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji - do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;

3) dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 90 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog državnog organa;

4) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

5) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima, odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe - do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara mesečno;

Dakle, ovo su neoporezivi iznosi koje preduzetnik može isplaćivati uz toku godine, ali ako isplati iznos iznad neoporezivog, čak i ako plati porez, taj iznos se ne priznaje u poreskom bilansu.

Takođe treba imati u vidu da se ne priznaju sledeći neoporezivi iznosi navedeni u istom članu ZPDG:

“7) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara;

8) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara godišnje po jednom detetu;

9) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara godišnje;

9a) pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog - do (neoporezivog iznosa – izmenila autor) dinara;

10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;

12) solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu.

Ono što preduzetnike i mnoge računovođe dovodi u zabludu je reč „zarada“. Zarada se uvek vezuje za pojam zaposlenja, a zaposlenje je prema Zakonu o radu. Preduzetnik može koristiti sve navedene neoporezive iznose koje isplaćuje svojim radnicima, ali ove iznose ne može koristiti za sebe, jer preduzetnik nije zaposleni radnik.

Znači, preduzetnik ne može isplatiti poklone za Novu godinu svojoj deci, ne može mu biti trošak solidarna pomoć za lečenje ili smrtni slučaj, ne može isplatiti jubilarnu nagradu i ostalo navedeno kao neoporezivi iznosi prema ZPDG.

Dakle, preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje posluje na tržištu radi ostvarivanja dobiti, može da se opredeli za isplatu lične zarade, ali ga to ne čini zaposlenim radnikom, jer ne može zaključiti ugovor o radu sam sa sobom. I shodno tome nema pravo na korišćenje neoporezivih iznosa koji su propisani za zaposlene radnike iz jednostavnog razloga što ne pripada kategoriji zaposlenih.