Još uvek nisam u penziji, imam još nekoliko godina dotle, ali sam sebi postavila sasvim logično pitanje: Kolika će mi biti penzija?

Verovatno ima još vas koje to interesuje, zato će ovo biti i malo uputstvo šta raditi ako imate još nekoliko godina do penzije, kao i kako se obračunava penzija.

Prilikom obrađivanja teme prihoda od digitalne imovine, često sam pominjala da smatram da se na prihode od rudarenja kriptovaluta plaćaju samo porezi, dok se doprinosi ne plaćaju jer nije uložen konrektan rad, novu vrednost stvara mašina. Međutim mišljenje koje se provlači među poreskim savetnicima je upravo drugačije – da se na prihod od izrudarenih kriptovaluta plaća i porez i doprinosi. Pošto i dalje smatram da sam u pravu u ovom tekstu ću detaljno obrazložiti svoj stav, ovoga puta navodeći izvore informacija.

Mnoge firme su u sistemu PDV pa prosto stičemo utisak da je PDV obavezan za sve koji su na tržištu, ali ipak nije tako. Ulazak u sistem PDV može biti dobrovoljan, a nekada je po sili Zakona. Ko treba da uđe u sistem PDV, a ko ne mora? Šta se dešava sa PDV u zalihama dok firma nije bila u sistemu PDV? Kako izaći iz sistema PDV? Šta da radi preduzetnik koji je u PDV, a koji privremeno prekida poslovanje zbog odlaska u penziju?

„Lako je vama privatnicima...“ kažu neki koji se nikada nisu usudili da se upuste u preduzetničke vode. Upravljanje firmom nije samo preuzimanje rizika i odgovornosti, nenaplativi računi su realnost, ali ono najgore što može da zadesi jednu firmu je da joj bude oduzet PIB. Šta sme da se radi a šta ne sme u ovoj situaciji? Da li možemo da barem isplatimo plate radnicima ako je firmi oduzet PIB? Šta ako je poslovanje okončano stečajem, a ostao je poreski dug?

Pozajmice za likvidnost su odavno uobičajen način funkcionisanja privrednika u situacijama kada treba da se isplate dospele obaveze, a na računu nema dovoljno novca.

U praksi se dešava da firme pozajme novac jedna drugoj, a takođe imamo i praksu da firme daju pozajmice svojim zaposlenim radnicima. Šta u tom slučaju, ako je firma u sistemu PDV? Takođe se postavlja pitanje da li član udruženja može da pozajmi novac udruženju?

Kako najbolje postupiti a ne doći u sukob sa zakonskim propisima?

Nedavno sam dobila pitanje: da li je moguće zaradu isplaćivati u kriptovalutama? Hm... može, nije zabranjeno, ali...

Uspešne firme nagrađuju svoje zaposlene za doprinos dobiti koju su ostvarile.

To može biti na kraju godine, a može biti i u martu, kada se rade završni računi i kada se utvrdi tačan rezultat poslovanja.

Pri tome, firma može da isplati zaposlenima bonus, a može da isplati i učešće u dobiti.

Gde su sličnosti a gde su naročito razlike?

Sajtovi koji se bave tumačenjem zakonskih propisa trude se da izgledaju ozbiljno, da bi ostavili utisak ozbiljnosti. I često se koriste usko stručnim jezikom, koji samo stručnjaci mogu da razumeju. Opet – da bi ostavili utisak ozbiljnosti. A da li je to u redu? Da li su zakoni pisani samo za stručnjake koji su tumači zakona ili su zakoni pisani za sve, da bi svi znali šta je dozvoljeno a šta nije? Ili je moguće pisati i pričati drugačijim jezikom: objašnjavati zakone na način da ih svi razumeju.

Da li o digitalnoj imovini – kriptovalutama, tokenima i ostalim oblicima znaš sve, kada su zakonski propisi u pitanju? Na internetu se mogu pronaći delimična tumačenja, a ja sam ovde sam obuhvatila sve zakonske propise vezane za kriptovalute. Ne samo porez na kriptovalute koji treba da plate fizička lica, već i oporezivanje kriptovaluta koje imaju pravna lica, kao i o drugim zakonskim obavezama imalaca kriptovaluta. Proveri svoje znanje ovde 

Šta je bruto zarada i čemu ona služi? Osim da se vidi u ugovoru o radu ali je radnik nikada neće dobiti na tekući račun kao svoju platu. S druge strane, svake godine se objavljuje neki neoporezivi iznos od zarade, pa se postavlja pitanje kome pripada ta poreska olakšica? Radniku ili poslodavcu?