Početak je godine i imamo nov iznos minimalne zarade. Naša tužna stvarnost je da najveći broj zaposlenih radi upravo za minimalnu zaradu. Znaju da rade za minimalac, ali ne znaju da minimalna zarada nije pravilo već izuzetak od pravila. Da li je to po zakonu?

I jeste i nije.

Jeste, jer Zakon o radu jeste predvideo mininalnu zaradu, ali nije je predvideo kao opšte pravilo, već je rečeno da se minimalna zarada isplaćuje u izuzetnim slučajevima. U prilog tome deo iz mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-01331/2006-02 od 12.4.2007. godine

„Minimalna zarada može da se ugovori prilikom zasnivanja radnog odnosa i to samo ako postoje opravdani razlozi. Takođe, u toku rada može da se ugovori isplata minimalne zarade kada nastupe razlozi koji su osnov za izmenu ugovora o radu sa ponudom zaposlenom za isplatu minimalne zarade. U tom slučaju poslodavac je dužan da ponudi zaposlenom aneks ugovora o radu u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 5) Zakona, a u vezi sa članom 33. tačka 10) Zakona. Pored ponude za izmenu ugovora poslodavac je dužan da dostavi u pisanom obliku razloge zbog kojih nudi izmenu ugovora i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi (član 172. Zakona). Zaposleni i ako prihvati da zaključi aneks ugovora o radu o isplati minimalne zarade, zadržava pravo da pred sudom osporava zakonitost ugovora."

Koji su to opravdani razlozi?

Opravdani razlozi su uvek poremećeni uslovi poslovanja, s tim što pre donošenja odluke o isplati minimalne zarade poslodavac mora da obrazloži koji su to uslovi nastali kao i da sve dokumentuje finansijskim podacima – trenutno poslovanje u odnosu na prethodni period.

Minimalna zarada može da se isplaćuje najduže šest meseci, jer zakonodavac smatra da je ovo dovoljan period da se firma reorganizuje. Narodski rečeno: ili će da stane na noge ili će da pokrene proces likvidacije, ako već neko nije pokrenuo postupak stečaja.

Kolika je minimalna zarada za 2022. godinu?

Iznos minimalne zarade za 2022. godinu iznosi 201,22 dinara neto po radnom satu, a ukupna suma koju radnik može da primi zavisi od broja radnih sati u mesecu. Mesec može da ima od 20 do 23 radna sata, jer prema Zakonu o radu subota i nedelja su neradni dani, odnosno radna nedelja ima 40 radnih sati. Tako da minimalna zarada, u odnosu na broj radnih sati može da iznosi:

za mesec sa 160 radnih sati: 32.195,20 dinara,

za mesec sa 168 radnih sati: 33.804,96 dinara,

za mesec sa 176 radnih sati: 35.414,72 dinara,

za mesec sa 184 radnih sati: 37.024,48 dinara.

Pored minimalne zarade radnik treba da primi još i:

Ovo nije sve što radnik treba da primi. Poslodavac je u obavezi da na tu minimalnu zaradu obračuna i minuli rad, po stopi koja ne može biti manja od 0,4%. Minuli rad se računa za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca, prethodni radni staž se ne računa prilikom obračuna zarade.

Zatim, poslodavac je dužan da radniku isplati topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Visina toplog obroka i regresa nije propisana tako da se nemoj čuditi ako na svom isplatnom listiću vidiš da imaš 100,00 ili 200,00 dinara na ime toplog obroka za ceo mesec... isto važi i za regres. Nadam se da ti poslodavac daje obračunske listiće, jer je i na to obavezan Zakonom.

Prevoz do posla nije plata

Naravno, u obavezi je i da isplati troškove prevoza za dolazak i odlazak s posla, o tome sam pisala na blogu. Da podsetim: i ovo je zakonska obaveza – koju mnogi poslodavci izbegavaju, sve dok ih ne poseti Inspekcija rada. Onda će i platiti kaznu i moraće da isplate prevoz i unazad i svih narednih meseci, za dane dolaska na posao.

Minimalna zarada je i obračunska kategorija

Minimalna zarada se isplaćuje za standardni učinak i standardno radno vreme. Ali minimalna zarada je i obračunska kategorija za sve naknade zarada, odnosno za ono vreme kada radnik odsustvuje sa rada.

Kada je radnik na bolovanju prima 65% od prosečne zarade, za dane rada u prethodnih 12 meseci – ali taj iznos ne može da bude ispod minimalne zarade.

Kada je radnik na godišnjem odmoru ili drugom plaćenom odsustvu tada prima 100% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci – ali taj iznos ne može da bude ispod minimalne zarade.

