Otvoriš firmu kao paušalac, radiš legalno, plaćaš poreske obaveze po rešenju i to je to. Ali… nije sve tako jednostavno kao što izgleda na prvi pogled.

Tačno je da ne moraš da imaš knjigovođu, ali postoje i neke druge situacije za koje ne znaš, a nepoznavanje zakonskih propisa te ne oslobađa odgovornosti i plaćanja kazne. A te druge situacije su poznate knjigovođama „na dobar dan“, jer se redovno sa tim susreću u praksi.

Uobičajeno je gledište da biti paušalac znači sledeće:

  • egistruješ obavljanje delatnosti u APR i radiš legalno, što znači izdaješ fakture, posluješ preko računa i ne bojiš se kazni zbog nelegalnog poslovanja ili „rada na crno“;
  • Poreska uprava po automatizmu formira rešenje za plaćanje poreza i doprinosa, jedino treba da imaš elektronski potpis da bi rešenje moglo da se preuzme iz poreskog sandučeta;
  • Poreske obaveze plaćaš do 15. u mesecu za prethodni mesec;
  • Vodiš knjigu prihoda – Obrazac KPO;
  • Ne moraš da imaš knjigovođu, jer je sve ovo vrlo jednostavno i ne treba ti mnogo znanja. Rešenje Poreske uprave na kraju ima i popunjen nalog za prenos – samo da upišeš iznos i svoj tekući račun, ni za to ti knjigovođa nije potreban.

Ali…

To što je neko paušalac znači da je na prvom mestu preduzetnik, pa tek onda „dodatak“ da plaća poreze i doprinose prema paušalno odmerenom prihodu, koji određuje država. Znači: ne treba utvrđivati rezultat poslovanja, jer visina dobiti ne utiče na visinu poreza na dobit koji se plaća paušalno. Ali treba voditi računa o visini prihoda u kalendarskoj godini, da bi se videlo da li je dostignut ili premašen limit za paušalno oporezivanje koji, u momentu pisanja ovog teksta, iznosi 6 miliona dinara.

KPO – knjiga prihoda

Ovo je jedina obavezna evidencija za paušalce i ovu evidenciju moraju da popunjavaju svi paušalci. KPO knjiga zapravo služi da se evidentiraju sve fakture koje su izdate kupcima, odnosno da se upiše iznos pazara prema dnevnom prometu fiskalne kase.

U KPO knjigu se hronološki upisuje faktura sa datumom izdavanja, bez obzira na to da li je plaćena, Ovo je česta greška paušalaca, koji u KPO upisuju fakturu tek kada se naplati. Treba voditi računa o prometu i fakturama koje nisu naplaćene, ali KPO knjiga prvenstveno služi da se upiše izdata faktura.

Uplata pazara i fiskalna kasa

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost na tržištu, što znači da može, u zavisnosti od delatnosti kojom se bavi, da radi sa fizičkim licima i da naplaćuje primanjem gotovine.

Zakon o fiskalizaciji propisuje obavezu da se za svako poslovanje sa fizičkim licem obavezno izdaje fiskalni račun, osim delatnosti za koje je propisan izuzetak od ovog pravila. Koje su to delatnosti možeš pronaći u Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, da sad ne opterećujem tekst nabrajanjem koje su to delatnosti.

S druge strane, svako ko obavlja delatnost na tržištu, pa i paušalac, u  obavezi je da uplaćuje pazar u roku od sedam radnih dana od dana primitka gotovog novca. I ovo je zakonski regulisano - Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost.

Što znači da i paušalno oporezovani obveznik mora da uplaćuje pazar.

Nema smetnji da se pazar uplati i isti taj novac odmah podigne, ali važno je da se na izvodu tekućeg računa vidi da je pazar uplaćen, prema prethodno izdatim fiskalnim računima.

Zakup prostora

I pošto imaš firmu možeš da radiš od kuće, ali možeš i da uzmeš neku kancelariju ili radionicu u zakup. Dok sređuješ lokal ne moraš na vratima da okačiš „Lokal u pripremi“ – taj natpis nije predviđen ni jednim propisom i ne štiti te ni od jedne inspekcije. Jednostavno služi da obavestiš potencijalne kupce da uskoro počinješ sa radom, tako da ovo i nije neophodno.

Ukoliko prostor nije u tvojoj ličnoj svojini ili svojini tvoje porodice, podrazumeva se da plaćaš određenu sumu na ime zakupa tog prostora. Plaćanje zakupnine fizičkom licu podrazumeva da se prethodno podnese poreska prijava i plati porez na zakup. I ovo mora da se uradi, bez obzira na to što si paušalac. Porez na zakup moraju da plate svi koji su uzeli u zakup neki poslovni prostor.

