Kontrola Poreske uprave je situacija koja će se sigurno dogoditi jednog dana. Ne znamo kada, ali sigurno je da će se dogoditi. I ja sam, dok sam knjižila dokumentaciju, uvek imala jednog imaginarnog inspektora iza svojih leđa koji je „virio iza ramena i kontrolisao“ svaku stavku koju proknjižim. Prosto je to bila svakodnevna samokontrola svega što uradim. I pošto sam imala običaj da mi svaki obračun prenoći, pre nego što ga proknjižim ili predam poresku prijavu, taj imaginarni inspektor mi je intuicijom saopštavao da sam negde pogrešila i da to treba da ispravim. Zato ovo savetujem svakom knjigovođi – imaginarni inspektor ili imaginarni revizor, koji gleda sve što radiš.

Šta finansijska najčešće kontroliše?

Najčešća kontrola je kontrola fiskalnog uređaja. Da li je svaki promet otkucan preko fiskalnog uređaja. Kada inspekcija dođe u kontrolu, pored kontrole fiskalne kase kontroliše i da li se uplaćuje Pazar, da li su radnici prijavljeni i da li za svu robu postoji adekvatna dokumentacija.

Evo šta o tome kaže Ministarstvo finansija u Mišljenju broj 011-00-00424/2022-04 od 26.05.2022. godine. Navešću samo deo Mišljenja:

„Odredbama člana 131. st. 1-3. ZPPPA propisano je da u toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana ako utvrdi da se:

1) delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza (otpremnica, faktura, izjava kupca i dr.);

2) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza tako što se ne uplaćuje dnevni pazar, u skladu sa propisima;

3) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza radnim angažovanjem lica koja nemaju zaključen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angažovanju donet u skladu sa propisima o radnim odnosima, kao i ako ta lica nisu, u skladu sa propisima, prijavljena nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja;

4) promet od prodaje roba ili pružanja usluga ne registruje preko fiskalne kase, elektronskog fiskalnog uređaja ili na drugi propisani način.

Zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti iz stava 1. ovog člana, izriče se:

1) u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put;

2) u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put;

3) u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost treći put.

Zabrana vršenja delatnosti iz stava 2. ovog člana, izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.“

Teret dokazivanja je na poreskom obvezniku

Inspekcija na terenu zatiče razne nepravilnosti u poslovanju i moje lično iskustvo je da inspekcija pristupa kontroli uvek sa sumnjom u ispravnost podataka u knjigovodstvu. U početku me je to strašno i iritiralo – pa nisam ja kriminalac! U zakonodavstvu je svako nedužan dok se ne dokaže suprotno, a imala sam utisak da inspekcija ima nepisani stav: „svaki knjigovođa je prevarant i falsifikator dok se ne dokaže suprotno“. Naravno, ovo niko nije glasno izrekao, bilo bi krajnje neumesto, ali ja sam imala takav utisak i to me je zaista iritiralo. Naravno, kasnije sam se navikla na to a i inspekcija je upoznala način na koji radim, pa kasnije nisu imali takav stav.

Zakon o poreskom postupku propisuje da je teret dokazivanja na poreskom obvezniku. Ali, kada procenjuje validnost određene situacije, Zakon obavezuje poreskog inspektora da sa jednakom pažnjom pristupi svim činjenicama koje idu i na štetu i u korist poreskom obvezniku. Pa u Mišljenju broj 011-00-00179/2022-04 od 15.08.2022. stoji sledeće:

„…Odredbom člana 4. stav 3. ZPPPA propisano je da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

Odredbama člana 43. ZPPPA propisano je da se činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza.

Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi.

Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Poreski obveznikje dužan da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje.

Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.

Odredbom člana 123. stav 1. ZPPPA propisano je da je poreska kontrola postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši Poreska uprava, u skladu sa ZPPPA.

Prema tome, u svakom konkretnom slučaju poreske kontrole, Poreska uprava dužna je da utvrdi sve činjenice bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

U zavisnosti od predmeta kontrole, Poreska uprava, može od poreskog obveznika zahtevati na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja neophodnog za utvrđivanje zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.“

  Direktor je otvorio bolovanje za vreme kontrole

Poreska inspekcija ima pravo da traži popis zaliha i uvid u zalihe kontrolisanog subjekta. Naš narod je vrlo domišljat, pa je veoma izvesno da je neko pitao poresku inspekciju: „Imate li sudski nalog za pretres, ako želite da kontrolišete magacin?“ Stoga je i ova situacija uvrštena u Zakon o poreskom postupku.

Takođe me ne bi čudilo da je neko otvorio bolovanje čim je čuo da dolazi poreska kontrola, pa je Ministarstvo finansija donelo Mišljenje i o ovakvim situacijama:

„ … Odredbama člana 44. ZPPPA propisano je da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

… Poreski obveznik je dužan da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja i daje obaveštenja i izjave na zahtev poreskog inspektora.

Poreski obveznik je dužan da poreskom inspektoru omogući uvid u stanje sirovina, reprodukcionog materijala, reprodukcionog materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe (u daljem tekstu: roba) i opreme, kao i da omogući uvid u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave.

Ako nije u mogućnosti da prisustvuje poreskoj kontroli, poreski obveznik će odrediti lice koje, u njegovo ime, izvršava obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana.

Neizvršavanje obaveza iz st. 1˗3. ovog člana poreskog obveznika ne odlaže vršenje poreske kontrole.

Poreski inspektor može zahtevati podatke, odnosno uvid u dokumentaciju  i od zaposlenih kod poreskog obveznika ili drugih lica.

Poreski inspektor zahtev iz stava 5. ovog člana saopštava usmeno.

Lica iz stava 5. ovog člana dužna su da podatke kojima raspolažu, odnosno dokumentaciju učine dostupnim poreskom inspektoru.

S tim u vezi, Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika dostavljanje izveštaja o popisu dobara.

Ako je zakonski zastupnik privrednog društva ˗ poreskog obveznika na bolovanju, pri čemu ima mogućnost preduzimanja pravnih radnji, primera radi davanje ovlašćenja drugim licima, ako privredno društvo nema zaposlenih, mišljenja smo da je zakonski zastupnik dužan da ovlasti lice koje će Poreskoj upravi dostaviti izveštaj o popisu dobara.“

Mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-00789/2022-04 od 04.05.2022.

Stoga, kada dođe inspekcija Poreske uprave ponašajte se normalno, oni su samo ljudi koji obavljaju svoj posao. Svako pokazivanje straha ili arogancije budi sumnju, jer osoba koja nema šta da krije ponaša se normalno. Ne izazivaj sumnju svojim stavom.

 

Izvor: Ministarstvo finansija