Srbija je jedna od prvih zemalja koja je donela zakon o kriptovalutama, nazvavši ga Zakon o digitalnoj imovini. Pored definisanja šta se smatra digitalnom imovinom, ko se može baviti menjačkim poslovima kad su kriptovalute u pitanju, uvedena je veoma stroga zaštita imalaca virtuelnih valuta i time je uvedena pravna sigurnost.

Pored toga, prepoznat je prihod od transakcija kriptovalutama, bilo da je u pitanju trgovanje, bilo da je u pitanju rudarenje, pa su shodno tome dopunjeni svi zakoni koji uređuju oporezivanje prihoda, uvođenjem pojma digitalne imovine, kao izvora prihoda.

Hrvatska nema zakon o digitalnoj imovini, ali to ne znači da ovi prihodi nisu prepoznati. Uvek kada imamo situaciju koja nije precizno definisana nekim zakonom, tražimo sličnu situaciju koja jeste definisana zakonom, pa je tako kriptovaluta u Hrvatskoj prepoznata kao investicija, a prihod od kriptovaluta i ostale digitalne imovine smatra se prihodom od finansijskih transakcija.

Šta je isto

u srpskom i hrvatskom zakonodavstvu?

Poredeći objašnjenja poreskih savetnika iz Hrvatske sa našim zakonodavstvom, postoje situacije koje su iste, ali i situacije koje su različite.

Šta je isto?

Virtuelni novac mora zadovoljiti sledeće uslove:

  • Mora biti sredstvo razmene;
  • Mora biti jedinica za meru vrednosti;
  • Može služiti kao sredstvo čuvanja vrednosti, ali nije službeno sredstvo plaćanja ni u jednoj državi.

Kriptovalute se mogu steći na tri načina:

  • Kupovinom
  • Razmenom i nasleđivanjem
  • Rudarenjem

Porez na dobit od kriptovaluta se plaća. Trgovanje kriptovaluta se smatra finansijskom transakcijom. Porez se plaća na razliku između nabavne i prodajne cene, umanjenu za troškove trgovanja, FIFO metodom (smatra se da se prodaje ona kriptovaluta koja je prva nabavljena i posmatra se prva nabavna cena u odnosu na prodajnu cenu;

PDV na kriptovalute se ne plaća.

Prihod od kriptovaluta ne ulazi u godišnji porez.

U čemu se zakonodavstvo razlikuje?

U Hrvatskoj se posle dve godine posedovanja kriptovaluta ne plaća porez –  u Srbiji je taj period 10 godina;

Ukoliko se digitalna imovina proda u periodu koji je kraći od dve godine, porez na tako ostvaren prihod je 10% + prirez (5% do 18%) – u Srbiji je porez 15%;

Kapitalni gubitak, u slučaju da se digitalna imovina proda ispod nabavne vrednosti, ne može se prenositi u naredne godine – u Srbiji se može prenositi i prebijati sa kapitalnim dobicima u narednih 5 godina;

U Hrvatskoj se podnosi jedan obrazac JOPPD za sve ostvarene prihode – u Srbiji je za svaku vrstu prihoda propisan poseban obrazac.

Izvor: Unija

#kripto