Želiš da povećaš kućni budžet i hoćeš da radiš i u popodnevnim satima? U tom slučaju treba da zaključiš ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Šta treba da znaš o ovoj vrsti radnog angažovanja?

Ugovor o dopunskom radu zaključuje se sa licem koje je već u radnom odnosu sa punim radnim vremenom i po tom ugovoru može raditi najviše do 1/3 radnog vremena, tačnije 13 časova i 20 minuta nedeljno. Naravno može raditi i kraće od tog vremena, ali nije preporučljivo da se radi duže od toga, jer je naučno dokazano da rad koji je duži od 53 sata nedeljno ugrožava zdravlje. A nije nam cilj da radimo duže da bi smo imali novac da kupujemo lekove.

Da li je potrebna saglasnost matične firme?

Za dopuski rad kod drugog poslodavca nije potrebno imati saglasnost firme u kojoj lice već radi. Naravno, treba voditi računa o klauzuli zabrane konkurencije, koja je propisana Zakonom o radu i koja je takođe navedena u ugovoru o radu koji je potpisan sa poslodavcem kod koga lice radi puno radno vreme.

Znači, možeš da radiš, ali strogo povedi računa o tome da li koristiš specifična znanja i veštine, koje su stečene upravo radom u  matičnoj firmi, jer dodatnom zaradom možeš sebi da stvoriš dodatni problem.

Ugovor mora biti u pisanoj formi

Ugovor o dopunskom radu obavezno mora biti u pisanoj formi. Pri tome je neophodno da se dostavi dokaz da je lice već u radnom odnosu, jer takav ugovor se može se zaključiti isključivo sa licem koje je već u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. I naravno u ugovoru treba da bude navedeno koliko sati će raditi, za koji iznos i koliko dugo.

Iznos plate se uobičajeno ugovara u neto iznosu i ako je u ugovoru navedena cifra, a nije navedeno da li je to bruto ili neto – smatra se da je ugovoren neto iznos. A onda će firma, prilikom obračuna, preračunati taj iznos na bruto i platiti porez i doprinos za PIO.

Lice koje je angažovano po ugovoru o dopunskom radu ne smatra se zaposlenim radnikom i shodno tome nema prava i obaveze koje proističu iz radnog odnosa. To istovremeno znači da sve druge ugovorene naknade, kao što je trošak dnevnica ili dodatni bonus, ulaze u ukupnu sumu na koju se obračunavaju porez i doprinos za PIO. Takođe, za ovakvu vrstu radnog angažovanja ne mogu se primeniti neoporezivi iznosi koji se odnose na davanja zaposlenim radnicima.

Nepuno radno vreme i ugovor o dopunskom radu

Ukoliko lice radi sa nepunim radnim vremenom kod svog poslodavca u drugoj firmi ne može raditi po ugovoru o dopunskom radu, već se mora sklopiti klasičan ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom i sa određenim brojem sati nedeljno. Pri tome taj ugovor može biti na određeno ili neodređeno vreme, ali ono što je bitno je da se ne može imati više od 40 radnih sati nedeljno – kad se sabere rad u obe firme.

Takođe, ne može se zaključiti ugovor o dopunskom radu sa sopstvenim zaposlenim radnikom. Sav taj rad preko standardnog radnog vremena predstavlja prekovremeni a ne dopunski rad i tako se i plaća.

Posedovanje licence za određeni posao

Ukoliko je firmi potrebno lice koje ima određenu licencu za obavljanje određenog posla, sa takvim licem se ne može sklopiti ugovor o dopunskom radu, već to lice mora biti u radnom odnosu, naravno ako je ta obaveza predviđena određenim zakonom koji propisuje posedovanje licence. A uglavnom jeste propisano.

Ako firma već ima u radnom odnosu lice sa licencom, tada može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim licem koje takođe ima licencu.

Angažovanje stranog državljanina

Firma može angažovati stranca, koji radi kod drugog poslodavca, za rad po ugovoru o dopunskom radu, jer strani državljanin već ima sve potrebne dozvole za rad. I za stranca važe sva pravila koja važe za ostale angažovane po ugovoru o dopunskom radu.

Zaposleni na neplaćenom odsustvu

Ukoliko je neko lice na neplaćenom odsustvu, po kom osnovu mu miruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa, tada ne može biti angažovano po ugovoru o dopunskom radu. Lice na neplaćenom odsustvu je i dalje u radnom odnosu kod poslodavca iako njegova prava i obaveze miruju.

Neplaćeno odsustvo se uzima zbog privatnih poslova, a ne za rad kod drugog poslodavca i ukoliko se dogodi da takvo lice zaključi ugovor o dopunskom radu, tada se to može smatrati zloupotrebom pava iz radnog odnosa.

Preduzetnik i ugovor o dopunskom radu

Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti samo sa licem koje je u radnom odnosu, sa preduzetnikom se ne može sklopiti ugovor o dopunskom radu. Ukoliko firma želi da angažuje preduzetnika za obavljanje nekog posla, koji ne zahteva puno radno vreme, tada treba sa preduzetnikom da sklopi ugovor o poslovnoj saradnji.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, redosled prioriteta socijalnog osiguranja je sledeći:

  1. Zaposleni
  2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost (osiguranik samostalnih delatnosti)
  3. Poljoprivrednik (osiguranik poljoprivrednik)

Što znači da je standardni radni odnos prioritetan prilikom radnog angažovanja. To istovremeno znači da se lice, angažovano po ugovoru o dopunskom radu, ne prijavljuje na CROSO i da se ne plaćaju doprinos za zdravstvo i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Na ugovorenu naknadu plaća se porez po stopi od 20% i doprinos za PIO, koji se plaća svaki put kada se naknada isplaćuje za uloženi rad.

Razlika između ugovora o delu i ugovora o dopunskom radu

Ugovor o delu se može zaključiti samo za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca, tačnije za poslove koji nisu sistematizovani, dok se ugovor o dopunskom radu može zaključiti za sve poslove koji spadaju u delatnost firme.

Ugovor o delu se može zaključiti sa svakim fizičkim licem, bez obzira na to da li je to lice nezaposleno, penzioner, student, preduzetnik ili je već u radnom odnosu kod drugog poslodavca, dok se ugovor o dopunskom radu zaključuje isključivo sa licem koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca.

Ugovor o delu nije vremenski ograničen jer se zaključuje za određeni posao koji se obavlja samostalno. Za ugovor o dopunskom radu nije neophodno da lice bude samostalno u obavljanju posla, što je karakteristika ugovora o delu.