Nema ničeg goreg nego kad laici tumače propise, a onda ubeđuju svog računovođu kako tumačenje propisa nije dobro, a najčešće kažu da nije logično to što računovođa kaže.

Sporno pitanje je bilo: da li se na fiskalnom računu iskazuje kamata koja se naplaćuje od kupca? Da bih dala odgovor na ovo pitanje prvo ćemo se pozabaviti suštinom fiskalnog računa.

Izdavanje fiskalnih računa je propisano Zakonom o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020, 96/2021 i 138/2022) u članu 3. navodi sledeće: „Predmet fiskalizacije je promet dobra i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo) i primljeni avans za promet na malo.

Prometom na malo iz stava 1. ovog člana smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata…”

Dalje, u članu 8. Kaže: “Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa (u daljem tekstu: fiskalizuje račun),…”

Dakle, fiskalni račun se izdaje u momentu prodaje, a za naplatu od kupca, bez obzira na to da li se naplaćuje u gotovini ili bezgotovinski.

S druge strane, zatezna kamata se naplaćuje za kašnjenje u plaćanju. Zatezna kamata je definisana Zakonom o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012): Član 1. “Ovim zakonom uređuje se visina stope i način obračuna zatezne kamate koju plaća dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze.”

Iz navedenog se jasno može zaključiti da se fiskalni račun i zatezna kamata međusobno isključuju, jer se fiskalni račun izdaje u momentu prometa, odnosno otpočinjanja pružanja usluge, ako su u pitanju usluge koje se pružaju elektronskim putem ili turističke usluge. Zatezna kamata se obračunava prilikom odloženog plaćanja, a kupac kasni sa plaćanjem fakture u roku koji je ostavljen.

Nema osnova za zaračunavanje kamate kupcu koji plaća u momentu prometa.

Izuzetak od ovog pravila može biti prodaja fizičkom licu na odloženo plaćanje, a o tome se izjasnilo Ministarstvo finansija Mišljenjem broj  430-00-00070/2010-04 od 18.3.2010. godine: “U konkretnom slučaju, kada se plaćanje pomenutih dobara (robe široke potrošnje), vrši na više obročnih otplata uz zaračunavanje kamate, odnosno na kredit, saglasno navedenim članovima Zakona, privredni subjekt je dužan da u momentu isporuke dobara izda fiskalni isečak, odnosno evidentira promet preko fiskalne kase, nezavisno da li naknadu za dobra prima kasnije (prodaja na kredit), a u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja označava se "ček".

Takođe, privredni subjekt (pravno lice, odnosno preduzetnik) može u zavisnosti od uslova plaćanja utvrditi prodaju artikala (robe široke potrošnje) po različitim cenama u odnosu na pojedine kategorije kupaca. Na taj način, moguće je u bazi podataka fiskalne kase unositi više šifri jednog artikla, i to pod prvim nazivom definisati cenu za plaćanje gotovinom, a za taj isti artikal samo pod drugim nazivom definisati cenu artikla za plaćanje po ugovoru o kreditu, pri čemu bi cena artikla bila uvećana za pripadajuću kamatu ili bi se kamata posebno iskazivala."

Ponovo je naglasak na “u momentu isporuke”.

Zatezna kamata se obračunava za kašnjenje u plaćanju.

Nema osnova da se zatezna kamata računa za plaćanje za koje se izdaje fiskalni račun, jer se plaćanje vrši u momentu isporuke robe ili usluge i tu nema kašnjenja u plaćanju. Ukoliko se vrši prodaja na odloženo plaćanje, za koje se naplaćuje kamata, takva kamata može biti iskazana na fiskalnom računu.

Zakon o fiskalizaciji ne predviđa izradu dnevnog izveštaja o prometu preko fiskalne kase, ali je ovo rešenje, koje je bilo definisano Zakonom o fiskalnim kasama, bilo veoma praktično za računovođe. Dnevni izveštaj je služio kao dokument o prometu u maloprodaji za određeni dan i kao takav bio je dokument za knjiženje. Zakon o fiskalizaciji ne predviđa ovu obavezu, ali su računovođe nastavile da knjiže pazare na osnovu dnevne prodaje.

Ukoliko bi bila naplaćena zatezna kamata od kupca, a ne bi bila evidentirana na fiskalnom računu, tada bi došlo do evidentnog neslaganja između dnevnog izveštaja o prodaji i uplaćenog pazara, tačnije bilo bi uplaćeno više novca nego što je pazar od tog konkretnog dana.

Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015) u Članu 3. Kaže: “Pravna lica i preduzetnici su dužni da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana.”

Što znači da bi i naplaćena kamata (da ne ulazimo u logičnost naplate) od kupca, koja nije evidentirana preko fiskalnog računa, morala biti uplaćena na tekući račun iz jednostavnog razloga jer je naplaćena.

Samim tim dolazi do neslaganja između iskazanog prometa na fiskalnom uređaju i uplaćenog iznosa na tekući račun. A pomenuti Zakon u kaznenim odredbama kaže sledeće: “Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice: 2) ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplati na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana (član 3. stav 1);”

Tako da se vraćamo na početak cele ove priče i sasvim logično je pitanje koje se nameće: Po kom osnovu treba kucati kamatu na fiskalnom računu?

Da li je fiskalni račun izdat pre izvšenog prometa i pre naplate od kupca?

Ako jeste, po kom osnovu je izdat takav fiskalni račun?

A ako je u pitanju odloženo plaćanje, ono treba biti naznačeno na fiskalnom računu i ako je u toj situaciji ugovorom predviđeno zaračunavanje kamate za kašnjenje u plaćanju, onda za tu kamatu treba izdati poseban fiskalni račun u momentu kada kupac tu kamatu plati.