Neoporezivi iznos zarada je povećan sa prethodnih 19.300 dinara na 21.217 što znači da će svaki radnik, čija je zarada manja od najviše propisane osnovice, imati veću platu za 241,20 dinara, jer ugovorena bruto zarada ne može se umanjivati.

Ono što će se promeniti je ukupan trošak, odnosno ukupna sredstva koja firma treba da izdvoji za isplatu zarada, takozvani bruto 2.

Ako uzmemo podatak o prosečnoj bruto zaradi u Srbiji, poslednji objavljeni podatak  je za septembar 2022. godine, prosečna bruto zarada je iznosila 103.476 dinara, pa ću uporedni obračun zarade započeti tom platom. 

Iz tabele možemo videti da će doprinosi za uplatu, po jednom zaposlenom, biti manji za 1.034,76 dinara, dok će trošak po jednom zaposlenom biti manji za 1.275,96 dinara.

Za one firme koje isplaćuju zaradu koja je jednaka ili malo veća od minimalne zarade iznos uštede će biti mnogo manji, ali je po meni relevantije da uzmem prosečnu bruto zaradu nego minimalac, pošto se generalno gledano ne slažem sa takvom poslovnom politikom.

Kada su u pitanju plate koje su znatno iznad proseka, tačnije plate koje su iznad najviše propisane osnovice ssituacija je drugačija. Iznos najviše propisane osnovice je povećan sa 441.140 na 500.363 tako da će iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje biti veći nego za 2022. godinu.

Poslodavac će u svakom slučaju, zbog smanjenja doprinosa za PIO sa 11% na 10% ostvariti uštedu u ukupnom trošku zarada (bruto 2) ali će radnik primiti manju neto zaradu. Stoga će biti potrebno da poslodavac napravi aneks ugovora o radu za ove radnike, jer se plate još ugovaraju u neto iznosu a svako umanjenje plate deluje negativno na svakog zaposlenog, naročito za zaposlene koji imaju visoke zarade.

Iz tabele možemo videti da će doprinosi za uplatu, po jednom zaposlenom, biti manji za 20.516,46 dinara, dok će trošak po jednom zaposlenom biti manji za 8.972,28 dinara, kao i da će neto zarada zaposlenom biti manja za 11.544,18 dinara.