Proverite isplatni listić

Proverite šta ste primili za te dane odsustva. Jeste da su na isplatnom listiću podaci iskazani u bruto iznosu, ali kada bruto iznos naknade za bolovanje ili godišnji odmor podelite sa 0,701 dobićete neto iznos, pa ga podelite sa brojem sati (koji takođe mora biti iskazan na listiću). I ako je dobijeni iznos po satu manji od minimalne zarade (podatak za 2022. je 201,22 dinara) tada vam taj deo plate nije dobro obračunat, bez obzira na to što je krajnja cifra za isplatu veća od minimalne zarade. Uvek postoji mogućnost greške. A što kaže poslovica: „Dok dete ne zakuka ni majka ga ne pogleda“.

Isplata ispod minimalne zarade

Ali,  minimalna zarada ne predstavlja garantovanu zaradu. Radnik može da primi i manje od minimalne zarade, ako je radno angažovan po dva osnova:

  • Po ugovoru o radu
  • Po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, tzv. PP ugovor.

Ako je radnik zaposlen po ugovoru o radu tada ima pravo na minimalnu zaradu pod uslovom da ostvari standardan učinak i da ima standardno radno vreme. Ukoliko ovo nije slučaj, tada zarada može biti ispod minimalne zarade. Međutim, ovo ocenjivanje učinka ne može se određivati „odokativnom“ metodom. Firma mora da ima standardni normativ učinka za svako radno mesto na kome je moguće takvo normiranje. I takve normative treba da primenjuje u kontinuitetu prilikom obračuna zarada. Znamo za izraz „prebacio normu“, ali retko se kaže „podbacio normu“ – a i toga ima u praksi. Znači, ako radnik nema ostvaren radni učinak koji je normiran, tada može da primi i ispod minimalne zarade.

Kada su PP ugovori u pitanju, njihova karakteristika je da se plaćaju samo za sate rada, tako da radnik po ovom ugovoru može biti angažovan i na manji broj radnih sati od zakonom propisanih 40 sati nedeljno. S druge strane, ovaj vid radnog angažovanja Zakon o radu prepoznaje kao rad van radnog odnosa i stoga se na ovakvo radno angažovanje ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi. Što dalje znači da radnik koji je angažovan po ovakvom ugovoru može da primi manje od minimalne zarade, nema pravo ni na bolovanje ni na godišnji odmor, kao ni druga prava koja proističu iz radnog odnosa.

Treba promeniti (o)tužnu realnost

Sve napred rečeno predstavlja odraz naše (tužne) realnosti. Ali ni jedna situacija nije bezilazna. Čovek samo treba čvrsto da odluči da ne pristaje na takav život, zatim da odluči šta tačno želi, a onda da krene sporim putem realizacije sve dok ne stigne do cilja.

Poslodavcima je u interesu da plaćaju doprinose na minimalnu zaradu ili na zaradu koja je par stotina dinara veća od minimalne zarade. Jesu doprinosi visoki, ali sve što primite „na ruke“ pokazuje da su platili manji porez i samim tim dobit firme je veća. Isto tako, taj deo "na ruke" odraziće se u budućnosti kroz minimalnu penziju koju ćete primati. Logično: minimalna zarada = minimalna penzija. I dok svi mladi ljudi govore da ne veruju u penzijski sistem, pa stoga pristaju na drugi deo plate, koji primaju na ruke, vreme neumitno teče i godine za penziju će stići mnogo pre nego što to jedan mladi čovek očekuje.

Usavršavaj se, uči nešto novo, osposobljavaj se za bolji i kvalitetniji posao. Jer platu primamo ne samo za uloženi rad već i za uloženo znanje. I znanje vredi mnogo više nego rad. To je bar poznato. Ako više znaš – više vrediš. Samo je potrebno to da shvatiš.

Kad stekneš upotrebljivo znanje, a sa njim i samopouzdanje, nemoj se zadovoljavati mrvicama. Ali pazi da ne preteraš u tome! Sretala sam svršene studente ekonomije koji nisu znali najosnovnije stvari iz prakse, ali su očekivali platu od 1.000 evra. I naravno nisu je dobili, jer za takvu platu treba imati konkretno i praktično znanje, a ne gomilu teorije u glavi za koju ne znaš čemu tačno služi, ali te indeks podseća na to da je gradivo uspešno savladano.

Stoga se naoružaj upotrebljivim znanjem i nemoj pristajati na mrvice. Plata se dobija za rad i znanje – što više znanja to veća plata. Ovo je odavno poznato, ali treba to primeniti u praksi.

 

Izvor: Paragraf Lex