Naš čovek ne voli da plaća porez. Ali ga ta odbojnost ni u kom slučaju ne oslobađa ove obaveze. Često se srećem sa situacijom da je neko lice osnivač privrednog društva, ali da nije zasnovalo radni odnos u privrednom društvu čiji je osnivač. Zakon ova lica obavezuje na plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osim u situacijama kada to privredno društvo ima direktora koji je u radnom odnosu.

Takođe, često srećemo situaciju da je direktor angažovan po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, ali za svoj rad ne prima nikakvu nadoknadu. Takva situacija je izričito protivzakonita, jer u skladu sa Ustavom Republike Srbije svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i niko se tih prava ne može odreći.

Što se tiče neoporezivih iznosa, direktor ima pravo na isplatu troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, naknade troškova smeštaja na službenom putovanju i naknade prevoza na službenom putovanju, ali samo pod uslovom da za svoj rad prima naknadu, na koju se plaćaju pripadajući porez i doprinosi.

O tome Ministarstvo finansija kaže sledeće:

„… Odredbom člana 48. stav 4. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US i 113/17) propisano je da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (stav 5. tog člana Zakona o radu).

Ugovor sa direktorom koji nije zasnovao radni odnos zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca, saglasno stavu 6. člana 48. Zakona o radu.

U pogledu naknade za rad direktora koji je zaključio ugovor o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dalo je mišljenje broj: 011-00-406/2018-02 od 24. maja 2018. godine:

"U članu 48. st. 1. i 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017) propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Prema stavu 4. navedenog člana međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (član 48. stav 5.).

Prema navedenom, u skladu sa odredbama Zakona o radu može se zaključiti i poseban ugovor o obavljanju poslova direktora kojim se ne zasniva radni odnos. Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad.

Takođe, napominjemo da, u skladu sa Ustavom Republike Srbije svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i niko se tih prava ne može odreći.

Prema tome, imajući u vidu član 48. stav 5. Zakona o radu da lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad u skladu sa ugovorom, kao i odredbu Ustava Republike Srbije, mišljenja smo da se naknada za rad ima smatrati obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos."

Imajući u vidu da prema Zakonu o radu lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom, kao i mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad i da se naknada za rad smatra obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, saglasno tome kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora). Kako je iznos naknade za rad direktora bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i kao takav trebalo bi da bude iskazan u tom ugovoru, onda je ugovorena naknada (u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu) kao ekvivalent - adekvatna naknada za rad direktora, osnovica poreza i doprinosa (nezavisno od okolnosti da li se fizičko lice - direktor odriče ugovorene naknade za rad u korist drugog lica).

Porez na drugi prihod obračunava se po stopi od 20% koja se primenjuje na osnovicu - oporezivi prihod koju čini bruto prihod (ugovorena naknada) umanjen za normirane troškove od 20% (član 85. stav 3. i član 86. stav 1. Zakona).

Po predmetnom osnovu obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice osigurano po drugom osnovu, a ako nije onda i doprinos za zdravstveno osiguranje. Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. Zakona o doprinosima)."

 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1137/2018-04 od 11.6.2018. godine)

„…Prema odredbama člana 18. stav 2. Zakona, koji se odnosi na poresko oslobođenje po osnovu obaveze plaćanja poreza na zaradu za određene vrste primanja koja ostvaruju zaposleni, ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 4) tog zakona koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu tog zakona.

Imajući u vidu da se poresko oslobođenje iz člana 18. stav 2. Zakona odnosi na oslobođenje od poreza na zaradu za primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, naknade troškova smeštaja na službenom putovanju i naknade prevoza na službenom putovanju (stav 1. tač. 1) do 4) člana 18. Zakona), na primanje koje ostvari fizičko lice - koje obavlja poslove direktora privrednog društva sa kojim nije zasnovao radni odnos, saglasno odredbama Zakona o radu, i za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade i predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana - po osnovu naknade navedenih troškova, do visine propisanog neoporezivog iznosa, ne obračunava se i ne plaća porez na zaradu."

 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 414-00-65/2009-04 od 25.11.2010. godine)