Uvođenjem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) znatno je olakšana procedura prijave i odjave zaposlenih radnika, ali šta raditi kada nam stigne mail sa obaveštenjem da je izvršena programska odjava, jer je zaposleni prijavljen na osiguranje kod drugog, nama nepoznatog poslodavca? Da li programska odjava znači da možemo automatski da odjavimo zaposlenog radnika ili radnicu jer je očigledno da je pronašao/pronašla drugi posao?

Zakon o radu je posvetio posebno poglavlje u vezi otkaza ugovora o radu, međutim tumačenje svakog konkretnog slučaja ćemo ipak prepustiti profesionalcima, a u ovom tekstu ću se osvrnuti na situaciju kada smo dobili programsku odjavu i na pitanje kako postupiti u toj situaciji?

Kada radnik dobija otkaz?

Zaposlena osoba može dobiti otkaz ugovora o radu u sledećim situacijama:

Istekom roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme

Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i veštine za obavljanje poslova na kojima radi,

Ako je pravosnažno osuđena za krivično delo na radu ili u vezi sa radom

Ako zatraži mirovanje radnog odnosa ili neplaćeno odsustvo i ne vrati se na posao u roku od 15 dana od dana isteka roka koji je određen rešenjem o odsustvu

Nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze

Zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje

Nesvrsishodno i neodgovorno koristi sredstva rada

Ne koristi ili nenameski koristi sredstva rada, naročito opremu za ličnu zaštitu na radu

Odbije da obavlja poslove po nalogu poslodavca

Ne dostavi blagovremeno potvrdu o bolovanju

Zloupotrebi bolovanje

Dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava

Pri zapošljavanju daje netačne podatke, koji su odlučujući za prijem u radni odnos

Odbije da se podvrgne lekarskom pregledu za ocenu zdravstvene sposobnosti

Ne poštuje radnu disciplinu i ponaša se tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca

Postane tehnološki višak zbog organizacionih promena kod poslodavca

Odbije zaključenje aneksa ugovora o radu.

Gde svrstati programsku odjavu?

Programsku odjavu možemo svrstati u jedan od nekoliko napred nabrojanih segmenata, međutim da bi radnik dobio otkaz potrebno je ispoštovati proceduru, pa i u ovom slučaju.

Ukoliko je zasnovan radni odnos na određeno vreme, tada prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Pri tome je veoma važno da li je u ugovoru o radu napisano do (recimo) trideset dana ili od trideset dana, naročito ako je u pitanju povećan obim posla kao razlog zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme.

Za prekid radnog odnosa na određeno vreme, koji je zasnovan na period od više meseci, u slučaju prekida radnog odnosa ranije nego što je to uređeno ugovorom o radu, potrebno je da poslodavac obrazloži razlog ranijeg prestanka radnog odnosa, odnosno mora to i da dokaže – u pisanoj formi, naravno.

Za otkaz ugovora o radu moramo ispoštovati procedure

Sve ostale situacije se odnose na radni odnos na neodređeno vreme, a prekid radnog odnosa na neodređeno vreme iziskuje sledeću proceduru:

  • Zaposlenom se dostavlja uručenje upozorenje pred otkaz ugovora o radu, sa detaljnim obrazloženjem gde i kada je izvršena povreda radne obaveze, odnosno radne discipline i ostavlja se rok od 8 dana za dostavljanje izjašnjenja i dokaza. Ukoliko zaposleni smatra da je do povrede radne discipline došlo nenamerno, takvo obrazloženje poslodavac obično prihvati kao opravdani razlog, s tim što povreda radne discipline ne sme da se ponovi u roku od narednih šest meseci.
  • Ukoliko radnik ne poseduje potrebna znanja i veštine potrebno je da zaposleni dobije primereni rok, uz instrukcije kako da to učini, a sve to u razumnom roku od par meseci.
  • Istekom probnog rada od šest meseci, uz adekvatne dokaze da je rad objektivno ocenjen i da zaposleni zaista nema potrebna znanja i veštine za obavljanje posla za koji je zasnovan radni odnos.

Programska odjava je kršenje radne discipline

Da se vratim na programsku odjavu.

U praksi se dešava da zaposleni traži godišnji odmor ili otvori bolovanje, a u međuvremenu počne da radi kod drugog poslodavca, koji ga prijavi na osiguranje i stoga dobijemo obaveštenje o programskoj odjavi.

Programska odjava je očigledno kršenje radne discipline, ukoliko je zaposleni već zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod prvog poslodavca. Ukoliko je taj drugi posao dopuna do punog radnog vremena, ako kod prvog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, onda je zaposleni u obavezi da obavesti prv

og poslodavca o novom zaposlenju sa skraćenim radnim vremenom.

Ukoliko to nije slučaj, zaposleni je radio sa punim radnim vremenom, onda treba ispoštovati sledeću proceduru:

  • Zaposlenom se dostavlja upozorenje pred otkaz, sa detaljnim obrazloženjem, na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, sa rokom od osam dana za izjašnjavanje.
  • Ukoliko zaposleni odbije da primi pošiljku, koja se vratila jer nije mogla biti uručena, tada se sačinjava službena beleška i obaveštenje se postavlja na oglasnu tablu i posle osam dana se smatra dostavljenim.

Rešenje o otkazu ugovora o radu

U upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu potrebno je detaljno navesti činjenice da je poslodavac programskom odjavom obavešten o otkazu ugovora o radu, pri čemu zaposleni nije ispoštovao otkazni rok.

Takođe treba znati da je rok za podizanje preporučene pošiljke dvadeset dana, tako da se vreme za objavljivanje upozorenja za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu prolongira na maksimalnih 28 dana.

Nije dozvoljeno odjaviti zaposlenog samo na osnovu programske odjave.

Zaposleni ima staž koji se preklapa

Ovakva zakonska procedura dovodi do toga da će zaposleni imati uplaćene doprinose po dva osnova:

  1. Po osnovu zaposlenja kod novog poslodavca
  2. Po osnovu uplaćenih doprinosa na najnižu propisanu osnovicu za vreme trajanja perioda za izjašnjavanje zaposlenog: dani dostave i vraćanja preporučene pošiljke + 8 dana, ukoliko se zaposleni nije izjasnio u roku od osam dana, odnosno ako se preporučena pošiljka vratila kao neuručena.

Takođe se postavlja pitanje utvrđivanja osnova i dužine radnog staža koji se preklapa po oba osnova. Ovo je očigledna nesaglasnost između Zakona o radu i Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Stoga ostaje da vidimo šta će se dešavati u budućem periodu, naročito kada zaposleni treba da ode u penziju. A najčešće mladi radnici izbegavaju odgovornost i suočavanje sa poslodavcem. I dok stigne vreme da odu u penziju niko se više neće sećati šta se dešavalo decenijama unazad.

Međutim i pored toga, da bi se verifikovala programska odjava potrebno je ispoštovati zakonsku proceduru, jer u suprotnom se može desiti da firma završi u sudskom procesu sa radnikom zbog nezakonitog prekida radnog odnosa.