Ko treba da uđe u sistem PDV?

Biti u sistemu PDV znači da na svaku svoju prodaju, preko fakture ili fiskalne kase, obračunavamo i iskazujemo PDV, koji sumarno iskazujemo na poreskoj prijavi i kada odbijemo prethodni porez, koji je zaračunat od strane dobavljača, plaćamo razliku ili smo u poreskom kreditu. Poreski kredit znači da taj „višak“ obračunatog poreza prenosimo u naredni period i za taj iznos umanjujemo obračunatu obavezu i manje plaćamo obračunati PDV. Ovo bi bilo ukratko, PDV je kompleksna i složena oblast a ovde ćemo obraditi samo jedan mali deo.

U sistem PDV se ulazi po sili Zakona, kada godišnji promet pređe iznos od 8.000.000,00 dinara. S tim da period koji se posmatra ne obuhvata kalendarsku godinu, već se gleda period od datuma osnivanja pa promet u narednih 12 meseci. U praksi gledano uzećemo promet u prethodnih 12 meseci, gledajući od datuma osnivanja firme i kada promet pređe osam miliona, makar i za jedan dinar, firma je u obavezi da podnese poresku prijavu za ulazak u sistem PDV.

Kada kažem „firma“ pri tome mislim i na preduzeća i na preduzetnike.

Odredite ciljnu grupu svojih kupaca

Firme, kojima je ciljna grupa pravna lica i preduzetnici, odnosno kada prodaje sopstvene proizvode ili robu za dalju prodaju treba da uđe u sistem PDV bez obzira na to koliki godišnji promet ostvaruje. Razlog je vrlo jednostavan: ako nije u PDV tada nema pravo da porez koji je iskazan na fakturama dobavljača za materijal ili robu, odbije kao prethodni porez već ga uračunava u svoju nabavnu cenu i kada doda svoju zaradu tada je, realno gledano, skuplji od svoje konkurencije jer je PDV već uračunat u cenu a nije iskazan na fakturi, tako da kupac nema pravo na odbitak prethodnog poreza.

Ko je izvoznik svakako treba da uđe u sistem PDV, jer je izvoz oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tako da prethodni porez ostaje kao poreski kredit i može se tražiti povraćaj PDV koji je plaćen dobavljačima. Rok za povraćaj više plaćenog PDV je 45 dana, a za pretežne izvoznike taj rok je 15 dana.

Ukoliko firma radi uglavnom sa fizičkim licima ili se bavi uslugama, tada nema potrebe da ulazi u sistem PDV sve dok ne dosegne Zakonom propisani limit. Fizička lica gledaju krajnju cenu koju treba da plate i njima je svejedno da li ta cena sadrži PDV ili ne. S druge strane, firme koje se bave uslugama imaju veoma mali prethodni porez, sadržan samo u troškovima i na skoro celokupni iznos svoje usluge treba da obračunaju i plate PDV.

Postoje neke firme koje neće da rade sa firmama koje nisu u PDV, makar to bile i usluge. Ja sam jednom imala tu situaciju, ali bez obzira na dobro plaćen posao nisam pristala na taj uslov. Posao je bio jednokratan a ja bih najmanje dve godine morala da budem u sistemu PDV, stoga sam zaključila da mi takav poslovni potez ne bi bio pametan.

Kada paušalac ulazi u sistem PDV?

Najčešće su oni koji se bave uslugama paušalno oporezovani, mada to nije pravilo, ali smatraju da im je tako najlakše. Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez imaju limit od 6.000.000,00 dinara kao gornju granicu do koje mogu porez i doprinose da plaćaju paušalno. Ovaj limit se gleda za svaku kalendarsku godinu, gledano od 01.01. do 31.12.

Međutim, pošto se periodi preklapaju lako može da se dogodi da paušalac uđe u sistem PDV po sili zakona, čime po automatizmu prestaje da bude paušalno oporezovan i počinje da vodi poslovne knjige i predaje završne račune. Kako može da se dogodi ta situacija?

Pretpostavimo da je paušalac osnovan u martu i do kraja godine ostvari promet od 5.800.000,00 dinara. Sledeće godine, do februara meseca fakturiše još 2.250.000,00 dinara i ukupan promet za godinu dana poslovanja iznosi 8.050.000,00 čime je stečen uslov za ulazak u PDV.

