Bolovanje do 30 dana

Najčešće se bolovanja otvaraju zbog nekih lakših zdravstvenih tegoba, ali dovoljno teških da onemogućavaju normalan rad, kao što je blago povišena temperatura ili stomačni problemi. I takva bolovanja najčešće traju nekoliko dana. Bolovanje otvara izabrani lekar, radnik je u obavezi da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Ukoliko zaposleni živi sam tada potvrdu dostavlja u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Tako kaže Zakon o radu, a ja sam u praksi uobičavala da radnika pozovem telefonom i  zamolim da slika potvrdu i pošalje mi na mail. Naravno, ukoliko nije neka teška bolest u pitanju, a obično nije bila. Kada zaključi bolovanje, radnik donese i doznaku i potvrdu, tako da sam imala kompletnu dokumentaciju za obračun bolovanja prilikom isplate zarade.

Svi koji rade bar jednom su bili na bolovanju, a za one koji ne znaju doznaka izgleda ovako:

Ko ima pravo na bolovanje?

Svi koji rade i koji su bolesni, odnosno svi koji su prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje. To su: zaposleni (po bilo kom osnovu, važno je da su sa poslodavcem potpisali  ugovor o radu), preduzetnici i sveštenici, odnosno verski službenici.

Međutim postoje kategorije lica koja nemaju prava na bolovanje, a to su: lica koja su angažovana po raznim ugovorima (ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, autorski ugovor i sl.), znači bitno je da to nije ugovor o radu.

Osnivači preduzeća i bolovanje

Kada su u pitanju osnivači koji nisu zasnovali radni odnos u svom preduzeću a ipak obavljaju takozvano poslovodstvo (upravljaju poslovanjem preduzeća koje su osnovali, imaju ovlašćenje za raspolaganje novčanin sredstvima – deoponovan potpis u banci) nametnulo mi se logično pitanje: da li ova lica imaju pravo na bolovanje?

Naime, ovi osnivači su u obavezi da plaćaju sve doprinose na najnižu propisanu osnovicu, ali nemaju pravo na bolovanje jer nisu u radnom odnosu, a bolovanje je naknada za odsustvovanje sa rada i čini deo zarade.

Osnivači koji nisu u radnom odnosu u svom preduzeću ne primaju zaradu i samim tim nemaju ni pravo na bolovanje.

Osnivači koji su zasnovali radni odnos u svom preduzeću imaju pravo na bolovanje, kao i ostali radnici, ali u praksi nisam videla tu situaciju.

Možda ako je teža bolest u pitanju, pa da posle 30 dana bolovanje počne da isplaćuje Fond zdravstvene zaštite, ali kao što rekoh, ja u dugogodišnjoj praksi nisam imala tu situaciju.

Bolovanje preduzetnika

I ovde je ista situacija kao kod bolovanja osnivača koji je zasnovao radni odnos. Preduzetnik ima pravo na bolovanje ali mora za vreme privremene sprečenosti za rad privremeno da odjavi obavljanje delatnosti, bez obzira na to ko je isplatilac naknade, odnosno da li za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad prima ličnu zaradu, a zatim prelazi na takozvano socijalno bolovanje.

Zakonom je propisana je obaveza prethodnog osiguranja za zaposlene i za preduzetnike, kao i obaveza uplate dospelog doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao uslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade na teret sredstava RFZO. Što znači, sve dok se ne izmire doprinosi za zaposlene ne može se ostvariti pravo na naknadu za socijalno bolovanje.

Osiguranici moraju da imaju staž osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika, u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima, pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Naknada zarade za bolovanje preduzetnika

Preduzetniku pripada naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad samo pod uslovom da je privremeno odjavio radnju

Preduzetniku, koji nije odjavio radnju, a zapošljava jednog ili više radnika, pripada pravo na naknadu za bolovanje na teret RFZO u visini 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

Preduzetnik koji privremeno prekine obavljanje delatnosti nema obavezu plaćanja doprinosa, odnosno ova obaveza miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Bolovanje se obračunava prema istim pravilima kao i za zaposlene radnike s tim što preduzetnik dostavlja potvrdu o osnovici na koju su plaćani doprinosi, a koju izdaje Poreska uprava.

 Bolovanje do 30 dana

Prilikom obračuna naknade za bolovanje obračunava se 65% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci, s tim što tako obračunata nadoknada ne može biti manja od minimalne zarade. Pri tome ne treba gledati ukupan iznos koji je iskazan na isplatnom listiću, već treba obračunati neto satnicu naknade za bolovanje, pa ako je ova neto satnica ispod minimalne zarade po satu tada treba dodati obračunatu razliku, ali u bruto iznosu, jer stavke u obračunskom listiću se iskazuju u bruto iznosu, da bi smo na kraju dobili ukupnu bruto zaradu za mesec za koji obračunavamo zaradu.

