Koje su prednosti lične zarade preduzetnika?

Mnogo puta sam ponovila da je za preduzetnika najbolje da se opredeli za isplatu lične zarade, jer to na prvom mestu dovodi do mnogo manjih izdataka za plaćanje poreskih obaveza, a s druge strane preduzetnik ima kontrolu nad svojom platom, odnosno sam odabira osnovicu na koju će plaćati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i time bira koliku penziju želi da prima kada bude došlo vreme za penziju. Znači, može da plaća doprinose na najnižu propisanu osnovicu ali može da plaća i na veći iznos od toga.

Preduzetnik je, prema Zakonu o privrednim društvima, poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Kako su razvrstani preduzetnici?

Oporezivanje preduzetnika definisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, kroz porez na prihod od samostalne delatnosti i prema ovom Zakonu preduzetnike možemo podeliti, prema načinu plaćanja poreza, na:

• Preduzetnika koji porez na prihod plaća prema ostvarenoj dobiti
• Preduzetnika paušalca, koji koji porez na prihod plaća po rešenju poreske uprave na paušalno određenu osnovicu, u zavisnosti od vrste delatnosti
• Preduzetnik poljoprivrednik i
• Preduzetnik drugo lice – fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost, nezavisno od toga da li je ta delatnost registrovana.

Opredeljivanje za ličnu zaradu

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik mogu da se opredele za isplatu lične zarade.

Ukoliko se opredele za ovu poresku kategoriju tada je potrebno obavestiti Poresku upravu o tome da će se isplaćivati lična zarada. Novoosnovani preduzetnik ima mogućnost da se prilikom registracije opredeli za isplatu lične zarade i u toj situaciji nije potrebno dodatno obaveštavati Poresku upravu.

Paušalac i preduzetnik drugo lice ne mogu da se opredele za ovu kategoriju, već porez plaćaju prema rešenju Poreske uprave.

Šta je lična zarada?

Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećano za pripadajuće obaveze iz zarade.

Za isplatu lične zarade ne može da se opredeli paušalac, niti preduzetnik drugo lice.

Paušalac ne vodi dvojno knjigovodstvo, ne utvrđuje svoju dobit na kraju godine, nema obavezu knjiženja troškova poslovanja i samim tim nema osnova za obračun i isplatu lične zarade.

Preduzetnik drugo lice nije definisan kao kategorija u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pa po ovom osnovu nema plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.

Šta ako se preduzetnik ne opredeli za ličnu zaradu?

Ukoliko se preduzetnik ne opredeli za ličnu zaradu tada će i porez i doprinose plaćati na ostvarenu dobit. Ukoliko je dobit manja od godišnjeg iznosa najniže propisane osnovice, tada će doprinose po rešenju plaćati na trenutno važeću najnižu propisanu osnovicu, koja se utvrđuje jednom godišnje. Isto pravilo važi ukoliko ima veliku dobit, tada će doprinose platiti na iznos najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa.

Porez na prihod od samostalne delatnost platiće na ostvarenu dobit koja je iskazana u poreskom bilansu. Ukoliko preduzetnik posluje sa gubitkom, neće plaćati porez ali će i dalje imati obavezu da plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Lična zarada je poreska kategorija

Isplatu lične zarade definiše jedino Zakon o porezu na dohodak građana i iz ovoga se nedvosmisleno može zaključiti da je lična zarada zapravo poreska kategorija, a ne kategorija zarade zaposlenih, koja je definisana Zakonom o radu.

S druge strane, preduzetnik za sticanje prihoda ulaže rad, stoga je, po osnovu ulaganja rada, obveznik plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, prema pravilima koje propisuje taj Zakon.

Visinu lične zarade preduzetnik određuje samostalno i u zavisnosti od toga da li želi da investira u svoju buduću penziju opredeliće se za veću ili manju ličnu zaradu. Preduzetnik može da se opredeli za isplatu lične zarade čak i u situaciji da je svoju preduzetničku delatnost osnovao iz radnog odnosa ili ako je penzioner.

Lična zarada nije uslovljena minimalnom zaradom

Da se vratimo na Zakon o radu koji definiše radne odnose – neko se zaposli kao radnik i samim tim na njega se primenjuju odredbe Zakona o radu, njegova zarada ne sme da bude niža od minimalne zarade.

Preduzetnik se ne zapošljava u svojoj radnji, agenciji i slično, jer da bi se neko zaposlio treba da sklopi ugovor o radu sa poslodavcem, a kako je preduzetnik fizičko lice proizilazi da je besmisleno i nemoguće da sklopi ugovor sam sa sobom. Isto kao i kod uplate pozajmica na tekući račun, o čemu sam već pisala.