Naravno, ovakva situacija nije loša, ona pokazuje da preduzetnik dobro posluje, jedino što više ne može sam da vodi svoje poslovne knjige već mora da angažuje knjigovođu zbog obračuna PDV, predavanja poreskih prijava i izrade završnog računa.

U ovaj promet ne uračunava se prihod od prodaje objekata i opreme za vršenje delatnost. Stoga, vodite računa o svom prometu jer ako vas Poreska uprava po sili Zakona ubaci u sistem PDV platićete kaznu jer niste ispunili svoju zakonsku obavezu.

Novoosnovana fima u sistemu PDV

Firma može da uđe u sistem PDV prilikom samog osnivanja, dovoljno je podneti zahtev i već od sutradan se smatra obveznikom PDV. Pri tome ima pravo na odbitak prethodnog poreza bez obzira na moguću situaciju da prvi mesec ili prvih nekoliko meseci nema prodaju i samim tim nema obračunati PDV.

Ovo se smatra dobrovoljnim ulaskom u sistem PDV i poreski obveznik jednom mesečno podnosi poreske prijave i plaća PDV u trajanju od dve godine. Posle tog roka može da se opredeli da porez plaća tromesečno, ukoliko po prometu spada u male poreske obveznike, ali i ne mora.

Ulazak u sistem PDV firme koja radi neko vreme

Firma koja nije u sistemu PDV može u bilo kom trenutku da podnese zahtev za ulazak u PDV. Zahtev se podnosi elektronski, na portalu Poreske uprave i prilikom ovakvog prijavljivanja, ukoliko firma ima zalihe robe ili materijala, potrebno je dostaviti popisnu listu dobara, osim objekata i dobara koja služe kao osnovna sredstva. Pored popisne liste, potrebno je da poreski obveznik ima račune za ta dobra kao i da je te račune platio dobavljaču.

Takođe se dostavlja i potvrda banke o prometu u prethodnih 12 meseci.

Danom ulaska u PDV, a to je naredni dan u odnosu na dan kada je podneta poreska prijava, poreski obveznik ima pravo na odbitak PDV u svim fakturama koje su vezane za poslovanje, a prema opštim pravilima PDV. 

Za PDV sadržan u zalihama firma ima pravo na odbitak PDV u momentu, odnosno u poreskom periodu u kome su te zalihe prodate. Znači, ne može se PDV u zalihama iskazati u prvoj poreskoj prijavi i biti eventualno u poreskom kreditu, već te zalihe treba odvojiti u knjigovodstvu i tek kada se prodaju može se uzeti odbitak prethodnog poreza za te zalihe.

Ovo pravilo važi samo za one poreske obveznike koji su se na vreme prijavili u sistem PDV, gledajući zakonsku obavezu da su se prijavili onog datuma kada su prešli limit od 8.000.000,00 dinara. Ukoliko je poreski obveznik podneo poresku prijavu za ulazak u sistem PDV sa zakašnjenjem ili po nalogu Poreske uprave, tada nema pravo na odbitak prethodnog poreza koji se sadržan u zalihama.

Poreski period – mali i veliki poreski obveznici

Zakon o Porezu na dodatu vrednost je PDV obveznike podelio na velike i male. Veliki poreski obveznici su one firme koje imaju godišnji promet veći od 50.000.000,00 dinara i veliki poreski obveznici su mesečni obveznici, što znači da svoje poreske prijave predaju jednom mesečno, tačnije do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Firme koje imaju manji godišnji promet od 50.000.000,00 dinara su mali poreski obveznici i poreske prijave za PDV predaju tromesečno, odnosno kvartalno, što znači 15 dana po isteku tromesečja.

Novi poreski obveznici, bilo da su se sami prijavili za sistem PDV ili su ušli po sili Zakona, prve dve godine poreske prijave predaju na mesečnom nivou. Istekom perioda od dve godine mogu da podnesu zahtev za prelazak u kvartalne obveznike, ukoliko po prometu ne spadaju u velike poreske obveznike. Poreska uprava neće po automatizmu izvršiti ovu promenu poreskog perioda već svaki poreski obveznik mora sam da podnese zahtev.

