Smrtni slučaj u porodici, radnik ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana. Međutim, neki radnici su kalkulisali sa tim odsustvom, pa su koristili dva dana za sahranu, a naredna tri dana su koristili za uobičajene izlaske na groblje za četrdeset dana, pola godine i godinu dana od sahrane.

Meni to nije bilo logično, da to tako može, ali firma u kojoj sam radila je smatrala da je to ispravno i radnicima je plaćano odsustvo po jedan dan za pomenute prilike.

Za svako odsustvo s posla poslodavac je u obavezi da donese rešenje, osim kada je bolovanje u pitanju, pa sam tako ja pravila posebna rešenja o plaćenom odsustvu za svako pojedinačno odsustvo.

Ipak sam bila u pravu, odsustvo sa rada zbog smrtnog slučaja može da se koristi samo u momentu kada nastupi slučaj po osnovu kojeg se ostvaruje to pravo i ne može se „seckati“ prema nahođenju.

"…Prema tome, zaposleni može da odsustvuje sa rada samo u momentu kada nastupi slučaj po osnovu koga ostvaruje to pravo. Ako taj slučaj nastupi u vreme kada zaposleni koristi godišnji odmor, korišćenje godišnjeg odmora se prekida za onoliko vremena za koliko zaposleni ima pravo na odsustvo. Po isteku odsustva zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Ovo iz razloga što zaposleni ne može da odsustvuje sa rada po više osnova."

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-1344/2007 od 28.5.2007. godine