Šta je PIB – poreski identifikacioni broj? Prvi put je uveden 2002. godine, toliko dugo da se čini da i vrapci na grani znaju šta je PIB. U Školi knjigovodstva ne pretpostavljam da to svi znaju, mada u velikoj većini znaju, pa im objasnim da je to „šifra firme“ kod Poreske uprave, slično našem JMBG. Objašnjenje je jednostavno, ali značaj i upotreba PIB-a nije ni malo bezazlena.

Pored toga što se uz pomoć PIB-a identifikujemo kod Poreske uprave, najčešće prilikom podnošenja poreskih prijava, PIB je neizostavan za otvaranje poslovnog računa u odabranoj banci, svaki fiskalni uređaj mora da ima PIB i naziv poreskog obveznika, kada predajemo završni račun na APR moramo da upišemo i PIB firme za koju se predaje završni račun.

PIB dobijamo prilikom registracije firme, bilo da registrujemo preduzeće, preduzetničku radnju, zadrugu... Čak i udruženja građana imaju svoje poslovanje iako su osnovana kao neprofitne organizacije.

Kome se oduzima PIB i zašto

Kraće rečeno PIB je osnov postojanja svakog privrednog subjekta koji se pojavljuje radi ostvarivanja nekog poslovnog cilja.

PIB je definisan Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i u njemu je navedeno kome se ne može dodeliti PIB prilikom osnivanja:

  • Pravnom licu koje ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, naročito ako je osnivač ili jedan od osnivača istovremeno osnivač lica kome je privremeno oduzet PIB;
  • Isto ovo važi za fizička lica koja su osnivači, jer pravno lice može da osnuje i fizičko lice i drugo pravno lice;
  • Ukoliko se izvrši podela pravnog lica (dva ortaka su radili zajedno, pa su odlučili da razdvoje poslovanje i da svako radi za sebe) a firma koja se deli ima neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, ni ova druga firma ne može nastaviti da radi sve dok firma koja je predmet podele ne izmiri svoje fiskalne obaveze;
  • Preduzetniku ukoliko ima neku neizmirenu poresku obavezu od ranije.

Ovo poslednje je naročito interesantno za našu priču. Iz prakse znam da osoba jednostavno zaboravi da je pre dosta godina imala neku malu firmicu, koju je zatvorila jer nije bila u mogućnosti da plaća svoje obaveze, pa i prema državi. Onda u jednom trenutku dobije novu ideju, ponekad i finansijsku potporu i odluči da krene putem „lako je vama gazdama...“ :)

Stoga, pre nego što krenete u proces registracije firme prvo proverite kakvo je stanje na poreskim karticama. Ukoliko postoji zaostali dug koji je mali (dešava se da ostane neki dinar duga, a onda kamata raste sa vremenom) taj mali dug platite odmah. Ukoliko je dug veliki tada uđite u reprogram poreskog duga. Tako nećete doći u opasnost da PIB bude oduzet.

PIB dobijamo prilikom registrovanja firme

Obzirom da je prvi korak podnošenje registracione prijave Agenciji za privredne registre (APR) nema smetnji da se firma registruje i počne da radi, jer APR nema uvid u poreska dugovanja. APR po službenoj dužnosti dodeljuje PIB i prosleđuje sve podatke Poreskoj upravi i tek tada Poreska uprava može da, na osnovu našeg JMBG utvrdi da postoji neko dugovanje koje nije plaćeno.

I ako je novopečeni poreski obveznik zaboravio na svoj ranij pokušaj i da je dužan za porez iz tog perioda ili ne zna da ne može da se razortači ako firma duguje poreze, tada je u problemu. I to velikom problemu.

Prvo što nam banka traži je Rešenje APR koje sadrži PIB

Za banku je PIB osnov za otvaranje tekućeg računa. I ako Poreska uprava oduzme PIB istovremeno će obavestiti poslovnu banku i sredstva na računu su zamrznuta na neki način: stoje na računu ali njima se ne može raspolagati osim u nekim izuzetnim, zakonom propisanim situacijama.

Znači, račun nije blokiran i niko neće uzeti novac koji je na tekućem računu, ali su onemogućena sva plaćanja ili podizanje gotivine, osim kada je u pitanju plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja.

Istovremeno, firmi kojoj je oduzet PIB na neki način je zabranjeno da posluje. To dalje znači da ne sme da izdaje fakture, ne sme da izdaje fiskalne račune, ne može da podnosi poreske prijave. Može da zaključuje nove ugovore i izvršava ih, ali ne može da izda fakturu po završenom poslu.

Ukoliko firma kojoj je oduzet PIB ipak izda račun za neki raniji period, sa datumom koji je kasniji od datuma oduzimanja PIB-a, pri čemu na fakturi iskaže PDV, primalac takvog računa nema pravo na odbitak prethodnog poreza.

Isplata zarade radnicima kada je oduzet PIB

Zanimljivo je da se zabrana raspolaganja sredstvima odnosi samo na banku, tako da banka neće izvršavati nikakva plaćanja osim poreskih obaveza. To dalje znači da se mogu platiti porezi i doprinosi na zarade, ali se sama zarada ne može isplatiti radnicima.

