Država se nije potrudila da nas javno informiše o poreskim obavezama, ljudi znaju da se za neku poresku obavezu obično primi rešenje na kućnu adresu i znaju da treba da plate porez. Prošle godine se na sva zvona objavljivalo da se proširuje spisak objekata na koji će se plaćati porez na imovinu, ali za recimo frilensing nikada nije bilo pomena o bilo kakvom porezu. Jeste da je obaveza plaćanja poreza definisana odavno, ali niko se nije potrudio da informiše ljude da ta obaveza postoji. I logično je što su svi bili besni. I logično je što sam dobijala pitanja kako da se taj porez ne plati.

Na internetu se pojavila masa dezinformacija i to i jeste bila inicijalna ideja da napravim kanal na YouTube gde bih pričala o porezima. I po reakcijama gledalaca vidim da dajem korisne informacije.

Obradiću samo neka pitanja koja su mi postavljena, u komentarima na YouTube kanalu, preko društvenih mreža ili u razgovorima uživo. Prosto sam zadivljena maštom poreskih laika i idejama koje imaju kako da se izbegne plaćanje poreza.

Jedan moj prijatelj je odavno rekao – citiraću ga: Doba hajdučije još nije prošlo. Hajduke vezujemo uz pojam pet stotina godina pod Turcima, kada se se srpski seljak dovijao na svakakve načine da efendiji ne plati sav porez. I taj otpor prema plaćanju poreza je duboko ukorenjen u srpskoj svesti. A ako se sećate, učili smo u osnovnoj školi, Turci su naplaćivali „desetak“, što znači uzimali su deset posto. Deset posto uopšte nije mnogo i najčešće se i ne primeti, međutim sada su porezi mnogo veći.

Kao što rekoh, otpor prema plaćanju poreza duboko je ukorenjen u našim genima. Ispričaću vam anegdotu iz života, situaciju koja se stvarno dogodila. Posle drugog svetskog rata jedna srpska porodica izbegla je u Ameriku. Tamo im se rodila ćerka, koja je odrastala pod uticajem američkog mentaliteta.

Jedne godine u posetu joj je došla sestra koja je rođena i živi u Srbiji. Nazvaću ih Amerikanka i Srpkinja, radi lakšeg objašnjenja. Amerikanka je od svojih roditelja nasledila stanove za iznajmljivanje, gde je postojala prostorija sa mašinama za pranje veša i usluga pranja se naplaćivala ubacivanjem sitnog metalnog novca. Viđali smo to u filmovima.

Jednog dana je Amerikanka ispraznila automat sa kovanicama, prebrojala novac i odvojila na stranu novac koji treba da plati za porez.

Srpkinja je u čudu pitala:

- Zar moraš ceo porez da platiš?

Amerikanka je bila začuđena:

- Kako to misliš, pa naravno da moram ceo porez da platim.

- Pa ko će da zna koliko je veša oprano i koliko si novca uzela od toga? 

Amerikanka je samo začuđeno gledala. Ne samo da joj nije palo na pamet da ne plati sav porez, već uopšte nije razumela način razmišljanja svoje sestre. I naravno, platila je sav porez.

Znači, izbegavanje plaćanja poreza je u našim genima, ali nas takav način razmišljanja uopšte ne spašava od neminovnosti koja se zove – porez mora da se plati.

Trudila sam se da odgovorim na svako pitanje koje je postavljeno na kanalu, a istovremeno se i dalje divim kreativnosti i maštovitosti u predlozima kako da se porez ne plati. Isto važi i za sva usmena pitanja koja dobijam.

Kreativnost nam je zaista beskrajna, međutim problem je u tome što je poreski sistem tako postavljen da je izbegavanje plaćanja poreza nemoguće dok je istovremeno utaja poreza proglašena krivičnim delom.

Čak i kada bih ja znala proveren način kako da se porez ne plati i o tome pričala javno, napravila bih krivično delo koje se zove „utaja poreza u pomaganju“. Da li bi iko od vas pristao da bude krivično gonjen samo zato što razmišlja kreativno u smeru utaje poreza nekog drugog poreskog obveznika? Ne bi niko, naravno.

A evo kako su sve moji sagovornici bili kreativni i kako sam im odgovorila. Možda neko prepozna svoju ideju koja je neprimenljiva.

Ideja broj 1

Može neka firma da mi izda račun za zakup, za prethodnih pet godina, koji je preko polovine mojih prihoda i onda se plati samo PDV od 20%.

Odgovor je mnogo kompleksniji nego što je moj sagovornik to mogao da pretpostavi.

Firma koja je u sistemu PDV podnosi obračune PDV mesečno ili tromesečno i u tom roku mora da podnese poresku prijavu i plati porez. Ukoliko to nije uradila u prethodnim godinama, jer predlog je bio da se računi izdaju fiktivno par godina unazad, tada firma ulazi u poreski prekršaj i plaća i kamatu i kaznu zbog ne prijavljivanja poreza, odnosno netačno iskazanog poreza pet godina unazad.

Čak i ako bi postojao pisani ugovor da se prostor koristi bez naknade,  opet bi postojala obaveza obračunavanja PDV na tržišnu vrednost zakupljenog prostora. Prostim jezikom rečeno: zakup bi se obračunavao prema iznosu koji plaća zakupac lokala slične ili iste kvadrature u istoj gradskoj zoni.

Ideja broj 2

Otvorite račun u Švajcarskoj i država Srbija vam ništa ne može jer Švajcarska nikome ne daje podatke o bankarskim računima, a onda taj novac prebacite na rođaka u inostranstvu i rođak vam redovno uplaćuje novac.

Vrlo kreativno, ali je i neizvodljivo i neisplativo. Naravno, pod uslovom da imate rođaka u inostranstvu. Međutim, od 01. decembra 2019. godine Srbija je postala potpisnik Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, a i Švajcarska je postala potpisnik pomenute Konvencije, tako da cela priča sa rođacima u inostranstvu pada u vodu.

 Ideja broj 3

Zašto da plaćamo porez kada su na televiziji objavili da se ne plaća porez do dva ipo miliona dinara?

Kad se kaže porez, to je isto kao kad se kaže salata. Kao što imamo razne salate, tako imamo i razne poreze. Cifra od dva ipo miliona je podatak za 2018. godinu, za 2019 godinu to je 2,7 miliona, za 2020. godinu ta cifra je iznosila 2,9 miliona.

Tih 2,9 miliona su donja granica za  sve one čija su neto primanja, odnosno čista plata, veća od pomenutih 2,9 miliona, odnosno svi koji treba da plate dodatni porez su primili platu na koju je poslodavac platio porez i doprinose, a na iznos preko 2,9 miliona pa do otprilike 6 miliona plaća se porez po stopi od 10%, na iznos preko 6 miliona 15% i tako dalje.

Ove tri ideje su mi bile najupečatljivije, zato sam ih i zapamtila.  Ako imate neku novu ideju ili ako ste čuli za neku novu ideju – napišite to u komentaru ispod teksta.

Možda je ideja i primenljiva, a možda i nije. U svakom slučaju nije loše znati šta se može a šta ne.