Pozajmice osnivača sopstvenoj firmi

Uobičajena i najčešće viđena situacija je da vlasnik pozajmi novac firmi koju je osnovao ili svojoj preduzetničkoj radnji. Kada je u pitanju preduzeće tu imamo dva pravna subjekta: preduzeće, koje je pravno lice i osnivača koji je fizičko lice. Da bi fizičko lice pozajmilo novac pravnom licu potrebno je napraviti ugovor o zajmu (pozajmici). Banka najčešće traži ugovor na uvid kada se pozajmice vrše pranom licu.

Preduzetnici takođe pozajmljuju novac svojoj preduzetničkoj radnji i banke su dugo tražile ugovor o pozajmici sve dok se nije oglasila Narodna banka i ovu vrstu pravnog posla proglasila da kažem besmislenom, što ona i jeste. Naime, preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost i preduzetnička radnja nije pravno lice, samim tim nije ni odvojena od fizičkog lica koje ju je osnovalo. Ugovor o pozajmici preduzetnika je besmislen, jer fizičko lice pozajmljuje samo sebi!

Naravno, nije zabranjeno da preduzetnik uplati novac na svoj račun, a da to nije uplata pazara, ali ovo nije pozajmica već povećanje ostalog kapitala preduzetnika.

Pozajmice predstavljaju vrstu kredita, ali mogu se knjižiti na nekoliko načina, naročito ako nameravate da uzmete kredit od banke. Tada je veoma važno gde su pozajmice proknjižene, jer će banka, na osnovu kreditne zaduženosti, dati bolje ili lošije uslove kredita.

 

Kako proknjižiti pozajmice?

Kada su preduzeća u pitanju knjigovođe najčešće ovu poslovnu promenu proknjiže na konto 422 – kratkoročni krediti, jer se smatra da će pozajmica biti vraćena u roku koji je kraći od godinu dana. I ovo knjiženje je najgora varijanta po bilans ukoliko preduzeće namerava da uzme kredit od banke. Kao što znamo banke uvek traže zaključni list ili kako to oni zovu „bruto bilans“ i kada vide knjiženje na grupi 42 – kratkoročni krediti odmah to svrstavaju u već uzete kredite i preduzeće ima lošiji kreditni rejting.

Bolja varijanta od toga je knjiženje na kontu 469 – ostale obaveze, mada i ovde imamo uvećanje obaveza što ponovo utiče na kreditni rejting.

Knjiženje u okviru konta kapitala

Najbolja varijanta je knjižiti pozajmicu u okviru klase 3 – kapital, na konto 323 – Dodatne uplate kojima se povećava kapital ili na konto 309 – Ostali kapital.

Znamo da osnivački kapital ne može da se podigne, ali ako se uplati novac kao dodatna uplata od strane člana d.o.o. tada se dodatna uplata može povratiti uz ispunjenje sledećih uslova:

- dodatne uplate mogu se vratiti osnivačima samo ako nisu iskorišćene za pokriće gubitaka društva i obaveza iz poslovanja su izmirene (dobavljači, krediti, porezi);

- dodatne uplate se ne mogu vratiti osnivaču ako je prethodno proknjižena obaveza neuplaćenog upisanog kapitala, pre nego što se izvrši uplata. Ovo je bilo aktuelno dok je bila potrebna značajna suma da bi se osnovalo preduzeće. Sada je osnivački ulog minimalan, ali u Zakonu o privrednim društvima se ovo nije menjalo.

- u slučaju stečaja, potraživanje osnivača po osnovu dodatnih uplata može se isplatiti tek kada se namire stečajni poverioci, sa pripadajućim kamatama.

Ovakve uplate nisu oporezive, tačnije ne predstavljaju prihod i ne iskazuju se u Poreskom bilansu.

Pozajmice osnivača nerezidenta

Ukoliko je osnivač firme stranac, odnosno nerezident, pozajmice su dozvoljene. Pored standardne forme ugovora, nerezident može uplatiti pozajmicu u dinarima i u devizama. Kada se pozajmica uplaćuje u devizama tada je potrebno ispoštovati sve procedure vezane za devizna plaćanja, da bi novac bio na deviznom računu preduzeća.

Ukoliko je osnivač rezident Republike Srbije, bez obzira na to da li živi u inostranstvu, tada je pozajmicu moguće uplatiti isključivo u dinarima.

