Zakon o digitalnoj imovini je odavno stupio na snagu i na internetu se mogu pronaći mišljenja i tumačenja. Ali nigde nisam videla tekst koji bi bio sveobuhvatan, odnosno koji bi objasnio sve aspekte i za fizička i za pravna lica.

Obzirom da sam bila prva koja je pričala o ovoj temi na YouTube kanalu "Ja Volim Knjgovodstvo", pomislila sam da bi bilo dobro da ovo postoji i u pisanoj formi. Kada sam pravila snimak sajt nije postojao, inače bih odmah objavila i video snimak i tekst.

Čitajući Zakon o digitalnoj imovini stekla sam utisak da on predstavlja neku vrstu kompilacije zakona koji uređuju: platni promet, banke, berzu i akcije koje se prodaju na tržištu. Zakonodavac se potrudio da precizno definiše šta je digitalna imovina i naročito je naglasio da za vrednost digitalne imovine ne garantuje centralna banka, da nema pravni status novca ili valute, ali da je fizička i pravna lica mogu prihvatiti kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Kriptovaluta i banke

Zakon o digitalnoj imovini se ograđuje od učešća banaka i drugih finansijskih institucija u poslovanju kriptovalutama, jer precizno navodi da banke ne mogu u svojoj imovini imati digitalnu imovinu, niti su dozvoljena bilo kakva ulaganja u banku u digitalnoj imovini.

Jedino što je dozvoljeno bankama je čuvanje kriptografskih ključeva. Nije precizirano na koji način banka čuva ove ključeve, moja pretpostavka je da će to biti neka vrsta čuvanja kao bilo kojeg drugog vrednosnog papira, što kriptografski ključ može da bude.

 

Plaćanje kriptovalutama u maloprodaji

Direktno plaćanje kriptovalutom u maloprodaji je izričito zabranjeno. Ukoliko neko želi da plati robu ili uslugu kripto valutom, u obavezi je da to uradi preko kripto menjačnice, koja će na račun maloprodaje prebaciti dinare.

Rudarenje digitalne imovine

Zakon takođe kaže da se njegova primena ne odnosi na rudarenje, tačnije u članu 6. kaže „Sticanje digitalne imovine (tzv. rudarenje digitalne imovine) je dozvoljeno, a na sticaoce se, prilikom tog sticanja, ne primenjuju odredbe ovog zakona.“

Digitalni rudari mogu slobodno raspolagati kripto valutom stečenom rudarenjem, mogu je ili čuvati ili prodavati, Zakon to dozvoljava.

Novina u Zakonu je da se gubi anonimnost, koja je inicijalno bila osnovna karakteristika imalaca digitalne imovine, jer kriptomenjačnica mora da ima podatke o licu koje prodaje ili kupuje kripto valutu. Isto kao što, kad otvaramo račun u banci moramo da damo ličnu kartu i svoje podatke, tako ćemo morati i u kripto menjačnici da ostavimo svoje podatke.

Firme koje imaju kriptovalute

Sva pravna lica i preduzetnici, koji su imaoci kriptovaluta, u obavezi su da o tome obaveste Narodnu banku Srbije. Na sajtu Narodne banke postoji poseban odeljak u kome se vrši prijavljivanje i ovo treba ozbiljno shvatiti, da sutra ne bi bilo problema i kažnjavanja zbog nemarnosti ili nepoznavanja Zakona.

Pružaoci usluga povezanih sa kriptovalutama

Zakon o digitalnoj imovini se najviše bavi pružaocima usluga. Spomenula bih samo ono što mi deluje kao najvažnije informacije:

  • Rudarenje je dozvoljeno;
  • Kripto menjačnice moraju da imaju posebnu dozvolu za rad;
  • Prilikom kupoprodaje kriptovaluta moraju se ostaviti podaci kao kod standardnog otvaranja računa u banci;
  • Zabranjene su insajderske informacije odnosno dezinformacije o mogućem kretanju vrednosti.

Ovo poslednje - da su zabranjene insajderske informacije - treba posebno imati na umu, naročito prilikom komentarisanja na forumima. 

Koji porezi  se plaćaju na digitalnu imovinu?

Svaki prihod je oporeziv i svaka imovina ili kapital su oporezivi. Porez se plaća na dobit ili na imovinu, ali svakako se plaća. Za sada je detaljno uređeno da se plaća porez na kapitalnu dobit, dok je Zakon o porezu na imovinu samo spomenuo da se plaća porez na posedovanje kriptovaluta, ali do današnjeg dana nije objavljeno nikakvo tumačenje kada i koliko se plaća. 