Zakon o platnom prometu zabranjuje ispunjenje obaveza zaključenjem ugovora kojim se menja poverilac ili dužnik (asignacija, cesija, preuzimanje duga, kompenzacija i slično) ako je jednom od učesnika blokiran račun. Blokiran račun znači da neko potražuje neki novac na ime otplate nekog duga. To može da bude Poreska uprava, ali može da bude i bilo koja druga firma. I kada je račun u blokadi svaki priliv novca se prenosi poveriocu koji je blokirao račun.

Međutim, ako je tekući račun „zamrznut“ zbog oduzimanja PIB-a novac i dalje ostaje na računu samo se njime ne može raspolagati osim da se plate poreska i druga davanja prema državi. Što dalje znači: ako je tekući račun zamrznut ali nije blokiran, nema smetnji da se zaključi asignacija, cesija i slično i da se tim putem isplate zarade zaposlenima ili izvrši plaćanje prema dobavljačima. Naravno, ukoliko pre toga uspete da objasnite svom poslovnom partneru da nije u prekršaju, jer svi znaju da ako je firma u blokadi nema nikakvog plaćanja u njeno ime. Treba objasniti da firma nije u blokadi već u trenutnim problemima.

U kojim još situacijama Poreska uprava može da oduzme PIB?

Poreski obveznik je dužan da obavesti Poresku upravu o svim promenama koje su nastale tokom poslovanja, naročito ako je u pitanju promena adrese. U slučaju da se firma ne nalazi na adresi koja je registrovana u APR, što znači da nije primljena pošta od strane Poreske uprave, poreskom obvezniku će biti oduzet PIB.

Ukoliko poreski obveznik ignoriše pozive poreske uprave da se odazove kontroli, mera restrikcije je ponovo oduzimanje PIB-a.

Takođe, ukoliko je Poreska uprava u postupku kontrole zahtevala dodatnu dokumentaciju ili pruži dodatnu informaciju, a poreski obveznik se ogluši o takav zahtev, ponovo sledi isto – biće oduzet PIB.

Kako da znamo da je nekoj firmi oduzet PIB?

Obično se to sazna, oduzimanje PIB-a je drastična vest i firme koje međusobno sarađuju obično znaju kome je oduzet PIB i zašto. Oduzimanje PIB-a je kao mala smrt i svi su užasnuti kada čuju da se to nekome dogodilo, stoga se vest brzo širi. Međutim, postoje ljudi koje ne interesuju tračevi, pa čak ni oni poslovni, pa ne saznaju da je poslovnom partneru oduzet PIB.

U jednoj sudskoj presudi sam pročitala da su podaci o firmama kojima je oduzet PIB javno dostupni na sajtu Poreske uprave te je stoga svako u mogućnosti da se blagovremeno informiše. Međutim, ja taj odeljak na sajtu nisam pronašla iako sam detaljno pretražila ceo sajt, ne samo unosom ključne reči već otvaranjem svih dostupnih linkova.

Šta smemo da uradimo kada je oduzet PIB-a a šta ne?

Jedino što u ovom periodu možemo da uradimo je da postupimo prema zahtevima Poreske uprave i ništa drugo. Znači nije dozvoljena nikakva promena podataka u APR:

  • Promena podataka o osnivaču ili članu privrednog društva;
  • Promena adrese;
  • Promena oblika organizovanja;
  • Prekid poslovanja, privremeno ili trajno,

sve dok Poreska uprava ne obavesti APR da je PIB vraćen.

Isto ovo je onemogućeno za vreme trajanja poreske kontrole, sve dok Poreska uprava ne obavesti APR da je kontrola završena.

Situacije kada je okončan stečaj a ostao je poreski dug

Kada se nad firmom pokrene stečajni postupak onda se poverioci, pa i Poreska uprava, namiruju iz stečajne mase – svega onoga što firma poseduje i potražuje u trenutku otvaranja stečaja. U praksi se dešava da stečajni postupak bude završen bankrotstvom, firma je izbrisana iz registra, ali ostao je neizmiren poreski dug.

Ako osnivač ili jedan od osnivača u nekom narednom periodu osnuje novu firmu ili preduzetničku radnju Poreska uprava će ponovo oduzeti PIB, bez obzira na to što je okončan postupak stečaja. Ukoliko neplaćene poreske obaveze nisu obezbeđene založnim pravom ili nije pokrenuta naplata od kontrolnog člana društva, tada Poreska uprava nema prava da oduzme PIB u ovoj situaciji. Međutim, u praksi se to dešava.

Sva poreska dugovanja ostaju na poreskim karticama bez obzira na likvidaciju ili stečaj i tamo ostaju večno. Zakon o poreskom postupku propisuje zastarelost, ali iz iskustva znam da Poreska uprava neće samoinicijativno otpisati zastarele poreze sve dok se to od nje ne zatraži. Pa i tada je to teško sprovesti u delo. Ali ako ste dovoljno uporni moraće da ga otpišu, jer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje kada nastupa zastarelost poreskog duga.

Inače, zastarelost je propisana samo za poreze, obaveze za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje ne zastarevaju nikada.

Stoga, ako ste nekada bili osnivač firme koja je ugašena iako su ostali poreski dugovi, prvo to rešite sa Poreskom upravom pa se tek onda upustite u vode zvane „lako je vama gazdama“.

 

Izvor: Paragraf Lex