Ovu informaciju sam prenosila mnogim klijentima, međutim retko ko se opredeljivao za ovu varijantu. Moj argument da je to dobro sastoji se u tome da se PDV naplaćuje od kupca i taj novac se može upotrebiti u poslovanju za plaćanje dospelih obaveza, ali njihov argument je bio da će biti problem da prikupe novac za tri meseca da bi platili PDV i da radije ostaju mesečni obveznici. U pravu sam i ja i oni, ali kao i uvek – ja dam savet a na svakome je da sam donese odluku hoće li da posluša savet ili ne.

Izlazak iz sistema PDV

Dešava se u praksi da firma dođe u probleme, da joj je poslovanje otežano i da nema nikakav promet. I u takvim situacijama u obavezi je da podnosi PDV prijave sa nulama. Ili – promenjena je ciljna grupa i više nema potrebe ostati u sistemu PDV.

Za takve firme je najbolje da izađu iz sistema PDV ukoliko se u  doglednoj budućnosti stvari neće promeniti na bolje ili ako je promena kupaca, sa firmi na fizička lica, trajna orijentacija.

Da bi firma izašla iz sistema PDV potrebno je da podnese zahtev za izlazak iz sistema PDV na određeni dan, tako što će u samoj poreskoj prijavi čekirati polje predviđeno za to. Uz zahtev za izlazak potrebno je dostaviti popisnu listu zaliha za koje je iskorišćen prethodni porez. U toj popisnoj listi takođe treba iskazati nabavljenu opremu i objekte za koje je iskorišćeno pravo na odbitak PDV, podatak o drugim dobrima koja su nabavljena sa pravom na odbitak kao i o plaćenim avansima za koje je izvršen odbitak prethodnog poreza, prema avansnim računima od dobavljača.

Popisna lista treba da sadrži: vrstu i količinu dobara, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, poresku stopu i ukupan iznos, kao i iznos PDV. Ovaj iznos, koji je iskazan na popisnoj listi predstavlja poresku obavezu koja treba da se plati i ovo je najčešće razlog zašto firme godinama predaju poreske prijave sa nulama.

Promena pravne forme iz preduzetnika u DOO i šta sa zalihama?

U praksi se dešava da preduzetnik odluči da promeni pravnu formu poslovanja i da se transformiše u preduzeće, najčešće u d.o.o – društvo sa ograničenom odgovornošću. Tom prilikom se PDV ne plaća na zalihe koje se unose u d.o.o a Ministarstvo finansija o tome kaže:

„Shodno sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, na prenos celokupne imovine obveznika PDV - preduzetničke radnje u postupku promene pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću u postupku promene pravne forme, PDV se ne obračunava i ne plaća, pod uslovom da je sticalac celokupne imovine poreski obveznik ili da je tim prenosom postao poreski obveznik, kao i pod uslovom da je produžio da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac celokupne imovine - preduzetnička radnja."

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-01503/2008-04 od 3.4.2009. godine)

Takođe, ukoliko preduzetnička radnja ima poreski kredit, taj poreski kredit se prenosi na novoosnovano preduzeće:

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-512/2007-04 od 20.3.2009. godine)

Preduzetnik u sistemu PDV koji privremeno odjavljuje radnju zbog odlaska u penziju

Ukoliko je preduzetnik u sistemu PDV stekao uslov za penziju i neće da nastavi da obavlja delatnost, tada važe prethodno navedena pravila izlaska iz sistema PDV: popisna lista i ostalo, kao i plaćanje PDV u zalihama koje su iskazane u popisnoj listi.

Međutim ako namerava da nastavi obavljanje delatnosti, tada nema obaveze brisanja iz registra PDV obveznika i plaćanja PDV na zalihe:

„Međutim, obveznik PDV - preduzetnik koji je, u skladu sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, ostvario pravo na penziju, a koji nastavlja da obavlja delatnost kao preduzetnik (što znači da ne dolazi do brisanja preduzetničke radnje iz registra privrednih subjekata), nema obavezu da obračuna i plati PDV na zalihe dobara preduzetničke radnje u momentu sticanja prava na penziju."

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-3560/2010-04 od 23.12.2010. godine)