Lepo je vreme, šetam i vidim zatvorena kafana, na vratima zalepljena ogromna, velika nalepnica, preko nje traka "Poreska uprava". Priđem, pogledam šta je: neprijavljeni radnici.

Istovremeno, tih dana sam videla i da je izmenjen Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je krovni zakon za sve zakone koji su vezani za obračun, naplatu, utvrđivanje poreza i doprinosa. Dopuna je izvršena sa stupanjem na snagu od 16. oktobra 2021. znači, relativno skoro.

Kako inspektori vrše kontrolu na terenu?

Šta je dopunjeno u Zakonu o poreskom postupku, a što je direktno vezano za ovu temu koju sam rešila da istražim a koja se zove: Koliko Vas koštaju neprijavljeni radnici?

Izmenjen je član 124 koji je pre  dopune glasio otprilike ovako: „poreski inspektor je dužan da pokaže službenu legitimaciju poreskom obvezniku, ukoliko poresku kontrolu vrši na osnovu naloga za poresku kontrolu.“

Ono što znam iz prakse je da se inspektori obično najave telefonom, pitaju ko je knjigovođa, kažu šta treba da se spremi, a onda kada dođu daju nalog za kontrolu koji odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik treba potpiše i tek tada kontrola počinje.

To je bilo po starom Zakonu, a po dopuni Zakona o poreskom postupku, poreski inspektor može da vrši kontrolu i bez naloga za kontrolu, ako kontroliše evidentiranje prometa preko fiskalne kase odnosno fiskalnih uređaja, ako vrši kontrolu u vezi radnog angažovanja lica, odnosno da li je neko prijavljen ili nije i kontrolu otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta, što nama u ovom trenutku nije zanimljivo.

Znači, u slučaju da poreski inspektor hoće da iskontroliše da li se kuca promet preko fiskalne kase, odnosno fiskalnog uređaja i da li su radnici prijavljeni, u tom slučaju nije dužan da poreskom obvezniku pokaže službenu legitimaciju.

Šta to zapravo znači?

Inspektor ili inspektori ako su išli u paru, a često idu u paru, mogli su da sednu, normalno kao i svi gosti, da popiju piće, da posmatraju kako se osoblje ponaša, koliko ima zaposlenih konobara ili konobarica, svejedno, da li kucaju preko kase, kako naplaćuju...

Znači mogu lagano i opušteno da piju piće i da posmatraju šta se dešava u kafani. I onda jednog trenutka pitaju ko je vlasnik i kažu da su poreski inspektori i da vrše kontrolu.

Da li su u ovom slučaju kontrolisali kasu ne znam verovatno jesu... ili nisu, nebitno je. Obaveštenje je bilo za neprijavljene radnike.

I onda su tražili na uvid ugovore o radu i prijave i odjave osiguranja.

U svom istraživanju na ovu temu našla sam nekoliko stvari koje su propisane u ranijem periodu a to je da je napravljena zajednička inspekcija Poreske uprave i Inspektorata rada koji na licu mesta mogu da provere da li su radnici prijavljeni. Verovatno preko tableta i neke aplikacije mogu da pristupe Centralnom registru i da vide da li je lice koje radi prijavljeno ili nije.

Zatim, inspektori mogu da prikupe izjave od zaposlenih od kada su počeli da rade. Najčešća izjava je: "Počeo sam da radim pre dva, tri dana", niko neće da kaže kada je zaista počeo da radi. A šta se dešava u tom slučaju?

Ako se zateknu neprijavljeni radnici inspektori na licu mesta vrše prijavljivanje radnika preko aplikacije Centralnog registra. I pošto Zakon o radu kaže da je rad na određeno vreme izuzetak od pravila, a pravilo je da se radnici odmah prijavljuju na neodređeno vreme, to znači da će inspektori neprijavljene radnike, koje zateknu da rade, prijaviti na neodređeno vreme.

U tom slučaju je radniku izuzetno teško dati otkaz. Time su radnici zapravo zaštićeni od dobijanja otkaza.

