Kada sam počinjala da radim za obračun penzije koristio se podatak „najboljih deset godina u toku staža“ pod uslovom da je taj staž neprekinutih deset godina. Moji počeci jesu bili u državnim firmama (jer privatne skoro da nisu ni postojale) a ona sam početkom devedesetih počela da radim kod privatnika. Zarada je (naravno) isplaćivana u visini garantovane zarade a ostalo se plaćalo na ruke. Nije mi bilo važno, penzija je tada bila jako, jako daleko i nije mi to bilo bitno jer – u drugoj polovini radnog staža ću se zaposliti u nekoj jakoj firmi i imaću dobrih deset godina za obračun penzije… Međutim! Polovinom devedesetih došlo je do promene Zakona i u osnovicu za obračun penzije ulazi kompletan staž!

Pošto je "đavo odneo šalu" potrudila sam se da iz staža koji imam izvučem maksimum koji se može izvući, naročito kada su u pitanju neke problematične firme u kojima sam radila.

Koje korake treba napraviti da bi se sredili podaci?

Prvi korak koji sam napravila je sređivanje radnog staža. Uzela sam listing iz Fonda PIO i uporedila ga sa radnom knjižicom. Bilo je firmi u kojima sam radila, imala podatak o periodu rada, overen pečatom, ali u Fondu PIO nije postojala prijava. Ili: postojala je odjava ali nije postojala prijava. Neke firme više ne postoje, ali dobro je imati pečate u radnoj knjižici kao dokaz – ukoliko nemate ostalu dokumentaciju vezanu za radne odnose. U ovoj situaciji potrebno je podneti Zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika. Obrazac možete pronaći na sajtu Fonda PIO.

Za koje godine je predat obrazac M4?

Drugi korak je bio listing predatih M4 obrazaca. M4 obrazac se predavao zaključno sa 2017. godinom i u taj obrazac su se upisivali: ukupan period rada kod poslodavca i ukupno isplaćena zarada. Do 2003. godine upisivali su se sati i neto zarada, od 2004. godine upisivali su se meseci i bruto zarada.

I ako poslodavac nije predao M4 za neku godinu, ništa ne znači to što ste bili prijavljeni na osiguranje i što su uplaćivani doprinosi. U Fondu PIO podatka nema i za tu godinu nema evidentiranih uplata, koje će se računati za obračun penzije.

Može da se dogodi da je poslodavac predao M4, ali su zaboravili da vas prijave na osiguranje. Opet isto – za tu godinu se M4 ne vidi, jer se M4 programski vezuje za vaš JMBG i ako nema prijave tada ne postoji veza za M4. Stoga je neophodno napraviti prvi korak – proveru prijava i odjava pa tek onda gledati za koje godine je predat M4.

Preporučujem da se svi ovi koraci odrade mnogo pre odlaska u penziju, jer ako čekate dan odlaska u penziju, pa tek onda počnete sa sređivanjem podataka trebaće vam mnogo vremena, čak nekoliko meseci da usaglasite sve podatke. Dobićete u nekom trenutku privremeno rešenje za penziju, ali konačno rešenje stiže tek kada su svi podaci sređeni.

Kolika će mi biti penzija?

Ja sam sve ove korake već napravila do sada, jer kad god sam imala nekog posla u Fondu PIO za bilo koju firmu, ja bih tražila poneki listing za sebe ili bih donosila dokaze za po neku firmu u kojoj sam radila, tako da sam svoje podatke rešavala usputno.

I pošto sam uglavnom radila za minimalac, a ne mirim se sa situacijom da mi penzija bude maltene socijalna pomoć, uradila sam obračun penzije za sebe. Okvirno, hiljadu dinara gore ili dole mi ništa ne znači.

U međuvremenu uplaćujem mnogo više od najnižeg mogućeg iznosa, jer nameravam da do penzije taj prosek popravim. Mnogi kažu da se to ne isplati, ali ja mislim da sam u pravu – a to ću obrazložiti na kraju ove priče.

Kako se obračunava penzija?

Formula deluje jako komplikovano, ali ako se upotrebi excel onda je stvar mnogo lakša.