Porez na poklon - posedovanje kriptovaluta

Prva informacija koja se pojavila na internetu bila je da će se platiti porez ako primite kriptovalutu na poklon. Ova informacija je tačna, plaća se porez na poklon na tržišnu vrednost u momentu primitka, preračunatu u dinare.

I ovde važi standardno pravilo, kao kod svih drugih poklona, da se porez ne plaća na iznos do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini od istog lica. Što znači, da ako je vrednost primljenog poklona veća od sto hiljada, porez se plaća na vrednost koja prelazi iznos od sto hiljada, odnosno na razliku iznad sto hiljada dinara pa do vrednosti koja je primljena. Pri tome se računa dinarska protivvrednost kriptovalute na dan primitka, bez obzira na to što nije prodata.

Porez na kapitalnu dobit

Porez na kapitalnu dobit se plaća na razliku između nabavne i prodajne vrednosti i ovaj porez plaćaju svi onda kada prodaju kriptovalutu. Pri tome se podnosi poreska prijava PPI-3 još uvek u papirnoj formi. Očekujem da će uskoro na portalu Poreske uprave biti omogućeno podnošenje poreske prijave u elektronskoj formi.

Rok za podnošenje poreske prijave PPI-3 za porez na kapitalnu dobit definisan je Zakonom o porezu na dohodak građana: "Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa ovim zakonom, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine." Ovo pravilo važi od 01.01.2022. godine, pre toga se poreska prijava podnosila u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. Što znači da svi koji su prodali kripto u ranijim godinama treba da podnesu poreske prijave po starim pravilima.

Firme i porez na kapitalnu dobit

Preduzeća i preduzetnici mogu da kupuju kriptovalute, a mogu se baviti i rudarenjem kriptovaluta. I tada je izrudaren iznos u vlasništvu firme, a prilikom prodaje, odnosno podizanja gotovine po tom osnovu, primenjuju se ista pravila kao za podizanje gotovine po bilo kom osnovu.

Prilikom ostvarivanja kapitalnog dobitka, kao razlike između nabavne i prodajne vrednosti, preduzeća i preduzetnici ne podnose poresku prijavu, već ove prihode iskazuju u svom knjigovodstvu kao prihode od kapitalnih dobitaka. I ovaj prihod ulazi u ukupan prihod poreskog perioda i na njega se plaća porez na dobit, po opštim pravilima.

Paušalci i porez na kapitalni dobitak

Ovo pravilo ne važi za prepduzetnike koji su paušalci. oni su izjednačeni sa fizičkim licima, jer paušalci nemaju klasično knjigovodstvo. Dakle, preduzetnik paušalac je u obavezi da podnese poresku prijavu PPI-3 na kapitalni dobitak, kao i sva druga fizička lica.

Trejderi i porez na kapitalni dobitak

Trejderi plaćaju porez na kapitalnu dobit, tako što plaćaju porez od 15% na razliku vrednosti između nabavne i prodajne vrednosti kriptovalute.

Dobra vest je da se pod nabavnom vrednošću podrazumeva vrednost koja u sebi sadrži i proviziju koja je plaćena prilikom kupovine. Jedino što je važno je da imaš dokaz o tome koja vrednost je plaćena prilikom kupovine. Ako nemaš ovaj dokaz, jer je kriptovaluta kupljena odavno, onda je nabavna vrednost nula i porez se plaća na ceo iznos.

Naglasiću da je jako važno da imaš dokaze o vrednosti koja je plaćena, jer ako nemaš biće obračunat porez, ne na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, već na celu prodajnu vrednost.

Mnogi nemaju ovaj dokaz i Poreska uprava do sada nije pravila problem oko toga. A i zašto bi kad se plaća veći porez wink

Ukoliko kupljenu kriptovalutu prodaš ispod vrednosti koja je bila u trenutku primitka, tada imaš kapitalni gubitak i porez na kapitalnu dobit se ne plaća. Ali bez obzira na to što je ostvaren kapitalni gubitak, podnosi se poreska prijava PPDG-3R i taj gubitak može u budućem periodu umanjiti poresku obavezu onda kada nastane kapitalni dobitak.

Ovo je bilo pravilo koje važi za trejdere i tu je situacija potpuno čista i jasna.

Kod rudarenja, situacija je nešto složenija.