Ukoliko je radnik na bolovanju zbog povrede na radu, osnovica za obračun bolovanja je 100% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci.

U slučaju bolovanja zbog održavanja trudnoće osnovica za obračun bolovanja je 100% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci.

Povezivanje bolovanja

Ako je zaposleni na bolovanju iz jednog od razloga, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad (npr. zaposleni je prvo bio na bolovanju jer je bio bolestan, a posle je otvorio bolovanje radi nege bolesnog člana uže porodice), dani privremene sprečenosti za rad zaposlenog se ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Tačnije u pitanju su dva različita bolovanja.

U slučaju da je radnik na bolovanju zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana ili najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodnog bolovanja, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani bolovanja se povezuju kao da je u pitanju jedno bolovanje.

U slučaju da je radnik na bolovanju zbog iste ili dve različite bolesti ili povrede, sa prekidom između bolovanja koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodnog bolovanja, dani bolovanja se ne povezuju, odnosno ovde su u pitanju dva bolovanja.

Bolovanje penzionera u radnom odnosu

Penzioneri mogu da zasnuju radni odnos, pod uslovom da su korisnici starosne penzije. Pri tome jedina razlika u obračunu zarade, u odnosu na ostale zaposlene, u tome što se od zarade ne odbija doprinos za nezaposlenost. Penzioneru se obračunava i uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje, pa samim tim ima i pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja. Čak i ako bolovanje traje preko 30 dana obaveza isplate bolovanja počev od 31. dana pada na teret RFZO, jer je penzioner u radnom odnosu i ima sva prava (i obaveze) koja proističu iz radnog odnosa.

Ovo je relativno novo zakonsko rešenje. Naime, prema starom zakonskom rešenju penzioneri su mogli da se izjasne da li će biti zdravstveno osigurani po osnovu penzije ili će biti osigurani po osnovu radnog odnosa. Naravno, svi su se opredeljivali da ostanu zdravstveno osigurani po osnovu penzije.

Međutim, počev od 11.04.2019. godine penzionerima koji zasnuju radni odnos uplaćuju se i doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo, osim kada su u pitanju vojni penzioneri. Vojni penzioneri imaju svoj poseban fond zdravstvenog osiguranja i napred navedeno pravilo za njih ne važi.

Otkaz ugovora o radu za vreme bolovanja

Radniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos za vreme bolovanja. Ovo zapravo znači da se radni  odnos prekida zbog isteka roka na koji je zasnovan i ovakav otkaz nije uzročno posledično povezan sa činjenicom da je radnik na bolovanju.

Inače, bolovanje ne može da bude razlog za otkaz ugovora o radu na neodređeno vreme.

Bolovanje i godišnji odmor

Bolovanje, kao vid odsustva sa rada, ima prioritet u odnosu na sva ostala odsustva kao što su godišnji odmor, plaćeno odsustvo i slično.

Ukoliko je radnik na godišnjem odmoru i u tom periodu otvori bolovanje, godišnji odmor (ili drugo odsustvo) se prekida i počinje odsustvo sa rada zbog bolovanja. Što znači da radnik ima pravo da u narednom periodu koristi dane godišnjeg odmora koje nije iskoristio jer je odmor prekinut bolovanjem.

Radnik koji nije iskoristio sve dane godišnjeg odmora za prethodnu godinu do 30. juna tekuće godine, jer je bio na bolovanju, nema prava na korišćenje „starog odmora“ posle 30. juna. Što znači da mu „propada stari odmor“ bez obzira na prioritet bolovanja u odnosu na ostala odsustva.

Ovu situaciju sam imala u praksi, da je radnik bio na dužem bolovanju, a onda je zahtevao da iskoristi godišnji odmor iz prethodne godine, koji nije koristio jer je bio na bolovanju. Nije mu odobreno, na šta je on negodovao, ali bezuspešno.

O bolovanju i situacijama koje mogu da se jave u vezi bolovanja može se napisati čitava knjiga uputstava i situacija, ja sam se osvrnula samo na situacije koje se relativno često javljaju u praksi.

Ukoliko imaš pitanje ili nedoumicu napiši u komentaru a ja ću se potruditi da pronađem odgovor.

 

Izvor: Paragraf Lex