A za obračun poreza na zakup i predavanje poreske prijave ipak ti je potreban knjigovođa.

Čak i ako zakup plaćaš direktno u kešu, pa nema traga na tekućem računu, poreski inspektor može da proceni visinu zakupnine i da naloži plaćanje poreza na zakup čitav period unazad, sa sve pripadajućom kamatom, a usputno će i da napiše kaznu zbog poreske utaje.

Plaćanje fizičkom licu sa računa firme

Paušalac obično sve radi sam, obim i priroda posla su najčešće takvi da nema potrebe za dodatnim radom nekog drugog, odnosno najčešće nema potrebe za zapošljavanjem nekog. No, dešava se ponekad da angažuje drugo fizičko lice da završi neki posao a onda dogovoreno plaćanje izvrši sa tekućeg računa firme. Time direktno ostavlja trag angažovanja fizičkog lica, a za radno angažovanje fizičkih lica plaća se porez prema čl. 85. Zakona o porezu na dohodak građana, kao i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Paušalci to ne znaju: „ali ja sam paušalac, ja to ne plaćam“.

Greška. Evo šta kaže Ministarstvo finansija (navodim samo zaključak Mišljenja):

„Imajući u vidu navedeno, preduzetnik paušalac koji je isplatilac prihoda fizičkom licu koji (prihodi) se oporezuju kao drugi prihodi iz člana 85. Zakona, dužan je, kao poreski platac, da u momentu isplate prihoda obračuna i po odbitku plati porez na dohodak građana (i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje) na te prihode, u ime i za račun poreskog obveznika, na odgovarajući uplatni račun, saglasno odredbama čl. 99. i 101. Zakona."

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 165520 2023 10520 004 000 011 003 od 4.8.2023. godine)

Dakle, ako angažuješ bilo koje fizičko lice da ti uradi nešto, u obavezi si da platiš poreske obaveze. Mada, postoji jedan izuzetak prema Zakonu o porezu na dohodak građana (član 85. stav 1. tačka 11), gde je dozvoljena isplata neoporezivog iznosa u visini od 18.704 dinara (podatak za 2025. – svake godine se menja). Ovu naknadu možeš platiti samo jednom godišnje istom fizičkom licu.

Zaposleni

Paušalac može da ima zaposlene radnike i oni imaju ista prava i obaveze kao zaposleni bilo gde. Zaposlene radnike treba prijaviti na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i isplaćivati im zaradu, uz prethodno podnetu poresku prijavu na portalu Poreske uprave.

Osim isplate zarade u obavezi si da im obezbediš uslove za bezbedan i zdrav rad, kao i da imaš akt o proceni rizika radnog mesta. Zaposlene radnike moraš da osiguraš za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.

To što si paušalac, ne oslobađa te ove obaveze. Jedino ako nemaš zaposlene  onda nemaš ni obavezu donošenja ovog akta i osiguranja zaposlenih.

Porez na dodatu vrednost

Paušalno oporezivanje je limitirano godišnjim prihodom od 6 miliona dinara i gleda se period od 01.01. do 31.12. poslovne godine. U ovaj limit se uračunava i promet u zemlji i promet iz inostranstva.

 Za neke je ovo nedostižna cifra, ali neke delatnosti relativno lako i brzo stižu do ovog limita. Da bi i dalje ostali paušalci, ovakve firme obično privremeno odjave delatnost, pauziraju par meseci, pred kraj godine, pa onda nastave sa obavljanjem delatnosti. Ovo je zakonom dozvoljena varijanta, jer nije ograničeno koliko puta se delatnost može staviti u stanje mirovanja, kada su preduzetnici u pitanju.

Međutim, treba sagledati prihod u periodu od godinu dana unazad, gledajući od dana registracije, da li je promet preko računa u tih godinu dana veći od 8 miliona, jer u tom slučaju po sili zakona ulaziš u sistem PDV. I automatski gubiš status paušalno oporezovanog obveznika, počinješ da vodiš knjigovodstvo, utvrđuješ dobit i predaješ završne račune.

Promet iz inostranstva ne ulazi u ovaj obračun, jer je promet sa inostranstvom oslobođen plaćanja PDV. Gleda se samo promet u zemlji.

Prelazak na vođenje knjigovodstva

Prelazak sa paušalnog oporezivanja na vođenje poslovnih knjiga je bolan proces, ako gledamo iz finansijskog ugla.