Konvertovanje pozajmica u prihod

U praksi sam često viđala situaciju da firma, koja ima veliki iznos pozajmica osnivača, loše posluje. Tačnije često je rezultat poslovanja gubitak. U takvim situacijama je sasvim logično da osnivač zaključi da može da se odrekne dela pozajmica koje su uplaćene i da se proknjiži prihod na kontu 677 – Ostali nepomenuti prihodi. Ovo se najčešće radi da bi se eventualno uzeo kredit od banke, jer banka kredite ne daje firmama koje u bilansu imaju iskazan gubitak. Međutim, ovo „pokrivanje gubitka“ je transparentno, jer su najčešće poslovni rashodi veći od poslovnih prihoda i rezultat u podbilansu je poslovni gubitak, bez obzira na to što je u konačnom rezultatu firma iskazala dobit.

Prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Mišljenju Ministarstva finansija iz 2021. godine: "Prihodi su povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja imovine ili smanjenja obaveza, koja imaju za rezultat porast kapitala koji ne predstavlja porast po osnovu doprinosa vlasnika kapitala." Što znači da pozajmica, kao doprinos vlasnika kapitala, ne može da bude prihod ni po jednoj računovodstvenoj logici.

Meni lično je ovakvo poslovanje nedvosmisleni pokazatelj da firma veliki deo poslovanja obavlja „na crno“, odnosno da se veliki deo prodaje a da se pri tome ne kuca pazar ili ne radi faktura, dok se svi troškovi poslovanja prikazuju kroz knjigovodstvo. Naravno, manjak zaliha je uvek prisutan, ali ni jedan knjigovođa ne ide u popis zaliha da bi znao da li dostavljen popis na kraju godine odražava realno stanje zaliha ili ne. Nama je popisna lista dovoljna da bi smo obračunali vrednost zaliha.

Stoga, budite umereni kada su pozajmice sopstvenoj firmi u pitanju. Za sada ovo niko nije dovodio u pitanje, kada su poreske kontrole, ali situacija je i više nego očigledna. Samo je pitanje dana kada će se neko setiti, mislim na poreske kontrole, da pita: A odakle ti novac za pozajmice?

Ovakav prihod ne smatra se poklonom i ne oporezuje se porezom na poklon, jer ulazi u ukupnu osnovicu za porez na dobit. Ovo važi i za preduzeće i za preduzetnika.

Pozajmice između firmi

U praksi se relativno često dešava da firme pozajmljuju novac jedna drugoj. Kada kažem „firma“ time objedinjujem i preduzeće i preduzetnika.

Ukoliko ovo nije česta pojava, odnosno ako firma, koja je u sistemu PDV, jednokratno uplati drugoj firmi novac na ime pozajmice nije u obavezi da obračunava srazmerni odbitak prethodnog poreza. Međutim, ako je ovo učestala praksa, ako ovo često radi, tada se smatra da firma vrši promet novca, koji je oslobođen PDV bez prava na odbirak prethodnog poreza i u obavezi je da izvrši obračun srazmernog poreskog odbitka, prema opštim pravilima.

Ovu situaciju često srećemo kod povezanih pravnih lica, mada nije retkost da firme, koje su samo dobri poslovni partneri i nisu povezana pravna lica, pozajmljuju novac jedna drugoj zbog trenutne nelikvidnosti.

Šta ako firma kojoj smo pozajmili novac ne može da vrati zajam?

Dešava se i ova situacija: pozajmili smo novac firmi sa kojom sarađujemo dugi niz godina, ali je napravila loš poslovni potez i pozajmicu ne može da vrati.

Ili: naša firma je bila jemac po kreditu koji ta druga firma nije vratila i sada otplaćujemo tuđ kredit. I to može da se dogodi.

Ukoliko je ta druga firma otišla u stečaj i izvesno je da ne možemo da naplatimo datu pozajmicu, tada možemo da otpišemo to potraživanje. Da bi ovakvo potraživanje bilo priznato u poreskom bilansu, potrebno je ispuniti opšte uslove:

1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika;

2) da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo;

3) da poreski obveznik pruži dokaze da su ta potraživanja utužena, odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi naplate potraživanja, ili da su potraživanja prijavljena u likvidacionom ili stečajnom postupku nad dužnikom.

Obzirom da data pozajmica nikako ne može da bude prihod, možemo zaključiti da otpis nenaplaćenih pozajmica možemo da otpišemo prenosom potraživanja na rahod, ali takav rashod nije priznat u poreskom bilansu.

Kada je u pitanju zastarelost ovakvog potraživanja tada treba znati da se trogodišnji rok zastarevanja, prema Zakonu o obligacionim odnosima, primenjuje samo na promet roba i usluga. Pozajmice ne predstavljaju promet roba i usluga i stoga je rok zastarelosti deset godina.