Objašnjenje, koje sam našla u Mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 181-01-00175/2012-07 od 27.11.2012. godine, glasi:

„Visina starosne penzije i invalidske penzije određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava, a lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža. Pri određivanju visine starosne i invalidske penzije od posebnog značaja je određivanje godišnjeg ličnog koeficijenta, koji se određuje uzimanjem zarade, naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja, kao i ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje i plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaćen doprinos i koje su utvrđene u matičnoj evidenciji.“

Nadam se da posle ovog pasusa niste odustali od čitanja smile

Jednostavnije objašnjenje formule

Jednostavnije rečeno: zarada za svaku kalendarsku godinu se poredi sa prosečnom zaradom u Srbiji za tu godinu. Ukoliko ste radili nešto po ugovoru o delu ili paralelno sa radnim odnosom ste obavljali i samostalnu delatnost, sabiraju se svi prihodi na koje je plaćen doprinos za PIO.

Kada podelimo iznos zarade sa prosečnom platom dobićemo godišnji lični koeficijent.

Za problematične godine – gde imate prijavu na osiguranje ili podatke u radnoj knjižici, a ne postoji M4 za tu godinu – uzima se lični koeficijent koji je izračunat tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa periodom za koje su izračunati. Ukoliko u nekoj godini nemate 12 meseci staža, lični koeficijent se utvrđuje srazmerno stažu u toj godini.

Šta ako imamo „rupe u stažu“?

Ovo je sreća za sve nas koji imamo „rupe u stažu“ u smislu da smo bili prijavljeni a nije predat M4 i firma za koju smo radili je ugašena a dokumentacija ne postoji. A mnogo nas je u toj situaciji, čim je zakonodavac ovo uvrstio u obračun penzije.

Srećom, donet je Zakon o arhivskoj građi, tako da ove situacije u budućnosti neće moći da se dešavaju, jer su kazne jako visoke.

Ukoliko se ne mogu utvrditi lični koeficijenti ni za jednu godinu, uzeće se koeficijent 1. Moje plate su bile veoma šarene, tako da su moji koeficijenti za neke godine čak i ispod 1, ali šta je tu je.

Za godine u kojima smo radili „na crno“ nema podataka i one naravno ne ulaze u ovaj obračun.

Ženama se, pri obračunu penzije, staž uvećava

Ono što je veoma bitno je da se ženama, pri obračunu penzije, navršen staž osiguranja uvećava za 6%, kao i da se zarade u poslednjoj godini, u kojoj se stiče uslov za penziju, računaju prema prosečnoj zaradi u toj poslednjoj godini. Naime, ako neko ide u penziju u februaru prosečna zarada se računa tako što se januarska zarada pomnoži sa 12. Ako ide u penziju u maju, uzeće se prosečna penzija za period januar – april.

Ja nameravam da odem u starosnu penziju, kada budem navršila godine koje su uslov, ali nameravam da radim i dalje. Šta u toj situaciji? Ponovo ću biti u obavezi da uplaćujem doprinos za PIO iako sam penzioner. Zakon kaže da je ta situacija dozvoljena, a kada budem prestala da radim tada mogu da tražim ponovni obračun penzije. Uslov je da radim najmanje godinu dana. Da li ću i tada uplaćivati veći iznos doprinosa od minimalno propisanog, zavisi od toga kolika će mi biti penzija.

Da li se isplati uplaćivati veće iznose doprinosa za PIO?

Mladi ljudi ne veruju u to da će dobijati penziju ikada, ne znam odakle im to, ali to je uvreženo mišljenje i pogrešno je.

Drugi tvrde da se ne isplati uplaćivati veći iznos doprinosa. Smatram da je i ovo pogrešno mišljenje.

Poslovica kaže: „Pitaće te starost gde ti je bila mladost“. Starost obično donosi smanjenu radnu sposobnost. Ovo nije pravilo, ali je uobičajeno. Kao što rekoh, nameravam da radim i posle odlaska u penziju ali pitanje je dokle? I, kada ne budem imala dodatni izvor prihoda, itekako će biti važno kolika mi je penzija.

Ono što je presudno jeste: penziju ću dobijati dokle god sam živa! I utvrđena penzija će se svake godine procentualno povećavati u skladu sa rastom penzija.

Pre desetak godina sam razgovarala sa jednim agentom osiguranja vezano za dodatno penziono osiguranje. Pitala sam: „Da li Osiguravajuća kuća snosi rizik da ja živim 80 godina? Da li će mi isplaćivati penziju dokle god sam živa ili samo onoliko godina koliko sam uplaćivala?“

Odgovor je bio negativan. Samo onoliko godina koliko sam uplaćivala.

Treba li dodati još nešto?