Ovo nas ponovo vraća na to da je lična zarada poreska kategorija i nije definisana Zakonom o radu. To dalje znači da neto lična zarada preduzetnika može da bude ispod minimalne zarade, dok će se doprinosi platiti na najnižu propisanu osnovicu.

Doprinosi na teret radnika i na teret poslodavca

Još jedan dokaz u smislu obračuna lične zarade, kao poreske kategorije, je u tome da kod isplate lične zarade preduzetnika nemamo podelu doprinosa na teret radnika i na teret poslodavca, kao što je to slučaj kod obračuna doprinosa na zarade zaposlenih, već se od bruto lične zarade preduzetnika odbijaju doprinosi u punom procentu: 25% doprinosa za PIO, 10,3% doprinosa za zdravstvo i 0,75% doprinosa za nezaposlenost.

Dok sam imala agenciju za računovodstvo prešla sam na isplatu lične zarade čim je Zakonom bila dozvoljena ta mogućnost i na istu bruto zaradu, u odnosu na ostale zaposlene, moja neto plata je bila manja nego neto plata mojih zaposlenih.

Preduzetnik je u radnom odnosu u drugoj firmi

Ukoliko je preduzetnik u radnom odnosu u drugoj firmi ili ako je penzioner, tada plaća samo doprinos za PIO, jer se doprinos za zdravstvo i nezaposlenost plaćaju samo po jednom osnovu, dok se doprinos za PIO obračunava i plaća u svim situacijama kada je uložen neki rad.

Kao što rekoh, ličnu zaradu preduzetnik određuje sam, ona nije uslovljena minimalnom zaradom i može se odrediti u visini od jednog dinara ili se može  odrediti u visini neoporezivog iznosa, što znači da se prilikom isplate lične zarade neće plaćati nikakav porez, jer je iskorišćena poreska olakšica. Doprinosi se u ovom slučaju plaćaju na najnižu propisanu osnovicu.

S druge strane, ako preduzetnik odredi svoju neto zaradu u visini neoporezivog iznosa imaće manji trošak zarade, što uzrokuje veću dobit, pa umesto 10% na razliku između neoporezivog iznosa i stvarno isplaćene neto zarade, platiće 10% poreza na prihod od samostalne delatnosti, a taj iznos je veći nego da je isplatio ličnu zaradu recimo u visini neoporezivog iznosa. U tabeli koja sledi dati su podaci za 2022. godinu i obračun zarade za jedan mesec.

Ukoliko preduzetnik sebi isplaćuje zaradu za period koji je kraći od mesec dana, a pri tome koristi najnižu propisanu osnovicu, tada će utvrditi srazmeran iznos najniže propisane osnovice.

Ukoliko se opredeli da isplaćuje svoju ličnu zaradu u iznosu koji je veći od najviše propisane osnovice, tada će doprinose platiti na najvišu propisanu osnovicu. U slučaju da je period isplate lične zarade kraći od mesec dana u ovom slučaju nema prava na srazmerni iznos najviše propisane osnovice – doprinos se obračunava na najvišu propisanu osnovicu.

Lična zarada se priznaje kao rashod u Poreskom bilansu

Još jedna situacija je karakteristična za isplatu lične zarade preduzetnika. Ona se priznaje kao rashod u poreskom bilansu isto kao i plate zaposlenih radnika, s tim što ovde postoji razlika kada su u pitanju ukalkulisane a neisplaćene zarade preduzetnika i zaposlenih radnika.

U poreskom bilansu se priznaje obračunati trošak zarada zaposlenih, bez obzira na to što nisu isplaćene u poslovnoj godini, dok se kod preduzetnika kao trošak priznaje samo isplaćena lična zarada u godini za koju se radi završni račun i poreski bilans.

Što znači da ako preduzetnik isplati svoju ličnu zaradu za decembar krajem decembra ta isplata će se priznati kao trošak i smanjiće neoporezivu dobit. Ukoliko je ne isplati, dobit će naravno biti veća i samim tim će biti veća i obaveza za porez i veći iznos akontacije poreza koji se plaća u narednoj godini.

Podizanje neraspoređene dobiti

Sve što je iskazano u poreskom bilansu predstavlja neraspoređenu dobit i preduzetnik može slobodno da podiže svoju dobit bez plaćanja bilo kakvog dodatnog poreza, kao što je to slučaj prilikom isplate dividende.

Česta zabluda koju srećem u praksi da je dobit preduzetnika izjednačena sa dobiti preduzeća i da preduzetnik mora da plati porez prilikom svakog podizanja dobiti.

Da ponovim: prilikom isplate svoje dobiti preduzetnik nema nikakvu obavezu dodatnog plaćanja poreza. Dovoljno je da redovno izmiruje svoje poreske obaveze i sa ostatkom novca može da radi šta želi. Čak i da plaća svoje lične rashode poslovnom karticom. To se smatra trošenjem neraspoređene dobiti i ne plaća se nikakav dodatni porez.