Raširena je zabluda među poslodavcima da se ugovor na određeno vreme mora ispoštovati do kraja, tačnije do krajnjeg datuma koji je određen ugovorom o radu na određeno vreme. Ako je ugovor o radu zaključen zbog privremeno povećanog obima posla, tada se ugovor na određeno vreme može raskinuti i pre roka koji je naveden, bez procedure koja je propisana za otkaz ugovora o radu na neodređeno vreme.
Jedino treba biti pažljiv da li je u ugovoru o radu napisano "do XY meseci" ili "na XY meseci". Evo šta o tome kaže Vrhovni kasacioni sud:
"Pri utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, nalazeći da je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova. Tuženi je postupio suprotno odredbi člana 183. Zakona o radu, jer nije naveo opravdani razlog za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. Zakona o radu. Osporeno rešenje je doneto kada je tužilac bio na opravdanom bolovanju zbog bolesti. Razlog za donošenje osporenog rešenja ne može biti istek ugovora o radu na određeno vreme jer ugovor o radu nije istekao, s obzirom daje tuženi aneksom ugovora o radu od 19.10.2016. godine produžio radni odnos tužiocu do 10.05.2017. godine. Shodno tome, sud nalazi da je rešenje tuženog nezakonito te da tužilac zbog nezakonitog otkaza ima pravo na naknadu štete u visini od 126.600,00 dinara koji iznos predstavlja šest zarada tužiocajer tužilac nije radio u periodu od 15.12.2016. do 20.06.2017. godine.
Ovakvo pravno stanovište nije prihvatio drugostepeni sud, već je zaključio da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Ovo iz razloga što je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme do šest meseci, počev od 11.11.2016. do 10.05.2017. godine. Otkaz ugovora donet je pravilno u skladu sa članom 175. tačka 1.Zakona o radu. Ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme do šest meseci, to isti može da prestane u svakom trenutku do navedenih šest meseci, a ne po proteku roka od šest meseci jer radni odnos nije zasnovan na rok od šest meseci. U takvoj situaciji radni odnos na određeno vreme može da prestane u svakom trenutku do isteka roka od šest meseci. Kako nisu ispunjeni uslovi za poništaj otkaznog akta, to nisu ispunjeni ni uslovi za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u smislu člana 191. stav 6. Zakona o radu, pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužioca odbijen u celosti.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo pravno rezonovanje drugostepenog suda je pravilno. Naime, članom 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
U ovoj situaciji tužilac je sa tuženim zaključio aneks ugovora o radu 19.10.2016. godine kojim je kod tuženog zasnovao radni odnos do 6 meseci počev od 11.11.2016. godine, a najduže do 10.05.2017. godine. Znači, trajanje radnog odnosa nije opredeljeno na 6 meseci (najdalje do 10.05.2017. godine) već do 6 meseci, što znači da je radni odnos tužiocu mogao prestati pre isteka tog roka. Tuženi je doneo zakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, jer ako je ugovor zaključen na određeno vreme, a čije trajanje je opredeljeno do određenog roka, onda radni odnos može prestati i pre isteka roka. Poslodavac nije imao zakonsku obavezu da provodi postupak kao u slučaju otkaza ugovora o radu na neodređeno vreme iz otkaznog razloga propisanog članom 179. tačka 9. Zakona o radu, jer radni odnos tužiocu nije prestao zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, već zbog prestanka potrebe za njegovim daljim radnim angažovanjem."
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 347/2022 od 12.4.2023. godine)
