Šta se dešava ako je preduzetnik ugasio svoju preduzetničku delatnost, a Poreska uprava naknadno, posle gašenja delatnosti, dostavi opomenu za plaćanje poreskog duga?

Plaćanje poreskih obaveza je sastavni deo poslovanja i ukoliko poreski obveznik ne izmiruje poreske obaveze, nastale poslovanjem, Poreska uprava će naložiti prinudnu naplatu poreza. Poreski obveznik može tada zatražiti reprogram poreskog duga, ali fiskalne obaveze (porezi i doprinosi) svakako moraju da se plate, jer ove obaveze proističu iz poslovanja privrednog subjekta.

Ukoliko preduzetnik namerava da prekine sa obavljanjem delatnosti mora da Agenciji za privredne registre podnese i potvrdu poreske uprave da ne duguje poreze i doprinose, kao i potvrdu lokalne poreske administracije i tek tada može biti registrovano gašenje preduzetničke delatnosti.

To znači da je preduzetnik izmirio sve svoje fiskalne obaveze i da po tom osnovu nema dugovanja.

Međutim, u praksi se dešava da Poreska uprava pošalje opomenu za plaćanje fiskalnih obaveza koje se odnose na period dok je preduzetnička delatnost bila aktivna, bez obzira na to što je prethodno bila izdata potvrda da su izmirena sva dugovanja, jer su u međuvremenu nešto proknjižili ili preknjižili. Ovakvo postupanje je nelogično, jer svaka poreska prijava mora biti ažurno proknjižena onog dana kada je dostavljena, ali ovakva situacija se dešava u praksi. Retko, ali se dešava.

Jedan preduzetnik je zatvorio svoju delatnost pre više od 15 godina, naravno uz podnošenje poreskih potvrda da nema dugovanja, ali mu je stigla opomena da plati zaostale poreske dugove, sa pripadajućom kamatom i dug iznosi preko pet hiljada evra. Šta raditi u ovakvoj situaciji?

Prvo i osnovno je napisati žalbu na takvu opomenu ili rešenje i pozvati se na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPA) koji u članu 29. st. 7 kaže da „Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.“

Kao prilog žalbi treba dostaviti Rešenje o prestanku obavljanja delatnosti, koje je izdala Agencije za privredne registre.

Zatim se treba pozvati na odredbe o zastarelosti poreskih obaveza. Ukoliko je u pitanju plaćanje poreza ZPPA u članu 114 piše:

„Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.“

Ako je u pitanju dugovanje po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obaveze za doprinose ne zastarevaju i u članu 114.st.2 ZPPA piše: „Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zastarelost prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje“

Međutim, ova odredba o zastarelosti ima neke periode kada su doprinosi zastarevali, a to su sledeći periodi:

- Od 1.1.2003. do 6.1.2012. - pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nije zastarevalo, dok je pravo na utvrđivanje i naplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti zastarevalo, u skladu sa opštim pravilima.

- Od 7.1.2012. do 29.5.2013. - pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nije zastarevalo.

- Od 30.5.2013. do 1.1.2016. - pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zastarevalo je, u skladu sa opštim pravilima.

- Od 1.1.2016. godine, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne podleže zastarelosti.

Dakle, opšti rok zastarelosti fiskalnih obaveza je pet godina, a apsolutni rok zastarelosti, prema članu 114ž ZPPA je deset godina: „Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.“

Što znači da je dovoljno da preduzetnik napiše žalbu Poreskoj upravi i pozove se na članove ZPPA koje sam navela, kao i da u prilogu žalbe podnese kopiju rešenja Agencija za privredne registre. Ukoliko ima i potvrdu o tome da državi ne duguje ništa – utoliko bolje: podneti i kopiju potvrde kao dokaz.

Pri tome treba biti uporan i strpljiv, jer ni jedan poreski činovnik neće tek tako lako da prizna svoju grešku iz ranijih godina i da potpiše otpis „poreskih obaveza“ koje su nastale ne znamo ni sami kako. Zato: upornost i strpljenje i jednog dana će obaveze biti otpisane u skladu sa Zakonom.