Kako se vrši kontrola neprijavljenih doprinosa unazad to nisam uspela da saznam, a potrudila sam se.

Kontrola neprijavljenih radnika ne može se vršiti vremenski unazad

U svakom slučaju, čak i ako se ne izvrši kontrola unazad, jer radnik je dao izjavu da radi od pre par dana, takvom radniku će morati da se plate porezi i doprinosi u budućem periodu.

Svi znamo da su poreska davanja, odnosno poreska opterećenja na zarade, izuzetno visoka u odnosu na neto zaradu. Ako stavimo u odnos bruto zaradu i neto zaradu, odnosno, ako stavimo u odnos ukupan trošak poslodavca, znači neto koji isplati radniku i ukupne doprinose koje treba da plati poreskoj upravi, taj procenat se kreće od 60% pa čak i do 68% što je izuzetno, izuzetno visok procenat i privreda se već godinama buni da su to previsoka davanja.

Ja lično mislim da su ovde stvari malo nakaradno postavljene. Zakon o porezu na dohodak građana, odnosno Zakon o radu, tamo negde početkom dvehiljaditih, uveli su pojam bruto zarade i svi mi koji obračunavamo platu baratamo pojmom bruto zarade. Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje kaže da se doprinosi raspodeljuju i plaćaju delom na teret radnika a delom na teret poslodavca.

Dakle, bez obzira što svi mi baratamo bruto zaradom, ne baratamo njenom suštinom.

Šta bi to zapravo značilo?

Kazne za neprijavljivanje radnika

Malo sam istraživala dalje - kakve su kazne za slučaj neprijavljenih radnika osim zatvaranja radnje, odnosno zatvaranja objekta. Objekti se zatvaraju, prodavnice, kafane ili šta god najčešće na 15 dana, može i na mesec dana, a čak i do godinu dana, što je definisano Zakonom o fiskalnim uređajima (Zakon o fiskalizaciji) pričala sam o tome u snimku o Novom Zakonu o fiskalnim uređajima na YouTube kanalu.

Ali da vidimo šta kažu drugi zakoni, kakve su kazne za poslodavca koji ima neprijavljene radnike.

Zakon o radu kaže da su kazne za preduzeće koje ima neprijavljene radnike: od 800.000 do 2.000.000, a za odgovorno lice u pravnom licu i od 50.000 do 150.000. Znači i preduzeće plaća kaznu i odgovorno lice u preduzeću takođe plaća kaznu.

Nadam se da ne moram da pominjem da kazne nisu poreski priznat rashod

Znači, platićete kaznu, imaćete odliv sredstava sa računa, a pri tome ćete na to plus platiti porez na dobit ili preduzetnika ili preduzeća, već u zavisnosti kako ste osnovani, jer je ovo rashod koji se ne priznaje u poreskom bilansu.

Znači, za preduzeća kazne su od  800.000 do 2.000.000, za preduzetnike kazne su od 300.000 do 500.000 dinara.

Zakon o Centralnom registru takođe ima propisane kaznene odredbe ukoliko radnici nisu prijavljeni, pa kaže: Preduzeće će se kazniti od 300.000 do 1.500.000 a preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Krivični zakon takođe predviđa kazne. Našla sam jednu presudu Vrhovnog suda iz 2003. godine. Presuda u jednom delu glasi ovako:  "Kada okrivljeni, kao vlasnik privatne prodavnice ne zaključi sa oštećenom ugovor o radu, iako je ona radila u njegovoj radnji dva meseca, niti za nju uplaćuje dužne doprinose na ime penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, to ne predstavlja prekršaj, već krivično delo povrede prava iz radnog odnosa i iz socijalnog osiguranja, jer je oštećenoj očigledno bilo uskraćeno pravo koje joj po zakonu pripada."

Pročitala sam i sam kakve su kazne i Krivični zakon kaže: Odgovorno lice kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine!

Znači, kazne za neprijavljene radnike su drastične.

Znam da su doprinosi visoki, znam da je skupo, ali pitanje je vredi li rizikovati.