Pozajmice članova udruženja

Udruženja retko dolaze u situaciju da primaju pozajmice od svojih članova. Ukoliko udruženje priprema neku akciju, za koju je podnet zahtev za subvencije, može da započne sa realizacijom akcije ili projekta pre dobijanja subvencija, tako što će uplatiti pozajmicu na tekući račun udruženja i kasnije, kada subvencija bude odobrena, izvrši povraćaj pozajmice.

Ukoliko udruženje, zbog ovakve situacije, uplati članarinu, da bi imalo novca na tekučem računu, tada ovakva uplata predstavlja prihod od članarina i takva uplata ne može da se podigne, dok se pozjamica može i mora vratiti članu udruženja koji je uplatio zajam.

Davanje pozajmice osnivaču ili zaposlenom radniku

Firma može da odobri zajam osnivaču ili svom zaposlenom radniku, pri čemu mislim na to da zaposleni radnik nije osnivač firme već je jednostavno zaposleni. Ako je osnivač zaposlen u firmi koju je osnovao, on je na prvom mestu osnivač pa tek onda zaposleni.

Davanje pozajmice osnivaču

Ako firma da zajam osnivaču, pored pisanog ugovora o zajmu potrebno je da se taj zajam i vraća onako kako je navedeno u ugovoru. Ukoliko se zajam ne vraća, tada to ima karakter podizanja dividende i podlaže obračunu i plaćanju poreza na dividende.

Takođe, ukoliko je firma odobrila zajam svom osnivaču potrebno je ispoštovati očuvanu vrednost osnovnog kapitala. Iz ovoga proizilazi da firma koja ima gubitak ne sme da odobrava zajam osnivaču, jer gubitak predstavlja smanjenje kapitala.

Ukoliko davanjem pozajmice osnivaču firma dođe u novčane probleme i nije u mogućnosti da plaća dospele obaveze poveriocima, tada poverioci imaju pravo da zahtevaju povraćaj isplaćenog od osnivača ili člana preduzeća koji je primio isplatu. Za povraćaj pozajmice u ovakvim uslovima član privrednog društva odgovara ličnom imovinom neograničeno.

Davanje pozajmice zaposlenom radniku

Dobrostojeće firme mogu da odluče da pozajme novac svom zaposlenom radniku. Najčešće su takve pozajmice beskamatne i veoma je važno da zaposleni ovaj zajam uredno vraća, prema ratama koje su naznačene u ugovoru o zajmu, jer u protivnom  takvo davanje se smatra zaradom i podleže svim pravilima oporezivanja zarada zaposlenih.

Međutim, ako se zajam odobri bez kamate ili sa kamatom koja je niža od uobičajene kamate na bankarskom tržištu, tada se ovakvo davanje smatra činjenjem ili pružanjem pogodnosti zaposlenom, u skladu sa članom 14. Zakona o porezu na dohodak građana.

Kada je u pitanju činjenje ili davanje pogodnosti tada razlika između iznosa koji je zaposleni dužan da vrati i iznosa koji bi bio dužan da vrati, da je tu pozajmicu realizovao pod tržišnim uslovima, predstavlja iznos koji spada u pogodnost. Ovaj iznos ulazi u obračun zarade, tako što je potrebno preračunati ga na bruto i dodati ostalim elementima zarade koji čine bruto zaradu. I tada obračunati porez i doprinose na ukupnu bruto zaradu.

Šta ako zaposleni ne vrati pozajmicu?

Ukoliko zaposleni ne vrati pozajmicu ili mu firma oprosti dug, deo koji nije vraćen predstavlja zaradu zaposlenog koju treba preračunati na bruto iznos i dalje primeniti sva pravila za obračun zarada. Naravno, ne treba da pogađamo da ova situacija može da se dogodi jedino ako je firma dala pozajmicu svom radniku koji je ujedno i osnivač. Stoga je najbolje da osnivač podigne dividendu, uz plaćanje poreza na dividende i zatim da sa svog privatnog tekućeg računa izvrši povraćaj pozajmice firmi, jer poreska kontrola sasvim sigurno neće uzeti ovakvu varijantu u obzir, već će zaračunati obaveze na zaradu.

Znači, pozajmice su dozvoljen pravni posao, ali prilikom davanja pozajmice treba uzeti u obzir sva zakonska pravila da ne bi posle bilo „skuplja dara nego mera“.

 

Izvor: Paragraf Lex