Legenda kaže da su nekada knjige objavljivale samo izdavačke kuće. Tada su samo kvalitetni pisci mogli da objave svoje književno delo i mogli su da žive od svog autorskog honorara koji im je isplaćivala izdavačka kuća. Pisac je od svog honorara kupio stan.  Sećam se da sam upoznala jednog pesnika dečje poezije, koji mi je rekao da je od honorara kupio stan. Poričitala sam jednu njegovu zbirku, koju sam dobila na poklon. Pesme su zaista lepe i deca su ih rado prihvatala. Stoga me nije začudila izjava da je od pisanja knjiga za decu zaradio za stan. U tamo neko davno vreme...

Sada je došlo neko drugo vreme. Sada pisac, ako hoće da objavi knjigu, mora sam da finansira izdavanje. Da li će to biti od sponzorstva ili od ličnih sredstava – nevažno je. Retke su izdavačke kuće koje hoće da, samo posebnim piscima, objave knjigu bez njihovog finansijskog učešća. A takvi „srećnici“ umesto honorara dobiju određen broj odštampanih primeraka, sa kojima mogu da rade šta žele.

Legenda dalje kaže da smo imali institucije koje su se bavile samo kulturom, koje nisu naplaćivale svoj prostor za promociju knjiga i kojima je bilo drago da mogu da organizuju književno veče i promociju knjige određenog autora. Ima takvih institucija još uvek i još uvek se raduju novim autorima, ali sve ih je manje i manje.

Pisci svoje knjige delom poklanjaju prijateljima, a veći deo prodaju na promocijama svog književnog dela. I u tome ne vide ništa loše, nikakav prekršaj ili prestup. Drago im je kad neko hoće da poseduje knjigu sa autogramom kupca. A i nije zgoreg da se povrati malo uloženog novca...

Međutim!

Prodaja knjiga, pa makar i na sopstvenim promocijama, predstavlja trgovinu.

Šta je to trgovina? Prodaja dobara u nepromenjenom obliku.

Koji propis definiše trgovinu? Zakon o trgovini.

I taj isti Zakon u svom članu 25. kaže da trgovinu mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici. Što znači: trgovinu mogu da obavljaju svi privredni subjekti koji su upisani u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre. A Zakon o trgovini kaže i:

„Trgovinu mogu da obavljaju i:

1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda;

2) lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;

3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.“

Što znači da: samo književnici koji su članovi reprezentativnog udruženja, kojima je to slobodna profesija, mogu da prodaju svoje knjige na promocijama, ali samo u ime Udruženja čiji su članovi. A slobodne profesije su:

„Slobodna profesija je uređena odredbama Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016 i 30/2016 - ispr.). Naime, saglasno odredbi člana 58. Zakona o kulturi, umetnik u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti ili izvodi umetnička i autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti definisane članom 55a ovog zakona (Reprezentativna umetnička udruženja u kulturi, mogu se utvrditi za sledeća područja kulture:

1) književno stvaralaštvo;

2) književno prevodilaštvo;

3) muzičko stvaralaštvo;

4) muzička interpretacija;

5) likovna umetnost;

6) primenjena i vizuelna umetnost, dizajn i umetnička fotografija;

7) filmska umetnost i audio vizuelno stvaralaštvo;

8) pozorišna umetnost - scensko stvaralaštvo i interpretacija;

9) opera, muzičko scensko stvaralaštvo i interpretacija;

10) umetnička igra (klasičan balet, narodna igra i savremena igra);

11) digitalno stvaralaštvo i multimedija;

12) arhitektura; 13) (brisana);

14) izvođenje muzičkih, govornih, artističkih i scenskih kulturnih programa.).

 Samostalni umetnik jeste fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost u oblasti kulture. Ovo je posebno važno jer fizička lica - umetnici, koji su upisani u registar reprezentativnog udruženja, imaju svojstvo trgovca u smislu Zakona i mogu da prodaju sopstvena dela u skladu sa zakonom. U tom slučaju, trgovac kupuje robu od udruženja. Udruženje izdaje preduzetniku račun i prima uplatu, te na kraju isplaćuje autoru honorar.“

Izvor: Paragraf Lex (stručni komentar)

Šta se dešava kada se knjige prodaju na promociji?

Dalje, Zakonom o trgovini propisane su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje se bavi nelegalnom trgovinom, pa makar to bila prodaja sopstvenih knjiga čije izdavanje je finansirano iz sopstvenih izvora. U krajnjoj liniji knjige su roba, a prodaja robe je definisana Zakonom o trgovini. I Zakon o trgovini ne ulazi u to kako je roba nastala, kojim procesom finansiranja i slično. Roba je dobro koje se prodaje u nepromenjenom stanju i to je to. Prodaja knjiga je prodaja robe.

Prodaja predmeta čiji sam vlasnik

Ali, ukoliko je reč o prodaji sopstvene imovine, recimo imam knjigu i hoću da je prodam nekome, onda je to prodaja od slučaja do slučaja i ne smatra se trgovinom.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 414-00-47/2012-04 od 12.10.2012. godine

"...prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana. Prodaja "od slučaja do slučaja" znači da fizičko lice vrši promet uz naknadu (prodaju) predmeta sopstvene imovine i da je promet sporadičnog karaktera (prodaja ad hoc), s tim da je obveznik (fizičko lice) dužan da isplatiocu prihoda podnese odgovarajuću verodostojnu dokumentaciju, odnosno dokazno sredstvo da prodaje pojedine predmete sopstvene imovine. U tom smislu kao dokazno sredstvo može da se prihvati svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg nesporno proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i sl.).

Međutim, ukoliko se radi o prihodima koje od prodaje predmeta fizičko lice ne ostvaruje "od slučaja do slučaja", već se prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti (npr. pribavljanje, odnosno sakupljanje određenih stvari radi daljeg prometovanja), nezavisno od toga da li je ona kao delatnost registrovana kod nadležnog organa, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana."

Da zaključimo za kraj...

Iz prethodno citiranog možemo zaključiti sledeće:

  1. Fizičko lice ne može samostalno da prodaje knjige, već tu prodaju mora da vrši Reprezentativno udruženje čiji je član
  2. Udruženje treba da, na osnovu prihoda od prodatih knjiga, obračuna poreze i doprinose, podnese poresku prijavu na prihod od autorskog honorara i autoru isplati razliku.

O ovome do sada niko nije razmišljao. I malo ko ovo i zna. Zato se nemojte čuditi kad jednog dana u novinama osvane bombasti naslov tipa „Poreznici ojadili jadnog pisca“... ili tako nekako. Sve je propisano zakonima, svaki prihod je oporeziv. To što neko ne poznaje zakone ne spašava ga od krivične odgovornosti.