Prelazak sa paušalnog oporezivanja na sistem vođenja knjigovodstva i samooporezivanje (plaćanje poreza i doprinosa na dobit) je na osnovu rešenja Poreske uprave. Ukoliko probiješ limit u prvoj polovini godine, do 30.06. prelaziš na vođenje poslovnih knjiga od 01.07. a ako probiješ limit u drugoj polovini godine u obavezi si da od 01.01. naredne godine počneš sa vođenjem knjigovodstva i plaća porez i doprinose na ostvarenu dobit. A prelazak na plaćanje poreza i doprinosa na stvarno ostvarenu dobit, obično podrazumeva da ćeš prihode imati u istom obimu kao i ranije, možda i veće, tako da će i osnovica za obračun poreza i doprinosa biti velika, naročito ako se baviš uslugama, jer troškovi su uglavnom mali.

Iz ugla preduzetnika knjigaša, gledajući visinu plaćanja fiskalnih obaveza, naisplativija je lična zarada, ali zahtev za isplatu lične zarade podnosi se na portalu Poreske uprave najkasnije do 15.12. tekuće godine za narednu godinu. A zahtev za isplatu lične zarade može da se podnese tek kada paušalac dobije rešenje Poreske uprave, kojim se nalaže vođenje knjigovodstva.

Što znači da ako kao paušalac probiješ limit u prvoj polovini godine, moraš da plaćaš poreske obaveze na stvarno ostvarenu dobit i da odmah po dobijanju rešenja podneseš zahtev za isplatu lične zarade od 01.01. naredne godine. Sve dok ne dobiješ rešenje o prelasku na vođenje poslovnih knjiga ne možeš podneti zahtev za prelazak na ličnu zaradu, jer pre toga se vodiš kao paušalac i tehnički nije omogućeno podnošenje zahteva.

Ukoliko probiješ limit u drugoj polovini godine, cele naredne godine plaćaš fiskalne obaveze na ostvarenu dobit i tek od 01.01. sledeće godine možeš da pređeš na ličnu zaradu.

Naravno, ko je ostvario promet veći od 6 miliona, nastaviće da radi, ali će poreske obaveze biti mnogo veće nego po rešenju za paušalno oporezivanje, tako da je jedno od rešenja ugasiti postojeću delatnost i otvoriti novu, ukoliko je to moguće i otvaranjem nove firme odmah se opredeliti za ličnu zaradu.

Kažem ukoliko je to moguće, jer dešava se da je paušalac sklopio ugovor sa nekom inostranom firmom za obavljanje poslova i ne može tek tako da kaže: „ja sam promenio firmu, ajde da pravimo ugovor ponovo“. To jednostavno deluje neozbiljno i neposlovno. I lako može da se desi da inostrani partner donese ovakav zaključak i ne želi da sklopi novi ugovor, bez obzira na kvalitete koje imaš.

Godišnji porez

Godišnji porez plaćaju sva lica koja u kalendarskoj godini ostvare prihod veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji. Limit od 6 miliona, za paušalce, je još uvek veći od iznosa godišnjeg poreza, ali bez obzira na to paušalci nisu obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana.

Porez na kriptovalute

Paušalno oporezivanje se odnosi samo na delatnost koja je registrovana u APR, dok svi ostali prihodi podležu opštim pravilima oporezivanja, koji važe za sve sticaoce prihoda.

Jedno od opštih pravila je i oporezivanje prihoda od prodaje kriptovaluta. Poresku prijavu za prodate kriptovalute podnose svi pa i paušalci.

Taksa na firmu i Eko taksa

Taksa za isticanje firme plaća se lokalnoj poreskoj administraciji, bolje rečeno gradskoj poreskoj upravi i ovu taksu plaćaju sva pravna lica i preduzetnici koji imaju godišnji promet veći od 50 miliona dinara. Što znači da paušalci ne plaćaju taksu na firmu.

Eko taksu, tačnije Naknadu za zaštitu životne sredine plaćaju svi, pa i paušalci.

Kada je lokalna poreska administracija počela da opominje paušalce da nisu podnosili poreske prijave za eko taksu nekoliko godina unazad i da treba to da urade, bilo je mnogo komentara: „ali ja sam paušalac, zašto ja to treba da plaćam“.

Treba da plaćaš jer paušalno se plaća porez samo za registrovanu delatnost, dok sve druge fiskalne obaveze plaćaš prema zakonskim odredbama i pravilima. A eko taksa je jedan takav slučaj.

Članarina privrednoj komori

Ovu članarinu plaćaju samo pravna lica, tačnije preduzeća. Paušalci su preduzetnici, tako da nisu članovi Privredne komore i ne plaćaju članarinu.