Porez na dobit od rudarenja kriptovaluta

Član 74. Zakona o porezu na dohodak građana, a ovaj član se bavi kapitalnim dobicima, kaže: „Kod prenosa digitalne imovine nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a u slučaju tzv. rudarenja digitalne imovine, nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.“

Znači, plaća se porez na druge prihode, po sasvim drugačijim pravilima nego porez na kapitalni dobitak. I poreska prijava se podnosi elektronski, na portalu Poreske uprave.

Stoga čuvaj račune za kupljenu opremu za rudarenje, ako je oprema kupljena u nekoj prodavnici. Teret dokazivanja nije na poreskoj kontroli, već na poreskom obvezniku, stoga čuvaj račune koji su u vezi sa rudarenjem kriptovalute – potrebni su.

Ako je kupljena od fizičkog lica - onda ništa. Dokaza nema. Nabavna vrednost je nula i porez se plaća na celokupnu prodajnu vrednost. Osim ako nemaš kupoptodajni ugovor sa fizičkim licem, a ne verujem da je to iko radio.

Čuvaj račune najmanje pet godina. Toliki je rok zastarelosti, to smo zapamtili iz slučaja sa frilenserima.

Troškovi nastali rudarenjem kriptovaluta

Po mom mišlljenju troškovi se obračunavaju srazmerno i ako su troškovi veći od vrednosti prodate kriptovalute, porez se ne plaća sve dok se ne potroše troškovi. Poreska prijava se predaje čak i ako nema kapitalne dobiti a kriptovaluta je u nekom trenutku prodata.

Kada jednog trenutka vrednost troškova koji su preostali, bude manja od vrednosti prodate kriptovalute, tada se porez plaća na razliku koja je ostala.

Jednom obračunate troškove ne možeš ponovo koristiti, ali ipak čuvaj dokumentaciju o troškovima i vodi internu evidenciju o tome koliko je uloženo odnosno potrošieno na ulaganja a koliko kriptovalute je prodato.

Kada „potrošiš“ troškove, odnosno onda kada mašina počne da zarađuje tada plaćaš porez na druge prihode.

Troškovi struje bi takođe trebali da budu priznati, međutim neformalna informacija koju sam dobila u Poreskoj upravi je da ne priznaju troškove struje. Kažu, rudari se po ekonomskoj ceni struje, zato nećemo priznati troškove struje koja je potrošena na rudarenje. A i komplikovano je odvojiti koliko je potrošilo domaćinstvo a koliko mašina.

Oporezivanje prihoda od rudarenja kriptovaluta

U istom članu 74. Zakona o porezu na dohodak građana dalje se kaže:

„Izuzetno od stava 10. ovog člana, u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao tzv. rudarenjem digitalne imovine, koja je bila predmet oporezivanja u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 16) ovog zakona, nabavnom cenom smatra se osnovica na koju je plaćen porez na drugi prihod u smislu člana 85. ovog zakona.“

Dakle, jasno i nedvosmisleno: na prihod od prodaje kriptovaluta, koje su stečene rudarenjem, platiće se porez na druge prihode po stopi od 20% uz odbitak normiranih troškova od 20%, tako da će porez iznositi 16%.

Osnovica za obračun je uvek dinarska protivvrednost u momentu transakcije.

Sve dok kriptovaluta stoji na walletu nema nikakve poreske obaveze. Tek prodajom kriptovalute nastaje obaveza da se plati porez na dohodak građana.

Plaćanje doprinosa na prihod od rudarenja kriptovaluta

Za razliku od frilensera, koji su uložili rad da bi ostvarili prihod i shodno tome su im obračunati doprinosi, na prihod od kriptovaluta nema plaćanja doprinosa, jer nije uložen nikakav intelektualni rad. Smatra se da je prihod ostvarila mašina.

Ovo je moj stav kojim bih branila nekog kripto rudara u slučaju poreske kontrole. Jer bez obzira na to što je za postavljanje opreme i programa za rudarenje potrebno izvesno znanje, generalno je pravilo da novu vrednost stvara mašina, a ne uloženi intelektualni rad. Recimo, ja se ne razumem u proces rudarenja, ali to me ne sprečava da angažujem nekog da podesi mašinu koja je u mom vlasništvu i koja meni donosi prihod. I taj neko to može da uradi prijateljski i ne naplati ništa. Pri tome ja nisam uložila nikakav intelektualni rad a ostvarujem prihod. Ukoliko jesam uložila intelektualni rad u tom slučaju se na takav prihod obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Nadam se da sam obuhvatila doslovce sve vezano za kriptovalute. Ako imaš dodatno pitanje ili je nešto nejasno, napiši pitanje u komentaru i dobićeš odgovor koji će koristiti svima.

Izvor: Paragraf Lex