Ponekad se inspektori ponašaju drsko i bahato, a posebno me je iritiralo to što se prema knjigovođama ponašaju kao da su prevaranti i falsifikatori. U startu. Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, jedino je knjigovođa kriv dok se ne dokaže suprotno. Tako je bilo sa mojim prvim kontrolama, kasnije su me upoznali, znali su kako radim i koliko znam pa više nisu imali takav stav prema meni.

Sasvim je u redu da postoji inspekcija. Ali nije u redu takav stav. Skoro sam čula za ponašanje građevinskog inspektora koji je preteći rekao: „Imaš pet minuta da mi doneseš taj dokument“ iako se taj dokument teoretski nije mogao doneti za tako kratko vreme. Zato sam potražila na internetu da li imamo zaštitu od takvog ponašanja i pronašla sam. Na dnu teksta imaš linkove za sajtove ministarstava, a ja ću ovde preneti samo ono što smatram da je najvažnije za nas.

Kodeks ponašanja i etike inspektora u članu 3. između ostalog kaže: „Inspektor je dužan da se pridržava odredaba ovog kodeksa.

Ponašanje inspektora suprotno odredbama ovog kodeksa predstavlja povredu radne dužnosti, u skladu sa zakonom.“

A povreda radne dužnosti je jedan od mogućih razloga za prekid radnog odnosa, bolje rečeno razlog za otkaz.

U članu 4. piše: „Inspektor izbegava takvo tumačenje odredaba zakona i drugih propisa kojim se ne bi ostvario ili bi se ugrozio smisao i cilj zakona i drugog propisa, odnosno kojim bi se stvarale apsurdne i nepravične posledice.“

Ponekad sam imala utisak da jednostavno ocene platežnu moć firme, odrede neku cifru (u svojoj glavi) koju firma treba da plati i pišu u zapisnik i što jeste i što nije.

Jednoj firmi su kompletan iznos utrošen za izgradnju poslovnog objekta tretirali kao dividendu samo zato što proces legalizacije objekta, koji je započet, nije okončan do početka kontrole. Rekli su: „uzimanje iz imovine privrednog društva“. Da je u tom objektu postojao samo jedan krevet mogli bi smo da kažemo da je zgrada pravljena za privatne potrebe. Ali nije bilo tako, sve je bilo isključivo za potrebe poslovanja, ali… Slučaj je završio na sudu i takva odluka inspektora je osporena, posle mnogo truda i mnogo godina.

U članu 6. Kodeks kaže: „Inspektor shvata da kažnjavanje nije cilj ni svrha inspekcijskog nadzora i da ne treba i ne sme da postoji obaveza ili naređenje da se u inspekcijskom nadzoru pronađe nezakonitost kod nadziranog subjekta, a posebno ne bilo kakva greška, propust, nepravilnost i nedostatak, i da mu se odredi sankcija, nego da je otkrivanje nezakonitosti i prekršaja ishod pravilno izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja.“

Šteta što ovo nije bilo na snazi devedesetih, kada sam počela da radim na poslovima šefa računovodstva – član 7.: „Inspektor ne stvara i ne podstiče stvaranje pogrešne slike o tome da su privrednici, samim tim što se bave privrednim poslovanjem, učinioci kažnjivih dela i da neumitno krše zakon.“

Moja iskustva su bila samo sa poreskim inspektorima i znam da su neki tražili da im posvetim maksimalnu pažnju i vreme, dok su drugi prihvatali da im dam dokumentaciju koja je predmet kontrole, a ja mogu da se  posvetim tekućim poslovima. Mada su ovi prvi bili češći, uz glasno negodovanje: "U agenciji toj i toj svi se sjate oko mene, a tebe baš briga!". Ili – komentar od koga mi se dizala kosa na glavi: „Koleginice, imate vikend pa pronađite grešku!“ Ona će vikend provesti odmarajući se, a ja treba da tražim šta je to inspektorka pogrešno videla, jer sam sigurna da su podaci u mom knjigovodstvu tačni, imam takav program koji ukazuje na najsitnije greške u obračunu PDV. Tako da je greška skoro nemoguća.

Meni ovo nije potrebno, ali dobro je znati i ovo u članu 7.: „Inspektor se stara o tome da vršenjem svojih ovlašćenja ne ometa redovan proces rada, odnosno obavljanja delatnosti, odnosno da ometanje svede na najmanju moguću meru.“

Zakon o računovodstvu poznaje materijalno značajnu grešku i beznačajnu grešku, a prag materijalnosti svaka firma određuje svojim pravilnikom o računovodstvu. Greške se dešavaju, naročito u knjigovodstvu, Kodeks i to prepoznaje i kaže u članu 8.:

„Inspektor razume da su greške, propusti i nedostaci pratilac svakog poslovanja i da beznačajni propusti nisu vredni pažnje inspektora i ne povlače njegovu intervenciju i preduzimanje mera.

Inspektor je svestan toga da inspekcija interveniše samo kod onih nivoa rizika i onih nepravilnosti kod kojih ima smisla to činiti, a da se vreme i sredstva ne troše bespotrebno, nesrazmerno i nepravično na rizike koji su neznatni, niti na beznačajne propuste.“

Ljubaznost i poštovanje se podrazumevaju, ali su ipak navedeni u članu 9.: „Prema privrednicima, licima koja rade u privrednim subjektima i drugim licima inspektor se ophodi profesionalno, sa dužnim poštovanjem, ljubazno, pristojno i obzirno, zainteresovano, angažovano i strpljivo.

Inspektor ima ovlašćenje da od učesnika u postupku i drugih lica zahteva da se ponašaju pristojno, obzirno, sa dužnom pažnjom i poštovanjem, kao i da se uzdrže od svakog postupka i ponašanja koje bi dovelo u pitanje ugled državnih organa.“

Dalje Kodeks govori o pravima i obavezama inspektora, ali mi ostali članovi nisu tako reprezentativni kao ovo što sam već navela.

Stoga pročitaj ceo Kodeks, da sutra možeš da se zaštitiš od bahatosti inspektora, bilo koja kontrola da je u pitanju.

https://mfin.gov.rs/sr/kontrola-javnih-sredstava-1/kodeks-ponasanja-i-etike-inspektora-1

https://privreda.gov.rs/dokumenta/kodeks-ponasanja-drzavnih-sluzbenika